Odlazak mladih ili čitavih porodica iz zemlje postao je već opšte mesto, prežvakano u medijima toliko puta od devedesetih do danas. A šta je sa obrnutim procesom?
Rešili smo da se malo pozabavimo neobičnim sudbinama onih koji su živeli preko i odlučili da se vrate u Srbiju, iz Amerike, Češke, pa čak i sa Balija. Pričali su nam o izazovima, nedostajanjima, budućnosti…
Jovana Ružičić (39) je provela 11 godina u Americi i na kraju odlučila da se vrati. Danas je direktorka udruženja “Centar za mame”
Koji je bio tvoj razlog za povratak u Srbiju?
– Oduvek sam želela i znala da ću da se vratim. U Americi sam bila 11 godina i uvek sam bila pri ideji da iskustvo i znanje koje tamo steknem prenesem kod nas i ovde radim nešto što ima smisla.
A zbog čega si otišla tamo?
– Otišla sam da završim četvrtu godinu gimnazije, ali sam zbog bombardovanja ostala 11 godina. Diplomirala sam žurnalistiku i psihologiju na Florida Atlantic Univerzitetu, a magistrirala odnose sa javnošću na Michigan State Univerzitetu. Imala sam sreću i privilegiju da putujem i posetim 60 zemalja. Ono što sam tokom tih putovanja shvatila jeste da nigde nije idealno. Kod nas ima dosta pozitivnih stvari i to me najviše i motivisalo da se vratim.
Šta ti je u Americi najviše nedostajalo?
– Definitivno porodica i prijatelji. Mada, sada mi nedostaju ljudi iz Amerike (smeh). To je normalan proces pri odvajanju. Ali moj ključni motiv odlaska nije bila nostalgija. Kalkulisala sam šta gde mogu i koje su mi mogućnosti.
Koja je najgora situacija u kojoj su se našla tamo?
– Bilo ih je koliko hoćeš (smeh). Jedna od najizazovnijih je bila kad nisam imala gde da živim u Filadelfiji. Nisam bila 100% homeless, ali nisam imala krov nad glavom mesec i po dana, spavala sam po kaučima u stanovima prijatelja.
U kom momentu si odlučila da se vratiš?
– Oduvek sam to htela i znala, ali mi je trebalo par meseci da shvatim da Srbija nije sranje (smeh).
Da li si se suočavala sa izazovima kada si se vratila u zemlju?
– Bilo ih je, ali dolaskom ovde ja nisam sebi zatvorila mogućnosti upravo zbog postojanja interneta i delovanja na istom. On nam pruža priliku da radimo sa čitavim svetom.
Da li si se pokajala?
– Nisam, iako mi hiljadu stvari nije krenulo od ruke. Put nije bio lagan i nije bilo “crvenog tepiha”, mada on nigde ne postoji.
Gde sebe vidiš za 10 godina?
– U Srbiji, kako radim nešto što ima veze sa čitavim svetom, na polju delanja koje je mnogo šire od ovog sada.
Izvor: Noizz Foto: Privatna arhiva
