U Generalnom konzulatu Republike Srbije u Čikagu jutros u 7 časova praktično su počeli ovogodišnji srpski predsednički i parlamentarni izbori u Americi. Istovremeno, glasačka mesta su otvorena u našoj ambasadi u Vašingtonu i konzulatu u Njujorku. Ako je suditi po “jutru”, tačnije prvim informacijama sa ova tri punkta, na izbore će izaći puno više građana nego li je to bio slučaj 2020.godine.

Prema prvim informacijama iz Čikaga, već u ranim popodnevnim satima glasalo je više birača nego što ih je ukupno izašlo na izbore pre dve godine, što nam je potvrdio i predsednik biračkog odbora Damjan Jović.

-Od prijavljenih ukupno 464 glasača koji se nalaze na biračkom spisku, do 13.15 glasalo je 135 građana , što je primetno veća izlaznost nego na prethodnim izborima, u ovom delu dana svakako. Za sada sve protiče u redu i ja pozivam birače da iskoriste svoje pravo, a mi ćemo biti tu večaras do 20 časova da im to omogućimo, kaže Jović za Serbian Times.

Podsećanja radi, na prošlim parlamentarnim izborima 2020.godine na biračkom spisku u Čikagu bilo je prijavljeno samo 125 glasača.

Sa izjavom predsednika biračkog odbora slaže se i Petar Reljević, koji je na izborima kontrolor ispred liste “Moramo”:

-Glasanje teče u najboljem redu, interesovanje građana je veće nego ranije, pozivamo ljude da ostvare svoje biračko pravo.

Ono što iznenađuje i pravi razliku u odnosu na dosadašnje izborne procese jeste veliki broj mladih ljudi koje smo zatekli u Konzulatu i koji su se odazvali pozivu da glasaju.

Došla sam zato što mislim da je važno, da su ovi izbori naročito važni i zato što smatram da bi glasanje trebalo da bude, ne samo dužnost, nego i obaveza, pogotovo nas mladih koji bi trebali da živimo i radimo u Srbiji

Milana Kostić, San Diego

Razgovarali smo sa nekima od njih, a naš prvi sagovornik je bila Milana Kostić, koja je zbog glasanja prešla neverovatan put od San Diega u Kaliforniji, preko Vašingtiona, do Čikaga.

–Živim u San Dijegu, gde studiram filozofiju. Pošto sam imala neke obaveze u Vašingtonu, koji je tri sata leta odavde, obavestila sam drugare koji žive u Čikagu i organizovala se da danas dođem i glasam. Došla sam zato što mislim da je važno, da su ovi izbori naročito važni i zato što smatram da bi glasanje trebalo da bude, ne samo dužnost, nego i obaveza, pogotovo nas mladih koji bi trebali da živimo i radimo u Srbiji u decenijama koje dolaze. I drago mi je što sam ovde zatekla mnogo mladih ljudi, to je zaista ohrabrujuće, ističe Milana.

Jelena Momirov je iz Zrenjanina, a na Univerzitetu Čikago upravo završava doktorat iz hemije. Ona ističe da je ove godine prvi put shvatila da u Americi može da glasa na srpskim izborima:

– Do sada sam propustila dva izborna ciklusa, a jedini put pre ovoga danas sam glasala u Srbiji, kada sam imala 18 godina. Procedura nije komplikovana, tako da je svako mogao da se prijavi. Uputstva sam videla na društvenim mrežama, a dosta infoermacija sam dobila i od prijatelja u Srbiji. Drago mi je da sam danas ovde, mislim da treba da nas dotiču stvari koje se dešavaju u Srbiji. Uostalom, mi smo državljani Srbije a ne Amerike, naše porodice žive tamo, naši prijatelji, mnogi od nas planiraju da se vrate, tako da moramo da uzmemo stvar u svoje ruke, kaže Jelena.

Da procedura prijavljivanja na biračke spiskove u inostranstvu nije baš savršena svedoče i slučajevi I.T. i A.D. , mladih ljudi koji, iako su se prijavili za glasanje, nisu se našli na biračkom spisku.

– Nas četvoro prijatelja smo se zajedno prijavili za glasanje, popunili smo i poslali obrazce onlajn. A onda je, nakon otprilike dve nedelje, njih dvoje dobilo poruku da je sve u redu, dok nas dvoje nismo dobili nikakav odgovor, ni pozitivan ni negativan, da bi se danas ispostavilo da su naša imena ostala na biračkim mestima u Srbiji, dakle na našim srpskim adresama, kaže I.T. koja je rodom iz Novog Sada.

Zrenjaninac A.D. dodaje da žali što neće biti u prilici da glasa, što bi mu, kako reče, bilo prvi put u životu.

Po rečima ovih mladih ljudi najviše informacija o izborima su dobili sa društvenih mreža, portala Serbian Times i sajta organizacije “Crta”, gde su našli detaljno obaveštenje o tome kako mogu da glasaju iz dijaspore.

Na pitanje da li znaju da postoji mogućnost da glasaju i u mestu u kome žive, ukoliko konzularnim predstavništvima prijave minimum od 100 glasača, odgovor je bio polovičan:

-Znala sam za tu mogućnost, ali sam pretpostavila da će to biti vrlo teško imajući u vidu iskustvo sa nedavnim referendumom u Čikagu, kada sam dobila informaciju da nije prijavljeno dovoljno ljudi da bi se otvorilo biračko mesto. Pomislila sam: Ako nema dovoljno ljudi u Čikagu, gde živi toliki broj Srba, onda je uzaludno pokušavati nešto u San Dijegu. Mada, uz dobru organizaciju i pripremu, verujem da bi se i tamo moglo organizovati glasanje, jer ima sve više Srba u tom delu Amerike. Potrebno je samo probuditi svest kod ljudi da njihov glas nešto znači i nečemu vredi, zaključuje Milana Kostić.

Tekst/Foto: Antonije Kovačević