Tokom izborne kampanje, političari i njihove poruke su svuda okolo – na televiziji, telefonima, bilbordima i ulicama, ali nekad izostaju odgovori na ključna pitanja.
Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji zakazani su za 25. oktobar kada se bira 250 poslanika u novom sazivu republičke skupštine.
Ovo su glavna pitanja ljudi – i naši odgovori.
- Šta ako nisam upisan u birački spisak?
Birački spisak je evidencija ljudi koji mogu da glasaju na izborima.
To su svi punoletni državljani Srbije, kao i oni koji žive u inostranstvu.
Da li je neko upisan na birački spisak proverava se preko zvaničnog portala Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave ili preko sajta eUprava.
Ako su podaci pogrešni, potrebno je da se podnese zahtev za upis ili izmenu u opštini ili preko eUprave.
Ove godine, konačni birački spisak biće zaključen do 9. oktobra.
Zahtevi za upis ili izmene, moguće je predati i kasnije, ali od 10. oktobra pa do 72 sata pre izbora o tome odlučuje nadležno ministarstvo i obaveštava Repubičku izbornu komisiju (RIK), glavni organ za sprovođenje glasanja.
- Da li može da se glasa bez lične karte?
Morate da imate bar jedan važeći dokument – ličnu kartu ili pasoš.
Tako se na biračkom mestu dokazuje identitet.
Ukoliko nemate nijedan važeći dokument potrebno je da pre izbornog dana izvadite novi kako biste mogli da dokažete ko ste.
Birač koji nije upisan u birački spisak ne može da glasa, čak ni onda kada je njegovo izostavljanje sa izvoda iz biračkog spiska posledica očigledne omaške, piše na sajtu Crte, nezavisne posmatračke organizacije.
Ako ste u procesu promene lične karte, neophodno je da kod sebe imate potvrdu Ministarstva unutrašnjih poslova, objašnjavaju.
- Šta se dešava sa mojim glasom pošto ubacim listić u glasačku kutiju?
Najpre, stoji u kutiji do zatvaranja biračkog mesta u osam uveče.
Međutim, ako u ili ispred biračkog mesta u 20 sati još ima prisutnih koji nisu glasali, mora da im bude omogućeno to pravo.
Kada se završi glasanje, birački odbor otvara glasačku kutiju i prebrojava listiće.
Birački odbor je tim ljudi koji se brine da glasanje protekne po zakonu.
Listići se prvo razvrstavaju na važeće i nevažeće.
Sledeći korak je brojanje i razvrstavanje važećih listića po izbornim listama.
Rezultati se unose u zapisnik o radu biračkog odbora, koji je službeni zapis o tome šta se na biračkom mestu dogodilo i kakvi su rezultati utvrđeni.
Zapisnik proveravaju i potpisuju svi članovi biračkog odbora.
Zatim se listići pakuju u posebne zapečaćene koverte.
Sav materijal se stavlja u vreću i ponovo pečati.
Na kraju, birački odbor materijal predaje Republičkoj izbornoj komisiji, najkasnije 12 sati posle zatvaranja biračkog mesta.
PROČITAJTE VIŠE:
- Može li neko da zna za koga sam glasao?
Ne.
Glasanje je tajno, prema Ustavu Srbije i zakonima.
Zato se obavlja iza paravana, a na glasački listić se ne upisuje ime ili neko drugo obeležje.
Ako je neko prežvrljao listić ili nešto nacrtao, a da nije zaokružio neku od ponuđenih opcija, smatraće se nevažećim.
To znači i da nikome ne morate da odgovorite da li ste i za koga glasali.
Ove godine Srbija nabavlja nove paravane, pozivajući se na preporuke Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODHIR), u kojima se traži da se osigura „tajnost glasanja“.
„Dosadašnji paravani su zaklonjeni sa tri strane, četvrta je okrenuta zidu, a sa novim je na toj strani zavesa“, rekao je Vladimir Dimitrijević, predsednik RIK-a.
- Koliki je broj stranih posmatrača i gde će biti raspoređeni?
Kancelarija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) otvorila je misiju za posmatranje vanrednih parlamentarnih izbora zakazanih za 25. oktobar.
Misiju predvodi Eoghan Marfi, i čini je glavni tim od 14 međunarodnih stručnjaka sa sedištem u Beogradu.
Trideset dugoročnih posmatrača biće raspoređeno širom zemlje od 25. septembra, a ODIHR planira da zatraži 300 kratkoročnih posmatrača, koji će se pridružiti misiji nekoliko dana pre dana izbora.
Stručnjaci glavnog tima i dugoročni posmatrači dolaze iz 24 države članice OEBS-a.
Zajednička međunarodna misija na prethodnim parlamentarnim izborima u Srbiji 2023. imala je ukupno 357 posmatrača iz više desetina zemalja.
- Ko donosi presudu da li su izbori pokradeni ili ne?
Postoje dve mogućnosti: ponavljanje izbora na određenim biračkim mestima uz proglašenje konačnih rezultata, kao i poništavanje svih rezultata i raspisivanje novih izbora.
Dok je bilo sijaset primera ponavljanja izbora na nekim mestima, poništavanje izbora postoji u pravnoj teoriji, ali ga do sada nije bilo u praksi u Srbiji.
Pravno, najviša instanca do koje se može ići je Ustavni sud Srbije.
Svaki birač, kandidat za predsednika, poslanika ili odbornika i podnosilac izborne liste može da se obrati Ustavnom sudu Srbije, ako ima sumnje na nepravilnosti, navodi Crta.
Zahtev za poništavanje i ponavljanje izbora se podnosi najkasnije 15 dana od dana kada republička ili gradska izborna komisija usvoji ukupan izveštaj o rezultatima izbora.
Ako je nepravilnost u izbornom postupku dokazana, a imala je bitan uticaj na izborni rezultat, Ustavni sud poništava ceo izborni postupak.
Politički akteri nikada u Srbiji nisu priznali da su manipulisali izborima, kaže Milan Jovanović, profesor na Fakultetu političkih nauka, za BBC na srpskom.
„Ipak, 1996. i 2000. formalnim odlukama vlasti izborna krađa je formalno priznata – prvi put priznavanjem rezultata na lokalnim izborima u jednom broju lokalnih samouprava uz posredovanja OEBS-a, drugi put uz priznavanje poraza posle odluka ustavnog suda“, objašnjava.
Na lokalnim izborima u Srbiji 1996. godine, u vreme vladavine Slobodana Miloševića, opozicija je ukazivala na razne neregularnosti, što je vlast negirala.
Opozicija i studenti su potom organizovali višemesečne proteste, zemlja je bila na ivici građanskog rata, a na kraju je misija OEBS-a, predvođena španskim političarom Felipeom Gonzalesom, primorala Miloševića da prizna poraz u nekoliko gradova, između ostalog i u Beogradu.
Jovanović ukazuje na pravne korake u slučaju ozbiljnih sumnji u regularnost izbora.
„Pravni put bi bio da vrhovni izborni organ, odnosno RIK, odlukama spreči svaki vid kršenja izbornih pravila, a ako on to propusti a postoje jasni dokazi da su pravila prekršena, onda o tome odlučuju sudovi“.
- Šta utiče na odluku za koga ćemo glasati?
Osećaj pripadnosti određenoj političkoj opciji je jedan od najvažnijih faktora koji utiče na glasanje, objašnjava istraživanje o psihologiji glasača iz 1960-te.
Postoje teorije koje glasača posmatraju kao racionalnog aktera koji procenjuje koja politička opcija može da mu donese najveću korist.
Tako birač poredi različite opcije i na osnovu interesa odlučuje za koga će glasati.
Ipak, danas se smatra da je racionalni izbor samo jedan deo objašnjenja ponašanja glasača.
„Na svakim izborima birači odlučuju ukrštanjem raznih faktora – kakve stavove nose iz porodice, kruga prijatelja, društvenih grupa kojima pripadaju i stranačke identifikacije.
„Tu su i privredni interesi, kao i karakteristike kandidata (harizma, poverenje u kvalitet aktera i identifikacija sa liderima raznih opcija), način na koji se vodi kampanja“, ukazuje profesor Jovanović.
Novija istraživanja iz oblasti političke psihologije pokazuju da birači često ne donose odluke potpuno racionalno.
Umesto toga, koriste različite mentalne prečice koje im pomažu da donesu odluku.
Na njih mogu da utiču emocije, poput straha, nade i besa, utisak koji imaju o nekom kandidatu, glas ljudi iz njihovog okruženja, kao i poruke koje dobijaju putem medija i društvenih mreža.
„Evidentno je da se stranke koje čine sadašnju vlast u Srbiji oslanjaju na jaku stranačku identifikaciju.
„Za razliku od njih, glavni rival ‘Studentska lista’ usredsređena je na brzu mobilizaciju mladih i njihov angažman u politici, u nameri da pridobije veći broj pristalica, praktično da zahvati široki spektar opoziciono nastrojenih birača i značajan deo nezainteresovanih“, dodaje Jovanović.
OSTALE TEME:
Izvor: BBC Foto: Printscreen Twitter
Dodaj Serbian Times kao svoj Google izvor