Kad kažete statisti, obično pomislite na grupu ljudi koja stoje negde u polju kukuruza dok se ispred i oko njih dešava neka radnja sa pravim glumcima. Ili padaju kao pokošeni, kostimirani u mrske nemačke vojnike, dok Bata Živojinović cepa po njima sa prozora iz nekog šmajsera.
Heroji ove naše priče, međutim, nisu baš nalik ovim gore, klasičnim statistima…
Za snimanje filma “Toma” o legendarnom pevaču Tomi Zdravkoviću koji se prethodnih dana odvijalo u Čikagu prijavilo mnogo ljudi svih uzrasta iz “vetrovitog grada” i okoline, ali i entuzijasta iz Milvokija, Indijane…
Na žalost, na filmskom setu nije bilo mesta za sve, tako da je na kraju izabrana grupa od nekoliko desetina ljudi, koji su se u startu pokazali kao veoma ozbiljni i odgovorni.
Iako im to nije bila obaveza, već samo preporuka, većina statista se potrudila da obezbedi garderobu za snimanje. A to i nije baš bilo lako, jer su filmske scene koje su korežiseri Dragan Bjelogrlić i Zoran Lisinac snimali u Čikagu bile datirane na daleku 1976. godinu. Pošto takva odeća i obuća ne može da se nađe u regularnim prodavnicama, naši su se junaci snalazili kako koji, jedni su obilazili specijalizovanje vintage radnje, drugi naručivali sa interneta, treći preturali ormane baba i tetaka.
Kad su se prvog dana pojavili na setu američki kostimografi su bili u čudu, jer nisu navikli da im se statisti pojavljuju savršeno skockani i spremni za snimanje. Ostalo je da se doda poneki detalj, tašnica ili ogrlica, da se popravi frizura ili stavi perika…i snimanje “Tome” je moglo da počne.
Iako svako od nas smrtnika, kada ih vidi, poželi da se slika sa poznatim glumcima i režiserima, okači to na društvene mreže, taguje i šeruje, naši su statisti imali razumevanja i shvatili ozbiljnost trenutka, omogućivši Bjelogrliću, Milanu Mariću, Sanji Marković…da se maksimalno posvete svom poslu, da bi tek u pauzama snimanja škljocnuli poneki selfi ili grupnjak. Profi, nema šta!
Naravno, bilo je i zabavnih i trenutaka opuštanja, kao kada su marijači zasvirali La Bambu, a naši Stefana i Stefan zaplesali kao da su rodom iz Gvadalahare, a ne sa Balkana…
Zanimljiva scena desila se u vreme pauze drugog dana, kada je ulicama u centru Čikaga odjeknula pesma “Pukni zoro!” koja je dopirala iz slingshota koga je vozio Afroamerikanac, dok je pored njega sedela devojka u kostimu zečice.
Ubrzo se na licu mesta, pravo iz svog boksa, pojavio i Dragan Bjelogrlić, kome se dopalo ovo iznenađenje koje su mu priredili organizatori Serbian Times i Chicago Events. Ništa manje u prizoru nisu uživali ni statisti, koji su iskoristili priliku da pokažu koliki su šmekeri i zaplešu sa “zečicom”, ali i da se slikaju sa automobilom budućnosti.
Ok, to je bio onaj zabavniji, opušteniji deo posla. A pred kamerama…
Ko je ikada bio na snimanju nekog filma, serije, reklame, zna koliko je naporno i ponekad monotono svo to ponavljanje scena, stajanje na vetru i na suncu (kao što je bio slučaj ovaj put), čekanje dok neko iz režije ne poviče: “Gotovo!”.
U takvim okolnostima naši su se statisti ponašali kao da su čitav život proveli snimajući holivudske filmove. I bolje od toga. Ništa im nije bilo teško, svaku su sugestiju dočekivali bez imalo nervoze i sa dobrom voljom da urade baš onako kako to u scenariju piše i kako to režiseri od njih traže.
Taj entuzijazam nije prošao neprimećeno, pa je po završetku poslednje klape, na platou ispred čikaškog Adler Planetarijuma, oduševljeni Dragan Bjelogrlić pred svima izjavio da je ovo najbolje snimanje filma u kome je ikada učestvovao… Treba istaći da je snimanje išlo toliko glatko da je upravo na Bjelinu inicijativu u film ubačeno i nasnimljeno nekoliko novih scena, koje nisu bile u originalnom scenariju.
Pun hvale na račun organizacije i statista imao je i izvršni producent Vladimir Lisinac, koji je snimao filmove u Holivudu, ali ističe da nikada nije imao ovako prijatno i pozitivno iskustvo kao ovih dana u Čikagu.
Dočarati Čikago iz godine 1976. bilo bi nemoguće bez automobila iz tog doba. Sve zasluge za to pripadaju našim sjajnim ljubiteljima oldtajmera koji su svojim dragocenim ljubimcima na četiri točka, koje inače čuvaju kao oči u glavi i retko voze, ulepšali i uveličali scene filma “Toma”. Stari šarmer čika Rade Džamić, požrtvovani Aca Opačić, zatim Željko Vlajnić, Slavko Tomić, Ibrahim Duškić, Ahmed Matt Vukić, Senad Zumić, te Nenad Tomić, koji je svog “krajslera” dovezao čak iz Indijane. Posebnu pažnju privukao je reno “četvorka” užičkih tablica, koji je dovezao Voja Hristov.
Velike pohvale zaslužuju i naši fotografi. Saša Lukić i Milan Krkuš su u stopu pratili ekipu filma, uhvatili sve važne trenutke, ali su izlazili u susret i svima koji su poželeli da se fotografišu za uspomenu i dugo sećanje.
I još jedna značajna stvar koju moramo pomenuti…
Na snimanju “Tome” u Čikagu nije učestvovali samo statisti iz srpske, već i naša braća i sestre iz crnogorske, makedonske, bošnjačka zajednice.
Neki od njih su svoju ulogu shvatili toliko ozbiljno, poput Ahmeda Matta Vukića i Senada Zumića, koji su dan rođendana svoje supruge/ćerke proveli snimajući “Tomu”, svesni koliko su njihovi oldtajmeri, automobili iz 1970-tih, značajni za scene koje su se tog dana snimale. Respect!
Ahmed je na kraju dobio i malu ali vrednu ulogu, vozača limuzine koji dočekuje i vozi filmskog Tomu i Gocu (njegovu suprugu), kao tek venčane mladence, a za ovu priliku poslužio je njegov savršeno očuvani crni mercedes benz iz 1973.godine.
Njih dvojica su, kada je sve završeno, poželeli da novac uplate kao donaciju za naš portal Serbian Times, a mi smo je prosledili za pomoć malom Mirku Iliću (7), koji je ostao bez roditelja i sa bakom i dekom živi u trošnoj kućici bez struje i dugom od preko 1.000$. Našoj su se akciji priključili stari humanitarci iz kompanije “Magnum Freight”, tako da smo zajedno skupili dovoljno novca da se kuća malog Mirka opremi u potpunosti.
Za sve one koji žele da ulepšaju Mirkovo detinjstvo to mogu učiniti putem linka OVDE!
Nisu zaostajali ni drugi, pa je tako na poziv jednog od statista, Igora Obradovića, glumca i direktora Srpskog pozorišta Čikago, jedna grupa statista novac zarađen od statiranja prosledilao Osnovnoj školi Sveti Sava pri našoj crkvi u Milvokiju.
Kad ih već pomenusmo, treba dodati da je među statistima bio veliki broj glumaca oba srpska pozorišta u Čikagu, a pored pomenutog Srpskog, tu su bili i glumci Srpsko-američkog pozorišta “Mira Sremčević”, kojima je produkcija filma “Toma” i organizatori snimanja Serbian Times i Chicago Events zahvalna na ustupanju kostima iz njihovog fundusa za potrebe snimanja filma.
Ovom divnom duhu darivanja priključio se i izvršni producent filma “Toma” za SAD, Vladimir Lisinac Productions, koji je svu garderobu i kostime koji su kupljeni za potrebe snimanja donirao u dva srpska amaterska pozorišta u Čikagu, Srpsko-američko pozorište “Mira Sremčević” i Srpsko pozorište Čikago.
Sve u svemu, proteklog smo vikenda uživali svi; ekipa filma koja se puna utisaka i prezadovoljna urađenim vratila u Beograd, organizatori snimanja, ali i svi statisti koji su nesebično pomogli da “Tomina” poslednja klapa prođe u savršenom redu i da sada svi nestrpljivo čekamo na premijeru koja je planirana za 30.septembar u Beogradu, a još više na onu koja će se, kako sada stvari stoje, krajem oktobra održati u Čikagu.
Pošto u filmskim špicama obično nema mesta za statiste, odlučili smo da improvizujemo jednu, ovde, na licu mesta. Ovo su ljudi koji su nas svojim radom, trudom, pozitivnom energijom i humanošću dirnuli i učinili do neba ponosnim.
Aleksa Spasojević, Aleksandar Kankaraš, Aleksandar Opačić, Anastasija Sinđelić, Biljana Iričanin (frizerka), Bojan Petrović, Branimir Savić, Damico Brown, Darko Karadžic, Dragana Brkić, Dušanka Dimitrovski, Hristov Vojislav, Ibrahim Duškić, Igor Obradović, Igor Tadić, Isaak Cotton, Ivana Milano, Jelena Stojadinović, Jelena Višekruna, Katarina Stanišić, Lena Radunović, Ljiljana Luković, Ljiljana Stojanović, Manuela Savić, Marija Kostić, Ahmed Matt Vukić, Milan Doković, Milan Krkuš (fotograf), Milena Tarbuk, Milica Spasojević, Milos Panović, Miloš Petković, Nataša Kočmar, Neda Stanojević, Nenad Tomić, Lazar Radonjić, Nina Radonjić, Rade Džamić, Sabrina Tadić, Senad Zumić, Sharon Johnson, Slađan Jovković Slaviša Rađen, Slavko Tomić, Stefan Radenković, Stefan Stojanović, Stefan Vujović, Stefana Pešić, Suzana Monojlović, Vladimir Dinić, Vladimir Miletić, Željko Tadić, čŽeljko Vlajinić, Zorana Vukčević, Zorica Tomić.
Hvala Vam drugari!
I vidimo se u uskoro, u nekom drugom filmu…
Piše: Antonije Kovačević Foto: Saša Lukić, Milan Krkuš
