Connect with us

aktuelno

ISPOVEST SRBINA KOJI RADI U “PEŽOU” U SLOVAČKOJ: Za platu od 650-1.000 evra se namučiš, potpišeš ugovor bez prevoda, a ako slikaš u fabrici dobiješ otkaz!

Published

on

Zarada zavisi od mesta na kojem radiš. Kada sam došao, početna plata je bila 650 eura. Što duže radiš, raste zarada. Nakon godinu dana, kada mi na kraju meseca odbiju za smeštaj, u džepu mi ostaje 750 – 800 eura. Ovde nas vole samo pravoslavni Slovaci, jedina zabava su balkanske žurke…

Slovačka možda nije, poput Nemačke, Austrije ili Amerike, na vrhu liste željenih zemalja za emigrante sa Balkana. Ipak, posao za pristojniju platu od one koju (ne)mogu da zarade kod kuće, Srbi ne odbijaju ni u Slovačkoj.

Prema podacima iz prošle godine, srpskih emigranata u Slovačkoj ima preko 12.000.  Mnogi od njih otišli su posredstvom agencija za zapošljavanje, a oni koji su imali manje sreće i opreza, preko tih istih agencija su bili prevareni. Pre nekoliko meseci, mediji su brujali o slučaju 50-ak radnika iz Srbije koji su bez prethodno potpisanog ugovora o radu, preko slovačke agencije „Rasken“ iz Trnave, otišli u pečalbu. Agencija je naprasno zatvorena, a oni su ostali bez posla, plata i rešenja za tu situaciju.

Uprkos ovom slučaju, interesovanje ne jenjava za rad u Slovačkoj među Balkancima, pogotovo Srbima i državljanima Bosne i Hercegovine.

POČETNA PLATA 650 EVRA

Trnava je sedmi po veličini grad u Slovačkoj, a osim pomenute agencije zbog koje su se radnici našli u problemu, u njemu se nalazi i fabrika poznatog automobilskog brenda „Pežo“. Srbin koji je već godinu dana radi u ovoj fabrici, u razgovoru za Serbian Times otkriva pod kojim uslovima i koliku platu zarađuje.

DESTINACIJA BALKANSKIH GASTARBAJTERA: Grad Trnava

-Zarada zavisi od mesta na kojem radiš. Kada sam došao ovde, početna plata je bila 650 eura. Što si duže ovde i što više radiš, raste zarada. Sada, nakon godinu dana, kada mi na kraju meseca odbiju za smeštaj, u džepu mi ostaje 750 – 800 eura. Osim redovnih, u fabrici dobijamo i trinaestu platu, kao bonus od 950 eura svakome ko je odradio punu godinu. Ukoliko se potrudiš, pa radiš prekovremeno, možeš mesečno da dođeš i do zarade od 1000 eura. Može i da se uštedi, ja recimo uštedim od 50 do 70 odsto od plate.

Što se tiče rada – traže od tebe maksimum, a još i više ako ikako može. Nema prevara, nikom nisu ostali dužni, ali očekuju od radnika da se za tu platu dobro namuči. U početku je teško, dok se ne navikneš, pa posle nekih 5-6 meseci oguglaš i postane ti svejedno

Možda bi neko rekao da je za fabriku poznatog brenda poput „Pežoa“, ovakva zarada nedovoljno visoka, ipak ona je za prosečnog srpskog radnika „misaona imenica“, jer u domovini je o tolikoj zaradi mogao samo da mašta. No ako već plate u „Pežou“ nisu veće, možda su uslovi rada i tretman radnika na zadovoljavajućem nivou? Evo šta o tome kaže sagovornik našeg portala:

-Plata je takva kakva jeste… Što se tiče rada – traže od tebe maksimum, a još i više ako ikako može. Nema prevara, nikom nisu ostali dužni, ali očekuju od radnika da se za tu platu dobro namuči. U početku je teško, dok se ne navikneš, pa posle nekih 5-6 meseci oguglaš i postane ti svejedno. Dobro je to što svakoga tretiraju prema tome koliko i kako radi, a ne na osnovu toga odakle je došao i koje je nacionalnosti. Ako si vredan, dobar radnik i znaš barem malo slovački jezik, otvorene su ti mogućnosti za napredovanje. Loše je to što se radi, previše se radi… Pežoova fabrika je jedna od najproduktivnijih, mi za jednu smenu od 7,5 radnih sati, proizvedemo od 450 – 490 vozila. To postižemo sa opremom koja je predviđena za maksimalnu proizvodnju od 400 vozila po smeni, što znači da roboti (fabrika je automatizovana) ne postižu da opsluže našu normu, pa sve preko te cifre proizvodi se preko radničke kičme“.

KAD POTPIŠEŠ UGOVOR BEZ PREVODA

Francuska familija Pežo, koja je i osnovala istoimeni automobilski brend, prvo se bavila sasvim drugačijim poslovima. Proizvodili su i uvozili biber, so i kafu, sve dok se Armand Pežo nije zainteresovao za lična prevozna sredstva. Zahvaljujući njegov inicijativi, kompanija je napravila svoj prvi auto sa simbolom lava 1889. godine. Tokom vremena, čuvena i očigledno talentovana za biznis, familija Pežo se prilagođavala istorijskim i društvenim tokovima. U vreme Prvog svetskog rata su proizvodili vojna vozila i oružje, a ni u periodu Drugog svetskog rata nisu se libili da opslužuju nemačke ratne potrebe oružjem i vozilima. Uprkos tome, nakon ratnih sukoba uspeli su da rehabilituju svoj brend i svrstaju se među globalno najpoznatije proizvođače četvorotočkaša. Kako stvari stoje i u savremenom dobu, sadašnji vlasnici „Pežoa“ odlično se snalaze. Radnu snagu iz zemalja „drugog reda“ vrlo lepo umeju da koriste, a i dovedu je u nezavidan položaj. Sagovornik portala Serbian Times otkriva da je u ovoj fabrici morao da potpiše ugovor napisan na jeziku koji nedovoljno razume:

STROGA PRAVILA: Fabrika “Pežo” automobila u Trnavi

Strogo je zabranjeno slikanje i snimanje u fabričkom krugu. Jedan radnik koji je ovde bio 4 – 5 godina, čak i napredovao sa mesta operatera na poziciju monitora, zimus je slikao novi auto na liniji. Kad su to videli poslodavci, automatski su mu dali otkaz bez otpremnine, bukvalno ga isterali iz fabrike

„Ispali su nekorektni. Dali su nam, tačnije, poturili ugovor bez prevoda. Pa ako se bilo ko požali na nešto, samo mu kažu: potpisao si… Neke od stavki koje su bile u ugovoru su da zaposleni ne smeju da pričaju o firmi, ni slučajno ništa o procesu proizvodnje, detalje šta i kako se radi. Već prvog radnog dana dali su nam do znanja da sve što se desi u fabrici, ostaje u fabrici. Strogo je zabranjeno slikanje, snimanje tonskog ili video – zapisa u fabričkom krugu. Jedan radnik, koji je ovde bio 4 – 5 godina, bio je veoma dobar radnik, čak je i napredovao sa mesta operatera na poziciju monitora, zimus je slikao novi auto na liniji. Kad su to videli poslodavci, automatski su mu dali otkaz bez otpremnine, bukvalno su ga isterali iz fabrike. To je bio period kada smo pravili novi Pežo 208 i sve se držalo u tajnosti, niko nije znao kako će izgledati novi model. Tokom tih dana nismo smeli da imamo telefon kod sebe ni u džepu.

Takođe, zabranjeno nam je i da međusobno pričamo o platama, ako uhvate radnika da je nekome pokazao svoju platnu listu, slede mu momentalne sankcije“.

VOLE NAS SAMO PRAVOSLAVNI SLOVACI

Iako je Slovačka danas „izlečena od virusa marksizma“, još uvek je jedna od retkih zemalja u kojima postoji jaka „srednja klasa“ stanovništva, što je bilo tipično za doba socijalizma. Taj sloj stanovništva živi veoma solidno, u svakom slučaju znatno bolje nego što se živi u zemljama nekadašnje Jugoslavije. U doba bivše nam zemlje, važilo je mišljenje da nas tadašnji stanovnici Čehoslovačke „ne vole“. Da li i danas to važi ili se nešto promenilo?

BALKAN ŽURKA: Snimak iz Trnave

„Mi, Srbi i ostali sa Balkana, nemamo problem sa Slovacima. Izlazimo u slobodno vreme na ista mesta gde i oni dolaze, ali mnogi od njih izbegavaju da posećuju klubove  u kojima ima naših ljudi. Imaju neke svoje razloge za to…Uprkos tome, mnogi njihovi klubovi često organizuju Balkan-partije, kako bi nas privukli da dolazimo. Mi smo ipak mnogo bolji gosti jer trošimo više novca u kafani.

Moglo bi da se kaže da ima dosta Slovaka koji nas ne vole i ne podnose, ali opet, ima i onih neutralnih. Čak postoje Slovaci koji nas smatraju za braću i poštuju nas, poštuju našu istoriju. Ipak, ti kojima smo dragi su samo pravoslavni Slovaci, a oni su ovde u manjini. Kada odem u pravoslavnu crkvu u Trnavi, tamo vidim samo 3-4 porodice koje dolaze, eto toliko ima pravoslavaca u celom gradu.“, završava naš sagovornik.

Tekst: E.S.T.

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement