Connect with us

Dijaspora

ISPOVEST SRBINA IZ AUSTRALIJE: Naši ljudi masovno iseljavaju posle Đokovićeve deportacije, postali smo omraženi narod…

Published

on

Svi balkanski iseljenici u Australiji koji vole umetnost i kulturu znaju za ime Željka Gojkovića. Ovaj rođeni Sarajlija već dugi niz godina organizuje pozorišne predstave i koncerte koje čuvaju jezičke, nostalgične i svake druge veze naših ljudi sa maticom, bilo da su poreklom iz Srbije, Bosne, Crne Gore, Makedonije ili Hrvatske.

Rade Šerbedžija, Lane Gutović, Dragan Jovanović, Zijah Sokolović, Branko Đurić Đura, Amira Medunjanin…neka su od imena umetnika koje je u Sidneju, Melburnu, Pertu, proteklih godina ugostio Željko, a pojedinima, poput legenedarnog Laneta, bio je i menadžer.

U Australiji, kažu procene, živi preko pola miliona građana koji vode poreklo sa prostora bivše Jugoslavije. Mnogi od njih ostvarili su zavidne karijere u raznim profesijama, a neki, poput Ranke Rašić, uspeli da doguraju i do mesta gradonačelnika.

Dolce vitu naše dijaspore na najmlađem kontinentu, među njima i Željka Gojkovića, poslednje dve godine je ugrozila pandemija korone, tačnije rigorozne mere (lockdown) koje je provodila autralijska vlada, a koje su se ispostavile opasnijim po zdravlje od samog virusa.

A onda je došao Australian Open i slučaj Novaka Đokovića, koga su australijske vlasti deportovale iako su mu prethodno izdale vizu za ulazak u zemlju.

Mi već dosta dugo živimo u svojevrsnom zatvoru, ali Novakova deportacija je kap koja je definitivno prelila čašu. I ne radi se ovde toliko o samom Đokoviću, koliko o histeriji sa kojom su australijski mediji, ali i veliki broj građana, praktično zajedno sa njihovom vladom proterali najboljeg tenisera svih vremena, inače zdravog čoveka. Samo zato što nije želeo da se vakciniše. U takvim uslovima ljudi više ne žele da žive, pa su počeli masovno da se iseljavaju iz Australije, kaže Željko za Serbian Times, pa odmah zatim dodaje:

Od 50 mojih najbližih prijatelja koji potiču sa ex-YU prostora njih skoro polovina je već otišla, ili uveliko pakuje kofere, prodaje stanove i kuće. Ovaj skandal sa Novakom je samo ubrzao stvar. Iz Melburna se, po zvaničnoj statistici, u poslednjih nekoliko meseci iselilo 350,000 ljudi, u zavičaj se vraćaju Srbi, Bosanci, Hrvati, Grci. Primera radi, ono što je Čikago za Srbe to je Melburn za Grke, a sad se veliki broj njih vraća u Grčku, gde mogu da žive kao normalni ljudi, što je ovde skoro pa nemoguće. Dobra stvar za one koji odlaze jesta što su cene nekretnina drastično porasle, tako da ljudi za mali dvosoban stančić dobijaju preko milion dolara, sa čim mogu da kupe nekretnine u Beogradu, negde na moru u Crnoj Gori ili na planini, koje mogu da izdaju i od toga žive.

Željko još ne planira da napušta Australiju, najviše zbog ćerke i sina koji se tamo školuju, ali trpi posledice odluke da ne želi da se vakciniše. On smatra da mu australijski ustav dozvoljava pravo na izbor lečenja. Tako, na žalost, nisu mislili i njegovi poslodavci…

PORODICA NA PRVOM MESTU: Željko Gojković sa suprugom, sinom i kćerkom

-Izgubio sam posao pre tri meseca jer nisam hteo da primim vakcinu. Mogao sam da nabavim neki falsifikat potvrde, kao neki drugi, ali nisam hteo da lažem ljude sa kojima sedim u istoj kancelariji. Sve deluje besmisleno i ovde je cela ta stvar oko Covida otišla u neku treću dimenziju. Kako drugačije protumačiti da je preko 90% ljudi vakcinisano a ljudi i dalje obolevaju u velikom broju. Iako vide da od vakcine nema pomoći oni su vrlo nervozni i besni kad čuju da je neko nije primio, opisuje naš sagovornik situaciju u Australiji.

Ono što ga je posebno iznenadilo jeste da su Australijanci zbog situacije sa Đokovićem drastično promenili svoj stav prema, pre svega Srbima, a onda i drugim Balkancima…

-Godinama smo, zahvaljujući Novaku, mi Srbi bili omiljeni emigranti, gledali su na nas sa simpatijama, a sada smo se, posle ove medijske torture, vratili 20 godina unazad. Ne mogu očima da nas vide, otvoreno i javno ispoljavaju netrpeljivost. Moji drugari i ja već desetu godinu, tradicionalno, u vreme održavanja “Australian Opena”, organizujemo naš teniski turnir, “Australian Closed”, čiji je jedan od sponzora uvek bio i Novak. Turnir je humanitarnog karaktera, na njemu prikupljamo novac za humanitarne akcije na Balkanu. Ove godine sam morao da sa Googla sklonim sve informacije o turniru jer su počele da nam stižu ozbiljne pretnje i veliki broj odvratnih komentara. Da ne bih ugrozio učesnike, nigde nisam reklamirao “Australian Closed“, ističe Željko Gojković

AUSTRALIAN CLOSED: Ove godine turnir nisu reklamirali na internetu zbog pretnji

U još goroj situaciji našao se srpski bračni par, bivši trener Novaka Đokovića i njegova supruga, koja je vrlo aktivna u srpskoj dijaspori, a inače drži advokatsku kancelariju za imigrante. Nakon nekoliko intervjua koje je bivši trener dao za australijske medije, a vezano za situaciju oko Đokovićevog učešća na Australian Openu, krenuli su napadi…

Ljudi su se, ni krivi ni dužni, našli na udaru horde idiota, koji su im ostavljali poruke na telefonu, a jedne noći ih je pozvao muški glas koji im je rekao da zna gde žive i da će doći da ih pobije. Kada su to prijavili policiji ovi su im, mrtvi hladni, rekli da ne mogu ništa da učine jer se onaj ko im je pretio – ne javlja na telefon! Ne želim da pominjem imena i prezimena iz razloga njihove bezbednosti, iako ih ovde poznaje veliki broj naših ljudi, ali je ono što se njima dešava strašno. Ima još sličnih primera, tako da uslovi za život nas Srba u Australiji uopšte nisu dobri, preko noći smo praktično postali građani drugog reda, konstatuje Gojković.

Iako su zbog novonastalih okolnosti ove godine humanitarni turnir “Australian Closed” morali da održe pod velom tajnosti, uspeli su da skupe preko 30,000 dolara, od kojih su kupili dva aparata za ultrazvuk, za koje upravo traže najbolji način da ih prebace u Srbiju.

– Jedan od aparata sigurno ide u Dečju bolnicu u Zemunu, kojoj je neophodan. Drugi još nema konačnu destinaciju, s tim u vezi u kontaktu smo sa Arno Gujonom, šefom Kancelarije za dijasporu pri Ministarstvu spoljnih poslova. Uskoro bi i to trebalo da se zna, kaže na kraju razgovora za Serbian Times Željko Gojković.

Piše: Antonije Kovačević Foto: Privatna arhiva

Advertisement