“Tačka povratka” je organizacija, tačnije program, koji je pre četiri godine zamišljen sa idejom da postane most između Srbije i dijaspore, sa ciljem da pomogne onima koji iz dijaspore žele da se vrate u otadžbinu – da tamo obezbede sopstvenu egzistenciju, pokrenu biznise i kreativno doprinesu razvoju Srbije.
Grupa entuzijasta krenula je nasuprot plime koja već decenijama sa naših prostora, uglavnom put Zapada, odnosi najmlađe, najbolje i najsposobnije. Uz prilične sumnje javnosti da će uspeti da točak, koji je već postao točak istorije, okrenu u drugom smeru. Ali, oni se nisu predavali. Ispostaviće se s razlogom.
Sa Tihomirom Bajićem, jednim od pokretača ovog projekta, razgovarali smo o onome što je “Tačka povratka” postigla za dve godine rada i dokle su stigli u svojim planovima da, u eri digitalizacije i globalizacije, kada postoji čitav spektar poslova koje možete raditi sa bilo koje tačke na planeti, to iskoriste u svrhu vraćanja rasejanih Srba tamo gde se osećaju najbolje, kod kuće.
Da se, za početak, vratimo na početak…Sa kojim je ciljevima je ona pokrenuta?
-Ideja za osnivanje “Tačke povratka” (TP) nastala je kao odgovor na potrebu visoko obrazovnih članova naše dijaspore na konferenciji “Talenti na okupu” u decembru 2018. godine. Inicijativu su od samo početka podržali Naučno-tehnološki park Beograd sa Gordanom Danilović Grković na čelu, Serbian Entrepreneurs kao mreža start-ap preduzetnika širom dijaspore, program “Srbija stvara”, koji povezuje i promoviše kreativnost naših ljudi širom svijeta, te kabinet predsednice Vlade Republike Srbije, kao i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP Srbija), kaže Bajićš za Serbian Times, pa dodaje:
-Svako od začetnika inicijative je dao svoj doprinos tako da se od samog početka fokusiramo i djelujemo u domenima podrške tokovima cirkularne migracije, pomaganju povratnicima koji su zainteresovani da u Srbiji stvaraju i doprinesu privredi, te da se povežu se sa lokalnom talentima i ulože u Srbiju. Volio bih da naglasim da smo od samog početka za članove TP tima birali naše visoko obrazovane povratnike iz Amerike, Velike Britanije i Švajcarske – jer i oni sami su prošli kroz proces povratka, pa su mogli iz ličnog iskustva da prepoznaju prepreke ali i da adekvatno pomognu povratnicima.
Talas mladih, obrazovanih i radno sposobnih ljudi i dalje se kreće u suprotnom pravcu, napuštajući Srbiju? Na koji način mislite da okrenete taj proces migracija i da ih vratite u zemlju?
-Teško je pratiti statistiku lokalno zbog toga što jako mali broj naših ljudi odluči da odjavi prebivalište. Neka istraživanja, kao što je analiza Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije koja je posmatrala period od 2015-2019. godine, ukazuje da u svim starosnim grupama postoji pozitivna neto migracija kada su u pitanju viskoobrazovani povratnici, a brojevi ljudi koji cirkulišu su takođe sve veći – na šta je uticala ne samo pandemija već i izmena načina rada (od platnog prometa do poreskog tretmana) koji postaje fleksibilniji i sve manje zavisi od lokacije. Tačka povratka aktivno radi na približavanju prilika koje u Srbiji postoje za mlade, visokoobrazovane pojedince sa međunarodnim iskustvom, kroz niz aktivnosti – od Vodiča za povratnike do oglasa za poslove namenjene upravo njima.
Šta ste do sada konkretno učinili u tom smislu, kako ste olakšali život onima koji se vraćaju u Srbiju?
-TP je aktivno krenula sa radom u martu 2020., kada se asistiralo sa komunikacijom sa svim našim građanima koji su hteli da se vrate u zemlju repatrijacionim letovima. Dakle, od početka pandemije, naše informacije je pregledalo par stotina hiljada ljudi, komuniciralo se direktno sa više od 6.000 ljudi, a nekoliko stotina je sprovedeno kroz proces povratka i pomoglo se sa reintegracijom u različitim kapacitetima. Tim ljudima su omogućeni razgovori za poslove, informacije o budućem poreskom statusu, predočene investicione prilike i pružena mentorska podrška ljudi sličnih njima, koji su skoro prošli kroz proces repatrijacije. Među povratnicima koji su stupili u kontakt sa nama i nastavili svoju karijeru u Srbiji, izdvajamo arheologa dr Miroslava Kočića, koji trenutno vodi projekat “Vinča – Belo brdo”, a kojem je Tačka povratka pomogla sa priznavanjem doktorske diplome stečene na Univerzitetu Pitsburg u SAD i povezala ga sa programom “Srbija stvara”. On danas vodi jedan od ključnih nacionalnih projekata i jedno od trenutno najbitnijih arheoloških nalazišta u Evropi – a uz podršku američke ambasade obezbedio je i značajnu finansijsku pomoć za sanaciju klizišta u Vinči.
Da li je inicijativa već dala neke rezultate?
-Pored sajta Tačke povratka koji obuhvata sve najbitnije informacije vezane za povratak, napravili smo i Vodiče za povratnike, pokrenut je podkast Tačka povratka koji ima za cilj da prikaže priče uspešnih povratnika u Srbiji, postoji i aktivna Viber grupa, a imamo tim ljudi koji odgovaraju na pozive i mejlove pružajući konstantnu podršku povratnicima kroz redovnu komunikaciju. Takođe, postoji niz olakšica koje se uvedene u prethodnom periodu a odnose se na povratnike – pored podrške osnivanju kompanija koje se bave inovativnom delatnošću, poreske olakšice za zapošljavanje povratnika su takođe deo paketa beneficija koje našim ljudima stoje na raspolaganju. Pod određenim uslovima, povratnici mogu ostvariti uštedu od 70% na poreze i doprinose, što za poslodavce znači da u istom bruto budžetu mogu pružiti bolje neto plate i privući kandidate za međunarodnim iskustvom. Informacije o ovim beneficijama su takođe dostupne na sajtu i mi se aktivno trudimo da predstavimo povratnicima te olakšice ali i da shvatimo šta bi moglo još bolje da se uradi ili predstavi nasim ljudima.
Šta su najčešći razlozi zbog kojih se ljudi vraćaju ili razmišljaju o tome da se vrate u Srbiju? Konkretno iz Amerike, ali i iz drugih zapadnih zemalja?
-Razlozi i motivi za povratak i odlazak sе često podudaraju – karijera, studije, porodica, povezanost sa prijateljima i bliskim osobama – samo vode ka različitim destinacijama u različitom životnom dobu. Motivacija za povratak je uvek vrlo kompleksna i vezana je, kako za poreklo, tako i za neke lične okolnosti, kao i prilike koje se otvaraju u Srbiji a kojih nije bilo kada se jedan broj ljudi iselio pre 10 ili 15 godina. Mogu da posvjedočim o nizu familija iz Silicijumske doline, Njujorka, Dubaija i Toronta koje su se preselile u Srbiju i kojima je TP na neki način pomogla.
U većini slučajeva riječ je o mojim vršnjacima koji su se profesionalno ostvarili na način koji to tada nije bio moguć kada smo počinjali karijere, a sada kada smo roditelji vuče nas želja da nam djeca odrastu u okruženju koji je nas stvorilo kao ljude, dok poslovno okruženje u Srbiji omogućava da se karijera ne žrtvuje. Pandemija je učinila “work from home” prihvatljivim za većinu kancelarijskih poslova. Start-up kultura i činjenica da startapi iz Srbije sada izlaze i na svjetska tržišta bez iseljavanja iz Srbije, beneficije za povratnike, poreske olakšice, podrška kreativnim industrijama, razvoj cjelokupnog IT sektora u prethodnoj deceniji i sve veći uliv stranog kapitala su uticali da se migratorni tokovi na koje smo navikli ranije polako ali zasigurno mijenjaju.
Koliko je pandemija korone uticala na ove procese?
-Pandemija utjecala značajno i dvostruko. Prvo je omogućila da “work from home” može zapravo biti “work from Serbia”. Takođe je pokazala našim ljudima da Srbija kao sveukupna zajednica se kroz takve teške izazove nosi puno bolje nego na papiru mnogo bolje organizovane države.
Ono što na anegdotalnom primeru vidimo je da se čitave porodice i grupe porodica vraćaju u posljednjih nekoliko mjeseci (lično u mom krugu prijatelja je talas krenuo na ljeto 2021.). U prilog tome idu i podaci do kojih je došao UNDP kroz jedno istraživanje za alternativno prikupljanje podataka – Depopulation Challenge , na čijoj postavci kriterijuma je i Tačka povratka učestvovala…Tim sa Harvarda, čiji predvodnik je bio naš čovjek koji je okupio tim istraživača sa svoje klase, je koristeći Fejsbukove podatke došao do rezultata koji govore da se čak i nakon proglašenja pandemije u kojoj smo u prvom naletu vidjeli nagli povratak ljudi u Srbiju za vrijeme vanrednog stanja (podaci visokih zvaničnika koji su govorili o oko 380.000 povratnika za vrijeme vanrednog stanja) vidi visok stepen repatrijacije u Srbiju.
Po tim podacima, od oktobra 2020. do oktobra 2021. vidi se da se broj naših građana u inostranstvu smanjio za oko 92.000 ljudi, što je značajna razlika kada se u obzir uzme generalni medijski narativ u kom se često prezentuje da godišnje iz Srbije ode između 30.000 i 50.000 ljudi. Lično me taj narativ jako nervira jer kao da se trudimo da pokažemo svima (a ponajviše našim ljudima) da iz Srbije je otišao “svako ko valja” ili “svako ko može” – stoga i govorim ovo za Serbian Times, u nadi da našoj dijaspori možemo da ukažemo na potpuno drugačiju sliku stanja na terenu
Razgovarao: Antonije Kovačević Foto:
