INTERVJU, OTAC NENAD ILIĆ: Reči patrijarha Porfirija kod Putina su veliki skandal! Jedan broj vladika SPC je izgleda pod kontrolom državnih službi… (FOTO)

U moru bezumlja koje nas na Balkanu i u Srbiji okružuje poslednjih decenija otac Nenad Ilić je često znao da bude luča svetla u pomrčini, da svojim britkim mislima i duhovnom misijom pomogne da razdanimo neke teme i dileme koje su nas mučile.

Nakon povratka iz Amsterdama, gde je obnovio i uzdigao pravoslavnu parohiju na tim prostorima, otac Nenad je po povratku u Srbiju penzionisan, ali to ga ne sprečava da i dalje vrlo kritički sagledava i govori ono što tišti i njega i sve nas, a tiče se države u kojoj živimo i glavara koji je vode, kao i crkve u kojoj se molimo i ljudi na njenom čelu koji svojim delovanjem bacaju senku na njen značaj, istoriju i skreću s puta onih koji su je vodili pre njih, od Svetog Save pa do Svetog patrijarha Pavla…

Razgovor sa njim počeli smo onim najznačajnijim što se u Srbiji desilo u proteklih godinu dana…

Oče, kako Vi sagledavate buđenje studentskog pokreta i sve ono što su nam studenti doneli u poslednjih godinu dana, uključujući i nacionalno pomirenje sa Bošnjacima iz Sandžaka, tj. Raške oblasti?

-Kao da nam je Bog ono poslao ono dete iz priče „Carevo novo odelo“ da nam otkrije jednostavne istine. Valjda po molitvama naših svetih predaka. Istine koje smo mi prekrili pogrešnim podrazumevanjima i svojom lenjošću i neodgovornošću. Kad toliko zastraniš i zakomplikuješ kao što se nama dogodilo, moraš da zastaneš i sagledaš suštinu problema u kom si se zaglavio.

Naši studenti – najlepša revolucija koju je svet video

-Mladi nas u čudu gledaju. Ne veruju da mi ne vidimo koliko su stvari zapravo jednostavne. Ako ste napravili loš sistem on jednostavno treba da se demontira i ponovo sklopi. Onda mi počnemo da se depresivno vajkamo – te nije to lako, nemate vi iskustva, nemoguće je to, šta nam je tu nam je. A oni nas onda, evo već više od godinu dana neprekidno i uporno teraju da se probudimo, aktiviramo. Da pronađemo u sebi onu jednostavnu veru da stvari ipak mogu da se poprave. Ne animiraju nas oni sa govornica nego svedoče svojim podvizima. Krvavim tabanima i spavanjem pod vedrim nebom. Celu su Srbiju išpartali i ispisali svojom nadom i ljubavlju. Najlepša revolucija koju je svet video…

-Pa onda i to što vidimo u Novom Pazaru. Da ne možeš ljude odbacivati zbog toga što su različiti, da ne možemo svi isto verovati, imati iste želje. Ali da možemo jedni druge da razumemo i sarađujemo, da ne dopuštamo nepotrebno produbljivanje podela. Podela koje parališu život naroda i koriste samo vlastima. Vlasti ih po potrebi raspiruju i koriste sa jedinim ciljem svog beskonačnog vladanja.

Danas svi govore o tome kakav će ekonomski i politički trag ostaviti Vučićeva vladavina… A Vas bih pitao: Kakve će duhovne posledice na srpski narod i državu ostaviti 13 godina vlasti i sistema vrednosti koji promoviše predsednik Srbije i ljudi kojima je okružen?

-Teško je u potpunosti razdvojiti te materijalne i duhovne posledice. I nije lako uočiti specifičnu duhovnu štetu u našem narodu, kad je očigledno došlo do ukidanja istine na svetskoj sceni. Vladavina „postistine“. Višak informacija koji sakriva istinu. Sad već političari nekontrolisano lažu po celom svetu. Ali laž je kod nas pogubnija zbog toga što nemamo sistem koji štiti temelje zemlje koja je sad porobljena, praktično kolonija. Sistematski se radilo samo na izazivanju stanja bespomoćnosti i pasivnosti. Bespomoćnost često hoće da učini da se ljudi prozle. Da skoro ujedaju jedni druge. Zatru puteve međusobne saradnje. Niko nikom ne veruje. A najbolja zaštita je odmah napasti ljude koji bi da pokažu put ali, eto, možda bi mogli da te prevare. Neću ponovo da ispadnem glup… Ljudi se osećaju poniženim, prevarenim. Mediji u Srbiji uče narod zlobi usmeravajući je na bilo koga ko bi da kaže „ljudi ovo ne valja, hajde to da menjamo“. Možda će se u budućnosti ispostaviti da je najteža duhovna posledica svega ovoga teško sticanje poverenja. I u same sebe i u druge. A bez poverenja nema zdravog života zajednice.

Vrh vlasti reklamira odnos u kome dominiraju poltroni i sadisti

Naš narod kaže „dobar sluga, loš gospodar“…Da li je taj mentalitet u kome se ljudi, dok su na nižim pozicijama, poltronski odnose prema pretpostavljenima, a kad se popnu koju stepenicu više, zlostavljaju svoje podređene…najbolje opisuje sistem vrednosti koji je sada na snazi u Srbiji? I šta u budućnosti možemo očekivati od generacija koje ga kao takvog, kao neminovnost, prihvate još u mladosti?

-Od kad se ovaj režim uspostavio, sa vrha vlasti se reklamira upravo takav odnos. Bahati nastupi predsednika na domaćoj sceni… Potpuno nepoštovanje u odnosu na podređene ili novinare i ulizičko uvijanje pred moćnijima od njega od kojih mu zuvisi dužina vladanja – sve to nikako nije dobar vaspitni primer za narod koji je pod takvom vlašću.

-Ali srećom mladi to više ne prihvataju. Uopšte, reklo bi se da su oni shvatili koliko je kult vođe, nekakvog velikog gazde, štetan za Srbiju. Sami oni u svom pokretu ne dopuštaju uspostavljanje kulta ličnosti, vođa pobune. Neobično pametno izmiču vlastima i njihovim medijima priliku da se prljavim kampanjama obračunaju sa onima kojui se suprotstavljaju bolesti. A to im je godinama glavna aktivnost i zadatak. Sad su poprilično zatečeni. Lako im je bilo sa opozicijom koju su mogli da kontrolišu bez problema. Pa i onu koju nisu sami kreirali.

Ovaj režim, koji je na tron došao zagovarajući nacionalnu politiku, odbranu Kosova i Metohije po svaku cenu, u međuvremenu je Prištini prepustio sve poluge vlasti, kao i institucije, osim crkve…U takvoj situaciji, kako Vi vidite budućnost Srba i Srbije na Kosmetu?

-Svi mi u Srbiji samo gledamo da posle svega ne bude zadat i poslednji samoubilački udarac. Formalno priznanje. Potpuna predaja. Izdaja je do sada veoma spretno pripremila sve. Korak po korak, čuveno kuvanje žabe izvedeno toliko uspešno da može u udžbenike da uđe. Pošto bi bilo teško da prethodna garnitura na vlasti to uradi, dovedeš na vlast bučne nacionaliste koji će mnogo lakše sprovesti dovršavanje rezultata NATO okupacije Kosova i Metohije. I tako je do pred kraj i urađeno.

-Mi zaista nemamo ništa bolje nego da ne potpišemo konačnu predaju i da čekamo promenu geopolitičkih okolnosti. U međuvremenu hitno uraditi sve na uvođenju pravne države u ostaku Srbije. Da bi se spojenim sudovima i kakvim takvim autoritetom sve učinilo da se i na okupiranoj teritoriji pravno zaštite preostali Srbi. Sve u svemu najbolja zaštita biće da od Srbije ponovo napravimo zemlju u kojoj svi žele da žive a ne da se od nje otcepljuju i iz nje beže. Naravno ostaće tu problem albanskog nacionalizma, ali vremena se menjaju pa i zamah ovog ili onog nacionalizma.

Vrh SPC i patrijarh Porfirije se u poslednje vreme upadljivo retko obraćaju javnosti porukama o Kosovu, što su nekad činili redovno. Zbog čega je tako?

-Ne znam zaista. S obzirom na čvrst zagrljaj sa ovom vlašću – možda su dobili uputstva da smanje tu retoriku. Možda su i sami poverovali da prevaranti na vlasti imaju neku strategiju. Ili prosto misle da ne treba provocirati Albance jer mogu ponovo da intenziviraju progon preostalih Srba koje nema ko da zaštiti, što mi je i najverovatnije. Problem je što i to otvara prostor sadašnjim srpskim vlastima da i dalje nesmetano rastaču poslednje ostatke srpskih institucija na Kosovu.

Pogrešno je deliti crkvena priznanja državnim rukovodiocima

Proteklih godina, a bogami i decenija, ustanovila se praksa da ljudi koji su upleteni su u svakakve afere, od političkih do kriminalnih, postaju veliki crkveni donatori? Da li mislite da je u redu da crkva prihvata novac iz takvih krugova?

– Ne mislim da ne treba prihvatati taj novac. Nije dobro suditi šta je tu iskreno, šta nije. Ali verovatno ne treba dopuštati iluziju da se radi o nekakvoj kupovini oproštaja. Svako s Bogom treba iskreno da svede račune.

Takođe, neki političari, od predsednika Vučića do čelnika velikih državnih preduzeća, dobili su najveća personalna crkvena priznanja zbog narodnog novca koji su donirali crkvi…Koliko je normalna ta praksa?

-Mislim da je to je već potpuno pogrešno. Devalvacijom priznanja kruni se i ugled Crkve, dodatno ugrožava inače urušeni sistem vrednosti, i direktno se pomaže da loša vlast duže upravlja zemljom i lakše je rasprodaje i rastura. A to što se nekom dodeljuje orden zbog preusmeravanja državnih para posebna je priča. Kao da podržavamo logiku srednjovekovnog feudalizma usred dvadeset prvog veka. Ne sećam se da li je recimo Zoran Đinđić dobio neki crkveni orden zbog ponovnog pokretanja dovršenja Hrama Svetog Save ili zbog povratka veronauke u škole?

Kako komentarišete odnos Evropske Unije prema dešavanjima u Srbiji? I da li stičete utisak da Evropa želi modernu i demokratsku Srbiju, ili se pre svega vodi svojim političkim i korporativnim interesima?

-Utisak sve većeg broja ljudi ovde je da Evropskoj uniji odgovaraju na vlasti u Srbiji oni koji će bespogovorno pratiti njihove instrukcije. A dok su poslušni, kako će oni vladati je mnogo manje važno. I narode koji su u EU tamošnji vladajući krugovi bi rado pretvorili u roblje. Kad bi to bilo moguće tamo gde koliko toliko funkcioniše pravni sistem. U Srbiji ne funkcioniše.

Znatan broj sveštenika misli slično kao i ja, ali su ucenjeni

Vi ste jedan od retkih sveštenika koji javno istupa protiv Vučićevog režima… Zbog čega se ljudi iz crkve ustežu da kritički govore o onome što se dešava i šta je Vaš motiv da to radite?

-Veliki broj sveštenika i vernika koje srećem misle slično kao ja. Da ne licitiram sada da li se radi o znatnom broju, polovini ili čak većini. Ja kao neko koje u svim godinama služenja u Crkvi imao i dodatne, „rezervne“ zanate, mogao sam lakše da iznosim svoje mišljenje od sveštenika koji su pod apsolutnom vlašću svojih episkopa. Često praktično ucenjeni privremenošću i nesigurnošću svog statusa.

Znatan broj aktivnih vernika kao glavni psihološki „benefit“ u Crkvi pronalaze ostrvo stabilnosti, mira i sigurnosti – što im u svakodnevnom životu u ovakvom svetu izmiče. Stoga nisu skloni da se kritički odnose prema crkvenim autoritetima. Ne prija im ni pomisao da oni mogu i da pogreše. Iako s ponosom ističemo da smo mi pravoslavni oduvek protiv kulta papske nepogrešivosti, ne prepoznajemo da nepogrešivost dodeljujemo našim crkvenim autoritetima.

-Naravno da čovek treba pre svega da se kritički odnosi prema sebi a ne prema drugima. Ali kad uočimo greške u funkcionisanju crkvenih vlasti i ne treba da krenemo u lične napade, što se nažalost često dešava kod one polovine koja krittički sagledava sadašnje događaje. Kritika treba da bude usmerena na postupke i odluke koji utiču na zajednicu, ne na ličnosti. Ali to je logika naše poremećene javne scene inače.

-Moj motiv da iznosim kritičke stavove iako mi to donosi razne uvrede i potencijalne probleme je osećanje obaveze. Loša vlast je ovde načisto razdelila Srbiju, pa se ta podela i te kako oseća i u Crkvi. Ogromnom broju verujućih ljudi koji su zbunjeni svime što se dešava i nepravdom na koju pristaje crkveni vrh, mora neko da se obrati i neko da progovori u njihovo ime. Pošto kao umirovljeni sveštenik nemam više svoju parohiju, smatram da mi je zadatak da svim tim normalnim a razočaranim i skrajnutim vernicima svedočim da Crkva nije mesto prisilnog jednomislija, već Bogočovečanski organizam koji obuhvata različite ličnosti bez potrebe da one izgube individualne razlike. Ne radi se o dovođenje u pitanje istina vere nego samo društveno funkcionisanje Crkve i verujućih ljudi.

Jedan broj vladika je izgleda ucenjen od strane službe, drugi uživaju…

Među vladikama SPC je situacija još drastičnija. Samo šest vladika je odreagovalo na tekst vladike Davida u kome je studente nazvao „ustašama“…Da li vladike ćute zato što podržavaju Vučićevu vlast ili zbog nekih drugih razloga?

-U pravoslavnoj Crkvi neguje se ideja simfonije – skladne povezanosti i saradnje Crkve i države. Ta ideja je imala svoje uzlete u prošlosti, u vremenima kad je vladar bio miropomazivan u Crkvi. I tada, a pogotovo danas ta simfonija je više bila poželjni cilj a država je prečesto preuzimala kontrolu nad Crkvom. Zloupotreba tog vizantijskog sentimenta i nostalgija za slavnim vremenima dopušta danas mnogo veću kontrolu Crkve od strane državnih vlasti. Bogu hvala ima vladika koji se opiru kontroli državnih vlasti i ozbiljno razmišljaju o društvenoj ulizi Crkve.

Ne mogu tačno da kažem kako i ko, ali moguće je da jedan broj vladika sentimentalno vezan za ideju simfonije. Po onom što se vidi jedan broj je prihvatio udobnosti, novac i pozicije ugleda i moći koji im država pruža za poslušnost i odustajanje od bilo kakve kritike vlasti. Pa i kad treba odbraniti verni narod pred nepravdom. Izgleda da je jedan broj i ucenjen nekim znanjima koja određene državne službe pažljivo čuvaju zbog kontrole episkopata.

-U poslednje vreme, a naročito posle upokojenja autentičnih autoriteta kao što su to bili Sveti Amfilohije i Atanasije, radi se na većoj centralizaciji Crkve. Državi to odgovara zbog lakše kontrole Crkve, a odgovara i onim episkopima koji žele da očuvaju svoje privilegije. Ono što je neobično je da mnogi ne osećaju svoju odgovornost za budućnost crkvene misije u srpskom narodu. Da ne vide koliko je razočaranih i onih koji se distanciraju od jerarhije.

Reči Porfirija o studentima pred Putinom su veliki skandal

Kako Vi komentarišete ono gostovanje patrijarha Porfirija u Kremlju i ničim izazvanu rečenicu u kojoj je studentske proteste nazvao „obojenom revolucijom“ i poručio da će „oni to rešiti“?

-To je zaista možda i najveći faul koji se desio u ovoj krizi. Srpski patrijarh govori kako se ne uključuje u politiku, kako zapravo i nije protiv mladih koji protestuju. A očigledno se vidi kako njegove propovedi i delovanje naginju opravdavanju vlasti koju je teško opravdati. Mnogi od nas misle kako se tu radi o nekakvoj crkvenoj diplomatiji i naučenom dugom ćutanju i sporom delovanju i da će se kad to zatreba crkveni vrh postaviti iznad sukobljenih strana, a ne da će držati stranu kriminalne vlasti. Nismo valjda na nekakvoj Siciliji u procvatu saradnje crkve i mafije…

I onda ode patrijarh Putinu sa vladikom Irinejem i tuži svoju omladinu, svoj narod. Stavlja se na stranu onih koji će pobediti želju za pravdom i normalnom Srbijom! Da li je sve do tada bila laž? Veliki skandal od koga se mnogi verujući ljudi još uvek oporavljaju.

Šta nam govori činjenica da su Rusi na kraju, od celog razgovora patrijarha Porfirija sa Putinom i sagovornicima u Kremlju, za javnost emitovali baš taj snimak?

-Ozbiljan političar, Putin je znao da će morati da u odnosu na narod u Srbiju povlači i neke nepopularne poteze. Zbog toga što mora da sarađuje sa aktuelnom vlašću. Pritom, naravno, zna da je narod u Srbiji u ogromnoj većini simpatizer Rusije. Pa da ne bi ugrozio istorijski trajnu meku moć Rusije u Srbiji, on pokazuje: Evo šta mi je rekao vaš patrijarh. Kome da verujem ako ne njemu. Ako bude i nekih grešaka nije do mene nego do vas. Vašeg patrijarha i predsednika. Još i kaže neku dobru reč o srpskoj omladini u protestu…

Velika bruka za Vučićevu crkvenu delegaciju u Moskvi.

Kako mislite da će se rešiti stanje u Srbiji, na ulici ili na izborima? Da li ste optimista?

-Uh…ne znam. Ovo što rade studenti je zaista dar Božiji. I deluje na urušavanju snage i kompaktnosti kriminalne kamarile. S druge strane – teško je zamisliti da će ova vlast i njen glavni predstavnik priznati ikakav demokratski proces. Nadam se da će rastakanje jezgra kvara koje se dešava u poslednje vreme uticati na homogenost trenutne lažne elite. I da će tamo početi osipanje. Ne volim kad vidim masovno prizivanje na osvetu što može samo da homogenizuje ljude pred kojima stoji povlačenje i opdgovornost. Bogu se molimo da se sve završi bez krvi. To bi moralo godinama da se leči. A i inače imamo mnogo toga što traži strpljivost u popravljanju.

Kad bi sada kao sveštenik uputili jednu molitvu posvećenu srpskom narodu, kako bi ona glasila?

-Za tako nešto veliku mogu samo da prizovem samo Svetog Nikolaja Srpskog, koji je i moja preslava i zaštitnik moje porodice: Gospode Bože milostivi, oprosti nama Srbima grehe naše, povrati nam slobodu, i daj nam snage da u slobodi proslavimo Tebe kao nikada i niko. Amin.

Kritikujem sina, ali verujem da će u budućnosti Baka Prase osim cirkusa dati svom narodu još mnogo boljih stvari

Vaš sin je jedan od najpoznatijih, kako se to popularno kaže – jutjubera, influensera! Bilo je prethodnih godina komentara na mrežama u stilu: Kako je moguće da sin jednog uvaženog sveštenika koristi prostakluke i psovke u javnom nastupu? Kako vi odgovarate na takve komentare? I kako uopšte gledate na istupe svog sina Bogdana, da li ga nekad kritikujete…?

-Naravno da ga kritikujem. Imamo potpuno različiti ukus. On je veoma talentovan, ali još luta u svom osvajanju sveta oko sebe. Pun snage prihvatio je moralni relativizam koji trenutno ovde vlada i bez previše sumnje surfuje. Daj Bože da i njega zahvati talas promena koje želim, pa da svoje darove upotrebi korisnije nego do sada. A s obzirom da ga poznajem i osim tog jutjub lika koji je kreirao i sa kojim ima neverovatan uspeh na ovoj kulturno razmontiranoj srpskoj sceni – verujem da će on i osim sadašnjih dobrih dela koja osim cirkusa pravi dati svom narodu i još mnogo boljih stvari. Moje je da se molim za njega, a videćemo. Kako Bog da. Dotle je važno da se volimo i da smo pored svih naših razlika povezani, kaže na kraju intervjua za Serbian Times otac Nenad Ilić, penzionisani sveštenik.

Intervjuisao: Antonije Kovačević Foto: Kosta Milovanović