Connect with us

intervju

INTERVJU, AMBASADOR MARKO ĐURIĆ: Neshvatljivo je prisutvo diplomatskog kora na proslavi etničkog čišćenja Srba u Hrvatskoj!

Published

on

Nakon godina provedenih na mestu šefa Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić je ovu godinu započeo na novoj dužnosti, ništa manje komplikovanoj negoli je bila prethodna, a u smislu diplomatskih veza i odnosa Srbije sa ostatkom sveta, verovatno i najvažnijoj – mestu ambasadora Srbije u Vašingtonu.

Sjedinjene Američke Države su najveći promoter nezavisnosti Kosova, iste one protiv koje se godinama borio na svojoj prethodnoj dužnosti, ali je to ujedno i zemlja u kojoj živi brojna i finansijski moćna srpska emigracija koja nije zadovoljna tretmanom u matičnoj državi i koja je, valja i to istaći, svakim danom sve brojnija. Sve to govori da smo povoda za ovaj intervju imali mnogo, pa se postavljalo samo pitanje odakle krenuti…

Odlučili smo da krenemo od početka…

Na dužnosti ste skoro 7 meseci, šta ste uspeli da uradite za to vreme?

Od januara meseca, kada sam i zvanično preuzeo dužnost ambasadora, kolege u Ambasadi i ja smo organizovali susrete sa više od 35 kongresmena i senatora. Za ovo kratko vreme smo uspeli da u oba doma najvišeg američkog zakonodavnog tela pustimo srpski glas i probudimo dodatno interesovanje za našu zemlju. Značajno smo osnažili i proširili Srpski kokus u Kongresu kao jednu zdravu interesnu grupu američkih zvaničnika koji uvažavaju Srbiju i dele stav o značaju građenja još kvalitetnijih i raznovrsnijih srpsko-američkih odnosa.

DRUGAČIJI PRISTUP: Posle Kosova, Marko Đurić na najvažnijoj diplomatskoj funkciji

Kroz svakodnevnu komunikaciju sa Stejt dipartmentom, Belom kućom, Ministarstvom trgovine SAD, Pentagonom i drugim institucijama izvršne vlasti koje se direktno bave našom zemljom iznosimo činjenice o Srbiji, prenosimo naše spoljnopolitičke stavove i branimo državne interese. Bez želje da se hvalimo, ali vrlo je primetan drugačiji nastup naših sagovornika prema nama, a nemali broj puta smo čuli i konstataciju da Srbija sada zrači novim sjajem i novom energijom koja s naše strane decenijama nije viđena u Americi.

Podsetiću da je ministarka trgovine SAD Đina Rejmondo nedavno nazvala Srbiju ekonomskim motorom Balkana, što predstavlja nedvosmislen znak da, ne samo da smo na odličnom putu po pitanju privrednog rasta i razvoja, već i da američka strana prepoznaje i visoko ceni naše napore. Kada vam najveća svetska ekonomska sila oda priznanje za ostvarene uspehe u sprovođenju ekonomskih reformi i relevantnih mera, to je istovremeno i ogromna privilegija i ogromna odgovornost da takvu ocenu opravdate i zaslužite i u budućem periodu.

Od januara meseca, kada sam i zvanično preuzeo dužnost ambasadora, kolege u Ambasadi i ja smo organizovali susrete sa više od 35 kongresmena i senatora. Takođe, značajno smo osnažili i proširili Srpski kokus u Kongresu

Stvaranjem dobre i pozitivne slike o stabilnoj Srbiji sklapamo jedan mudar, odgovoran i dugoročan politički mozaik našeg nastupa na američkom tlu, kao i jačanja sveukupnih odnosa sa SAD kao jednim od stubova naše spoljne politike.
Usudiću se i da konstatujem da sadržajnost i učestalost kontakata i susreta koje naša Ambasada ostvaruje sa svim nivoima američke administracije jesu takvi da nam na njima mogu pozavideti čak i neke veće zemlje. Ne treba smetnuti s uma da se u Vašingtonu za naklonost i pažnju američkih zvaničnika bori čak 196 diplomatskih misija, a da je Ambasada jedne male Srbije uspela da – za nešto više od šest meseci – i u američkom državnom aparatu i u ovdašnjem diplomatskom koru bude prepoznata kao jedno od najaktivnijih predstavništava iz ovog dela sveta u domenu bilateralne, ekonomske, kulturne i javne diplomatije.

ŽIVA DIPLOMATSKA ATIVNOST: Na prijemu za nacionalni praznik Kolumbije

Lično se svakodnevno trudim da svojim radom i zalaganjem opravdam ogromno poverenje koje su mi ukazali predsednik Vučić, Vlada Srbije na čelu sa premijerkom Brnabić i ministar Selaković. Iako smatram da sam na čelu jednog dobrog tima, uvek mislim da ima prostora za dodatno angažovanje, dodatni trud i nove, inovativne ideje za predstavljanje i promociju naše zemlje u centru svetske moći.

Kako ocenjujete odnose Srbije i SAD i na kakav ste prijem naišli od strane američkih zvaničnika?

-Od velikog je značaja biti predstavnik Srbije u Americi u godini kada naše dve zemlje obeležavaju ne samo veliki jubilej – 140 godina dugu istoriju diplomatskih odnosa – već i dodatne četiri važne godišnjice: 15 godina Programa državnog partnerstva Srbije i Ohaja, 100 godina od osnivanja Srpske pravoslavne crkve na severnoameričkom kontinentu, 20 godina postojanja USAID programa u Srbiji, kao i 5 godina direktnih letova naše Er Srbije od Beograda do Njujorka. Poslednjih godina se ubrzano piše nova stranica naših bilateralnih odnosa u kojima je Srbija protagonista po ekonomskim rezultatima, investicionom potencijalu, akademskim dostignućima, pa i uspehu u sprovođenju procesa vakcinacije i solidarnosti sa susednim i drugim zemljama u najtežim pandemijskim okolnostima.
Uveren sam da su naši aktuelni odnosi na putu ka onim odnosima koje smo imali u najsvetlijim trenucima zajedničke prošlosti, kada su naše dve zemlje bile saveznici i saborci u boju za slobodniji i bolji svet.

Za Srbiju u Vašingtonu nema zatvorenih vrata. U više navrata sam prisustvovao susretima predsednika Vučića i tadašnjeg potpredsednika Bajdena – poslednji put prilikom njegove posete Beogradu 2016. godine, i lično se uverio u pozitivnu atmosferu, otvoren pristup i srdačan odnos sa našim predsednikom.

Da li vam je činjenica da je više srpskih zvaničnika, kao i srpska dijaspora u Americi, na prethodnim izborima podržala bivšeg predsednika Trampa, zatvorila neka vrata i otežala posao…Da li ste stekli takav utisak?

-Ni najmanje. Svaka ozbiljna zemlja teži tome da ima dobre odnose sa američkom administracijom, bez obzira na to ko je u Beloj kući. Zahvaljujući predsedniku Vučiću, mi smo to uspeli i da dokažemo našom opredeljenošću ka saradnji sa svima i pronalasku zajedničkog imenitelja sa svakom stranom. Za Srbiju u Vašingtonu nema zatvorenih vrata. U više navrata sam prisustvovao susretima predsednika Vučića i tadašnjeg potpredsednika Bajdena – poslednji put prilikom njegove posete Beogradu 2016. godine, i lično se uverio u pozitivnu atmosferu, otvoren pristup i srdačan odnos sa našim predsednikom.

Kao i u svakom političkom sistemu, a posebno u ovako dominantno dvopartijskom kakav je američki, od suštinskog je značaja razgovarati sa svim stranama i čuti stavove i mišljenja i vlasti i opozicije. Kongresni kokusi, pa tako i naš, najčešće imaju dva kopredsedavajuća, od kojih je jedan pripadnik Demokratske stranke, a drugi Republikanske. Mi u Kongresu razgovaramo i susrećemo se i sa demokratskim i sa republikanskim kongresmenima i senatorima, što rade i sve druge diplomate u Vašingtonu.

Promena vlasti u Vašingtonu ni u kom smislu ne utiče na obaveze preuzete Vašingtonskim sporazumom, i mi kontinuirano dobijamo uveravanja naših sagovornika iz administracije da su posvećeni poštovanju dogovorenog i ispunjenju obaveza sadržanih u tekstu Sporazuma. Za nas su svakako najznačajniji jednogodišnji moratorijum Prištini na aplikacije za članstva u međunarodnim organizacijama i obaveza poštovanja sudskih presuda o zaštiti i vraćanju imovine manastira Visoki Dečani

Bili ste u delegaciji Srbije koja je potpisala Vašingtonski sporazum. Da li će se odnosi Srbije i SAD dalje graditi na tačkama tog sporazuma ili će on, s obzirom na promenu vlasti u Vašingtonu, ostati prazno slovo na papiru? Ako neće, koje njegove stavke će ostati u igri, u smislu da će biti procesuirane i ispoštovane?

-Promena vlasti ni u kom smislu ne utiče na obaveze preuzete Vašingtonskim sporazumom, i mi kontinuirano dobijamo uveravanja naših sagovornika iz administracije da su posvećeni poštovanju dogovorenog i ispunjenju obaveza sadržanih u tekstu Sporazuma. Za nas su svakako najznačajniji jednogodišnji moratorijum Prištini na aplikacije za članstva u međunarodnim organizacijama i obaveza poštovanja sudskih presuda o zaštiti i vraćanju imovine manastira Visoki Dečani, kao i čitav niz elemenata kojima se štiti naša infrastruktura, ekonomija i uopšte imovina Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji.

Kakva je situacija sa kancelarijom DFC u Beogradu i kakva je njena budućnost posle odlaska gospodina Jovanovića?

-Otvaranjem jedne od najmoćnijih američkih razvojnih banaka u našem glavnom gradu, američka administracija dala je jasan znak da Srbiju doživljava kao pouzdanog partnera, perspektivnog saradnika i čvrsto uporište za proširenje mreže investicionih aktivnosti SAD i američkih kompanija u čitavom regionu.

EKONOMIJA NA PRVOM MESTU: mbasador Marko Đurić i direktorka “Vajsroj hotels end Rizorts” Sem Torgerson

Zahvalni smo gospodinu Jovanoviću na njegovom doprinosu sveukupnom postavljanju temelja za ozbiljno ekonomsko angažovanje SAD u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, i uvereni smo da će i novo rukovodstvo Kancelarije DFC u Beogradu nastaviti rad na daljem unapređenju poslovne klime na ovim prostorima. Taj njihov zadatak je u direktnoj korelaciji sa novoimenovanim konceptom „Otvoreni Balkan“ kao inicijativom proizniklom iz vizije predsednika Vučića, premijera Zaeva i premijera Rame o jedinstvenom regionalnom tržištu bez granica, zasnovanom na slobodnom kretanju ljudi, robe, kapitala i usluga.

SUSRETI SA NAJVAŽNIJIM SRPSKIM UDRUŽENJIMA: Đurić sa predstavnicima SNF u Kulturnoj bašti u Klivlendu

Ovdašnja srpska dijaspora značajna je i kvantitativno i kvalitativno, u smislu visoke pozicioniranosti, ličnih i profesionalnih kvalifikacija, kao i prisutnosti u različitim branšama američkog javnog života. Do sada sam se susreo sa predstavnicima nekoliko vodećih srpskih organizacija u SAD i sa njima razgovarao o načinima povezivanja i ostvarivanja praktične saradnje u realizaciji konkretnih poslovnih ideja, kreativnih i inovativnih projekata. Takođe, našoj dijaspori je važno i organizovanje bankarskih doznaka za otadžbinu po nižim tarifama nego što se to sada radi preko komercijalnih banaka.

Da li ste i koliko uspeli da ostvarite kontakte sa pripadnicima srpske dijaspore u SAD? Koji su najvažniji problemi srpske dijaspore koje ste uspeli da uočite za ovo vreme provedeno u Vašingtonu i može li država Srbija da pomogne u njihovom rešavanju?

-Ovdašnja srpska dijaspora značajna je i kvantitativno i kvalitativno, u smislu visoke pozicioniranosti, ličnih i profesionalnih kvalifikacija, kao i prisutnosti u različitim branšama američkog javnog života. Do sada sam se susreo sa predstavnicima nekoliko vodećih srpskih organizacija u SAD i sa njima razgovarao o načinima povezivanja i ostvarivanja praktične saradnje u realizaciji konkretnih poslovnih ideja, kreativnih i inovativnih projekata, ali i, recimo, mogućnosti za onlajn učenje srpskog jezika. Takođe, našoj dijaspori je važno i organizovanje bankarskih doznaka za otadžbinu po nižim tarifama nego što se to sada radi preko komercijalnih banaka.

DIPLOMATIJA JE TIMSKA IGRA: Sa kolegama i osobljem ambasade Srbije u Vašingtonu

Pored ovakvih i sličnih pitanja iz domena konzularne nadležnosti, uočio sam jedan ozbiljan nedostatak, tačnije potrebu za objedinjavanjem raznolikih struktura naše zajednice u Americi pod jednim krovom. Tako se rodila ideja o izgradnji digitalne platforme koja će, na prvom mestu, predstavljati jedinstvenu bazu podataka za povezivanje pripadnika srpske dijaspore. Takođe, poslužiće i kao svojevrstan temelj za proaktivniji budući uticaj naše dijaspore na relacije Srbije i SAD, kao i za most svrsishodnije saradnje sa maticom na privrednom, akademskom i kulturnom planu.

Uveren sam da će se ministar Selaković, kao i cela naša Vlada, zalagati za raznovrsne olakšice i stimulacije za naše ljude u iseljeništvu, kako bi se svaki vid povezivanja i saradnje sa domovinom učinio što prijemčivijim i privlačnijim našim ljudima

Ima li Srbija spreman plan kojim bi privukla investicije američke dijaspore, ali i naše dijaspore u svetu generalno?
Da li srpska dijaspora može da očekuje iste uslove kao investitori iz nekih drugih zemalja, besplatnu infrastrukturu, dotacije po otvorenom radnom mestu i sl.?

-Ministar Selaković je, preuzimajući dužnost, kao jedan od svojih prioriteta zacrtao upravo afirmaciju truda, entuzijazma i dobre volje naših ljudi u dijaspori kao ključnih lobista i promotera srpskih interesa u svetu. Uveren sam da će se on lično, kao i cela naša Vlada zalagati za raznovrsne olakšice i stimulacije za naše ljude u iseljeništvu, kako bi se svaki vid povezivanja i saradnje sa domovinom učinio što prijemčivijim i privlačnijim našim ljudima.

MEDALJA U PRAVIM RUKAMA: Đurić uručio Orden Karađorđa nađoj sjajnoj naučnici Gordani Vunjak Novaković

Predsednik Bajden je ovih dana, a povodom dodele priznanja vlasti u Prištini njegovom sinu, ponovio neke svoje stavove iz 1990-tih o Kosovu koji ne idu u prilog dobrim odnosima SAD i Srbije…Kao neko ko je dosta vremena posvetio Kosovu i Metohiji, očekujete li da će, nakon relativnog popuštanja pritiska u vreme Trampove administracije, Srbija ponovo biti izložena pritiscima iz Vašingtona a u vezi konačnog rešenja statusa Kosmeta?

-Srbija i SAD ne gledaju isto na status Kosova i Metohije. Međutim, to ne sprečava američku stranu da kontinuirano, u svakom razgovoru, ponavlja podršku dijalogu pod pokroviteljstvom Evropske unije. Lično koristim svaku priliku da sagovornicima iz vladinog i nevladinog sektora ukažem na našu viziju kompromisnog rešavanja odnosa sa Prištinom, i smatram veoma značajnim to što smo prepoznati kao akter čvrsto opredeljen za dijalog i iznalaženje rešenja podjednako prihvatljivog za obe strane.

Nikada nikoga nismo terali da prizna genocid, već da samo iskaže pijetet prema srpskim žrtvama, i da ne slavi nad grobovima naših sunarodnika. Četvrti avgust je tužan dan za srpski narod koji obeležavamo pognute glave, sa suzom u oku i neutešnim bolom za stradalima i proteranima

Danas je u Srbiji obeležena godišnjica Oluje, sutra će to uraditi Hrvati, na svoj način. U Americi trenutno živi na hiljade Srba iz Republike Srpske Krajine, ali i drugih delova Hrvatske, koji još uvek nisu uspeli da povrate svoje domove, imovinu i ostvare osnovna ljudska prava…Šta imate da im poručite ovom prilikom, kao ambasador i kao neko čiji roditelj potiče iz tih krajeva?

-Četvrti avgust je tužan dan za srpski narod koji obeležavamo pognute glave, sa suzom u oku i neutešnim bolom za stradalima i proteranima. Srbija ćuti samo u poštovanju prema palima, ali ne ćuti i nikada neće ćutati na tragediju i pogrom nad svojim narodom. Ceo 20. vek je mračan vek za naš narod na Balkanu, i zločini nad Srbima na kraju 20. veka ne mogu se posmatrati van konteksta zločina i genocida iz perioda Drugog svetskog rata.

STRADANJA SRBA NE SMEMO ZABORAVITI: Odavanje počasti žrtvama Drugog svetskog rata u Memorijanom centru u Vašingtonu

Nikada nikoga nismo terali da prizna genocid, već da samo iskaže pijetet prema srpskim žrtvama, i da ne slavi nad grobovima naših sunarodnika. Danas gotovo da nema porodice u Srbiji čiji bliži ili dalji član nije izgubio nekog svog ili sam stradao u nekoj od golgota koje su nas zadesile. Uprkos čestim provokativnim porukama iz regiona, Srbija će uvek na miran, ponosan i dostojanstven način odavati počast stradalima. Nikada neće odgovarati na provokacije niti pozivati ni na kakav sukob, jer naš cilj je mir, a naš vitalni interes je da se razvijamo u saradnji sa svima u regionu i da budemo deo međunarodne zajednice.

SLAVLJENJE ETNIČKOG ČIŠĆENJA: Potresne scene od pre 26 godina

Neshvatljivo je i prisustvo predstavnika međunarodne zajednice i diplomatskog kora na „proslavama“ godišnjica ove akcije, jer prisutni faktički učestvuju u proslavi godišnjice etničkog čišćenja. Žalosno je da smo kao zemlja ćutali dve decenije o našem stradanju

Koliko kao ambasador možete da učinite da se ta pitanja vrate u žižu i da se problemi Srba koji su bili prisiljeni da napuste Hrvatsku reše?

-Možemo svi zajedno da uradimo mnogo toga. Možemo zajedno da, uvek i na svakom koraku u međunarodnoj javnosti, ukazujemo na sistematsko, višedecenijsko zanemarivanje zločinačkog aspekta „Oluje“ i da skrećemo pažnju da se u 21. veku, na tlu jedne države članice Evropske unije, masovno slave i veličaju ustaške vrednosti i tekovine.

Neshvatljivo je i prisustvo predstavnika međunarodne zajednice i diplomatskog kora na „proslavama“ godišnjica ove akcije, jer prisutni faktički učestvuju u proslavi godišnjice etničkog čišćenja. Žalosno je da smo kao zemlja ćutali dve decenije o našem stradanju, i da smo tek od 2014. godine počeli javno da se sećamo srpskih žrtava i patnji srpskog naroda u jednom od najvećih zločina etničkog čišćenja u svetu posle Drugog svetskog rata. Ne smemo više da budemo nemi ni na mnogobrojne opstrukcije u ostvarivanju ustavom i zakonima zagarantovanih prava Srba u Hrvatskoj. Svi zajedno imamo obavezu da pamtimo i da ne ćutimo.

SLOGA BIĆE PORAZ VRAGU: Sa ambasadorom BiH Bojanom Vujićem i izaslanikom Republike Srpske Obradom Kesićem

Često zaboravljamo i da je svako od nas ambasador Srbije, gde god da se nađe van granica naše domovine, i da kao takvi predstavljamo našu zemlju, njenu istoriju i kulturu. Zato pozivam na jedinstvo i slogu našeg naroda, na zajedničku diplomatsku borbu svih Srba za naše interese jer jedino tako možemo da počnemo da otplaćujemo dug onima koji su platili najvišu cenu za opstanak srpskog naroda.

Razgovarao: Antonije Kovačević Foto: Ministarstvo spoljnih poslova

Advertisement