Chicago, IL
61°
Partly Cloudy
6:30 am5:36 pm CST
Feels like: 59°F
Wind: 11mph S
Humidity: 46%
Pressure: 29.52"Hg
UV index: 0
11 pm12 am1 am2 am3 am
59°F
59°F
55°F
55°F
55°F
TueWedThuFriSat
66°F / 27°F
32°F / 21°F
48°F / 32°F
48°F / 37°F
59°F / 46°F

Published 12 months ago

By Serbian Times

HOĆE LI SRBIJA DOBITI NUKLEARKU: Zašto se Evropa okreće atomskoj energiji i kako bi Srbija mogla da je sagradi do 2031. godine!

Ako bi danas započeli izgradnju nuklearne termoelektrane u Srbiji imali bi je 2031. godine. To je prognoza struke, uzimajući u obzir da je za isto vreme izgrađena najbrža u Belorusiji. Iako je malo onih koji bi nam u ovom trenutku pomogli na tom projektu, struka to ne vidi kao prepreku.

Dvanaest zemalja EU, predvođene Francuskom juče je razgovaralo o reformi energetskog sistema. Pariski predlog koji se oslanja na nuklearnu energiju, podržale su zemlje u našem okruženju, Bugarska, Hrvatska, Finska, Mađarska, Italija, Holandija, Poljska, Češka, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Švedska. Imajući u vidu da neke od njih imaju već izgrađenu nuklearnu elektranu stručnjaci smatraju da Srbija treba da u taj krug uđe što pre.

Da neke zemlje koje za sada uvoze nuklearnu energiju razmišlju o izgradnji sopstvene, ukazao je juče i Mark Nelson, energetski analitičar, koji je svojim rečima aludiraao na Italiju i Hrvatsku. Kako je napisao na svom tviter profilu, samo nekoliko nacionalnih izbora deli i druge zemlje EU koje rade na nuklearnom pogonu u ovaj blok. Iako Srbija nije članica EU, činjenica je da se nalazi na istom kontinetu.

Gotova za 9 godina

Građani često misle da izgradnja jedne nuklerane elektrane ne bi trajala dugo, međutim, u poređenju sa fabrikama ili poslovnim kompleksima, ovo je projekat potpuno “drugih dimenzija”. Osim što košta i što se meri milijardama evra, reč je o vrlo kompleksnoj priči koju ne može svako da radi.

Miloš Zdravković, ukazao je ranije na to da je malo zemalja koje imaju znanje za takve investicije, i da to najbolje rade Rusi i Amerikanci, a da mogu i Francuzi, Nemci, Južna Koreja i Japan. Istakao je i da mi imamo vrsne inženjere koji bi sa obukom od nekoliko godina u svetu, isto bili spremni za rad na ovom projektu. Mi kadar imamo, to su mašinski i elektro inženjeri koje možemo da pošaljemo na specijalizaciju i za godinu, dve, imaćemo stručnjake koji će moći da grade nuklearnu elektranu – rekao je za Blic BIznis Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku.Naš sagovornik je podsetio da je najbrže izgrađena nuklearna elektrana u Belorusiji bila gotova za manje od 9 godina, te da bi za taj period mogla da bude gotova i naša.

Srbiji nasušna potreba

Cena energenata već neko vreme je na uzlaznoj lestvici, a predviđanja su da se još neće zaustaviti. Da je ovo najskuplji resurs današnjice, slažu se i domaćinstva ali i kompanije koje se sa troškovima energenata jedva nose. Prema nekim istraživanjima, resursi iz obnovljivih energija za celu planetu se već u septembru potroše, što je sa ovim cenama neodrživo na duži period.

Danas nam naše termolektrane obezbeđuju 70 do 72 odsto struje koju potrošimo. Zajedno sa hidro i ostalim izvorima pravimo oko 7,9 gigavata instalisane snage. I to je ispostavlja se dovoljno, ali imajući u vidu prirodan proces koji će kroz budućnost i povećavati potrebe za strujom, novi alternativni izvor i više je nego značajan.Zdravković smatra da Srbija treba da se nađe u kolu koje predvode Francuzi, jer je to naša nasušna potreba iz više razloga. To je naša nasušna potreba. Francuzi i države pokušavaju i uspeli su u tome da delimično nuklearnu energiju proglase za zelenu energiju, što će za posledicu imati da u budućnosti privatni investitori investiraju u nuklearnu energetiku. To je jedna stvar, a druga je da se otvaraju vrata da Evropa promeni svoju strategiju – kaže on. On objašnjava da u Evropi cena gasa direktno utiče na proizvodnju električne energije, pa samim tim što je više obnovljivih izvora energije, veća je upotreba gasa. To je zbog toga što kada nema vode, vetra… tu energiju treba nekako nadonaditi bazičnom energijom, a to su termoektrane ili nuklearne elektrane.

Projekat u milijardama

Koliko bi nuklearna elektrana koštala Srbiju ne moguće je precizirati, imajući u vidu da projekat još uvek nije ni u planu. Ipak, prema nekim procenama stručnjaka, računica je vrlo jasna. Ugovor koji je objavljen između ruske kompanije i turske oko gradnje nuklearke sa 4 reaktora, snage 1,25 gigavata je 19 milijardi evra. Ako bi mi gradili sa jednim, onda taj iznos podelite sa četiri i dobićete cenu – objasnio je Zdravković ranije .

Poređenja radi, kada bi gradili nuklearku poput slovenačke “Krško”, to nam ne bi bilo dovoljno, jer ona ima jedan reaktor snage 770 megavata, a nama treba duplo više. U našem okruženju nuklearke postoje Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Slovačkoj, Sloveniji, a i Hrvatska se sprema da pravi svoju, očigledno imajući u vidu sve benefite koje ovaj izvor energije može da donese. Na prvom mestu su ekonomski, ali nikako ne treba sporiti ni strateške, naučno razvojne i ekološke. Kada govorimo o ekonomskim treba reći da je proizvodnja struje iz nuklearnih elektrana najjeftinija. Mnogo je jeftinija i od proizvodnje u termoelektranama, a još više od proizvodnje u hidropogonima. Bez njih u budućnosti Srbija jednostavno ne može da računa na stabilan i efikasan energetski sistem – rekao je Zdravković.

Za kontrolu štetnosti postoje pravila

Na sam pomen nuklearne elektrane za mnoge grđane je prvo pitanje koliko će to zagađivati zemlju u kojoj živimo. Prema rečima struke, postoje jasna pravila koja se moraju poštovati prilikom izgradnje. Takođe i mnoge u okruženju koje već postoje, dosta su blizu naše prestonice, te nema opravdanog razloga zašto je mi nebismo imali. Kada se govori o štetnosti, postoje jasna pravila Međunarodne agencije za energetiku i još jasnija pravila Međunarodne atomske agencije ko može da radi, kako se grade i kako se upravlja sa njima – kaže Zdravković. Ukazuje da je naša nasušna potreba je da uđemo u to kolo i da zarad budućnosti naše države i naše dece treba to da uradimo.

Iluzorno je da pričamo o bezbednosti ako mi imamo nukleranu elektranu u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Slovačkoj, Sloveniji, dakle na 200, 400 kilometara od Beograda. I druga činjenica je da se Hrvatska sprema da pravi svoju nuklearnu hidroelekratanu koja će biti bliža Beogradu nego Zagrebu. Glupo je da mi ne pravimo a svi oko nas imaju i bezbedno je, a i cena te energije je mnogo manja – zaključuje stručnjak za energetiku Zdravković.

POVEZANE TEME:

ISTORIJSKI PODVIG SRPSKIH LEKARA: Uspešno izveli transplantaciju jajnika, jedinu izvan SAD!

VUČIĆ: Možemo da pregovaramo o svemu, osim o priznanju i članstvu Kosova u UN!

KONAČNO USLIŠILI SRPSKE MOLBE: Ova susedna zemlja prihvatila da obnovi velike svetinje iz doba Nemanjića!

Izvor: Blic
Foto: Pixabay

YOU MAY LIKE