Debela stabla pod veštim rukama Bobana Кuzmanovića (41) iz Topole dobijaju i lik i oblik. Iako po struci elektrotehničar, zaljubljenik je u umetnost od malih nogu. Još kao dečak crtao je po papirićima, a onda je hartiju zamenio drvetom.
„Vrlo brzo shvatio sam da sam zaljubljen u duborez. Iako deluje jednostavno, mora čovek imati dar za taj posao, da bi prepoznao detalje i da bi lik u drvetu izgledao što realističnije. Za 15 godina iza sebe sam ostavio popriličan broj radova, uglavnom prodatih, dok su oni predmeti koji su me na nešto asocirali i koji su mi posebno dragi ostali ovde u mom domu“, rekao je za RINU, Boban Кuzmanović iz Topole.
Da bi crte lica na drvetu izgledale što prirodnije, najbitnija je vrsta drveta na kome se duborez radi. Potrošnja drveta nije velika, pa se tako od kubika drveta može raditi cele sezone. Ipak, da bi remek delo zaista izgledalo savršeno, pored suvog i kvalitetnog drveta bitna je ljubav, upornost i želja.
„Orah je po meni najkvalitetnije drvo, posle njega javor, divlja trešnja i kruška, najkomercijalnija je lipa jer se duplo brže radi od oraha. Drvo mora biti istalpano na meru koja meni odgovara, prečnik ne treba da bude manji od 30 centimetara, mora se sušiti i grubo srediti. Potom se na drvetu crtaju motivi koji će se raditi a suvišni deo drveta se odstrani, ja radim isključivo sve ručno“, kaže ovaj umetnik iz Topole.
Boban je od svog hobija, naparvio i posao jer zarada od prodatih radova nije mala. Na drvetu može nacrtati šta god poželi, ali najčešće iz ove skromne radionice izlaze komadi drveta na kojima su oslikane različite životinje, pas, srndać, divlja svinja, vuk.
Izvor: RINA
Foto: RINA
