Brat i sestra pomažu svojim komšijama na Goliji već godinama unazad, jer je svaka zima duga, teška i ljuta. Dok deca u gradu svoje slobodno vreme provode igrajući igrice, njih dvoje vredni su i marljivi cele godine

O Miri Resimić i njenom bratu Đorđu prethodnih dana priča cela Srbija. Ovo dvoje mališana pravi su heroji minule vanredne situcaije u Ivanjici jer su do svojih zavejanih komšija u podgolijskim selima Erčege, Bratljevo i Radaljevo stizali na konjima i donosili neophodne namirnice kako bi preživeli teške dane.

Međutim, iako je javnost za to tek saznala, ova dobra deca to rade već godinama unazad, jer svaka zima na Goliji je duga, teška i ljuta i dok deca u gradu svoje slobodno vreme provode igrajući igrice, njih dvoje vredni su i marljivi cele godine.

“Naučila sam da jašem kad sam imala sedam godina. Moj konj Vranjac i ja se dobro poznajemo i zato sam sigurna da me nikad neće oboriti i ne plašim se. Sa svojih jedanaest godina ja već radim sve seoske poslove. Drugari u školi me pitaju kako mi nije dosadno da berem maline, čuvam ovce ili jašem, a ja im odgovaram da nismo svi isti”, priča kroz osmeh ova hrabra devojčica koja se kao od šale penje na svog tri puta većeg konja.

Da će života na golisjkim visovima i pored surovih uslova ipak biti, upravo su dokaz ovi mali ljudi koji su od najranijeg detinjstava naučeni pravim životnim vrednostima.

“Sneg ovde napada i preko pola metra, i zato je konj najbolje prevozno sredstvo kojim možemo doći do udaljenih komšija. Nije nam teško i drago nam je da možemo pomoći ljudima u nevolji. Od malena smo naučili sve seoske poslove i ništa nam nije nepoznato”, kaže Đorđe Resimić.

Najponosniji na svoju decu upravo je otac Radomir Resimić koji ne mora ništa da kaže dvaput. Kako kaže, početni strah je bio prisutan jer se plašio kako će se snaći u surovoj prirodi, ali oni su ga vrlo brzo demantovali i dokazali da može bezrezervno da im veruje.

“Najviše me je bilo strah za Miru koja je tako mala i sitna, ali kad sam je video kako skače na konja znao sam da mogu da je pustim da jaše sama. Dobra su deca i izuzetno poslušna i vredna, a na meni je da se i dalje trudim da ostanu takvi i naravno ono što jer najvažnije, da budu celog života dobri ljudi”, kaže Radomir.

Mali Resimići u školu idu u Ivanjicu, ali svaki slobodni trenutak koriste da odu u Erčege jer ne beže od života na selu, ali ipak kako kažu, ono što im je najvažnije svakako je asfalt jer se do njihove kuće teško stiže i u najvrelijim letnjim danima, a kad je zima dokazano može se prići – samo na konju.

IZVOR: Rina FOTO: RIna