Connect with us

Srbija

GANE ĐORĐEVIĆ: Seka, sarma i Srbija na terapiji

Published

on

Nakon napada na glumačku legendu Seku Sablić od strane poslanika vladajuće SNS, a zbog njenog intervjua u jednom beogradskom nedeljniku, reagovala je srpska javnost, a podršku su iskazale brojne ličnosti iz javnog života.

Dopisnik portala Serbian Times iz Lazarevca Dragoljub Gane Đorđević napisao je tim povodom kolumnu koju prenosimo u celosti:

“Na tapetu Vućićeve vojske poltrona sada se našla i naivna pijanistkinja Kristina. Narodni poslanik Mirko Atlagić zamerio je Seki Sablić, koja je za ulogu pomenute umetnice u filmu „Maratonci trče počasni krug” 1982. godine u Puli osvojila Zlatnu Arenu za glavnu žensku ulogu, što se usudila da javno kaže kakvo je trenutno stanje u zemlji.

Da je Srbija smešna država u kojoj je mafija legalizovana, a da je ovdašnji živalj, godinama navikavan na strah i nesreću, za sada neomćan da to stanje promeni. Da je budućnost u teškoj magli i da će ljudi, kada se korona povuče, nastaviti da odlaze preko granice, zato što je Otadžbina tamo gde ti je dobro, a ne gde su sarme.

GDE JE OTADŽBINA? Naslovna strana i naslov zbog kojeg su usledili napadi na glumicu

Zbog toga što su zaključili da će im ljubav između Kristine i najmlađeg člana njihovog klana pokvariti porodični biznis, prodaju mrtvačkih sanduka, familija Topalović angažuje Đenku, iskusnog švalera i vlasnika palanačkog bioskopa, da im reši problem. Stvar se iskomplikuje, pa umesto da se veza između Kristine i Mirka završi raskidom, u filmskom obrtu sudbine perspektivni mladi grobar ipak na kraju ubija prostodušnu umetnicu.

Kristinin jedini greh može biti taj što je zamaštala bolji život podstaknuta svojim dugogodišnjim angažmanom u varoškom biskopu, u kome je navešto prebirajući klavirske dirke muzikom davala štimung holivudskim nemim zvezdama. I dok je u „Maratoncima” potpuno jasna motivacija dvojice muškaraca krivih za preranu smrt mlade kantautorke. Kod jednog koristoljublje, a drugog neuzvraćena ljubav, u slučaju doktora Atlagića teško je precizno utvrditi razloge njegovog devijatnog ponašanja.

Šalu na stranu, ali šta ako je stvar s filozofom Atlagićem mnogo ozbiljnija nego što se to na prvi pogled može učiniti? Šta ako je kritikujći Seku Sablić ustvario mislio na Kristinu iz „Maratonaca”? Šta, u krajnjem slučaju, ako za njega film još uvek nije završen, nego je tek počeo!

Stanje u Srbiji, za razliku od Šijanovog sjajnog filmskog ostvarenja, već poodavno ionako liči na loše režiranu amatersku predstavu u kojoj su glumci naturščici pokupljeni nasumice, bez prethodne audiciji. Maštajući da jednog dana postanu zvezde oni su u međuvremenu izgubili tlo pod nogam i većina od njih sada živi u iluziji stvorenoj u glavi njihovog petparačkog reditelja.

Skupština Srbije danas više liči na terapijsku zajednicu u kojoj se kroz glumačke radionice pomaže njenim ubogim pacijentima, nego na ozbiljnu državnu instituciju. Ali, umesto da pomogne, terapija kao da im još više odmaže. Izgleda da je glavni lekar na toj grotesknoj „farmi” ujedno i njen najteži pacijent.

U predstavi „Smrt Patrijarha”, koji je nedavno u direktnom prenosu prikazana na svim srpskim televizijama, Umišljeni dramaturg održao je čas svojim estradnim sledbenicima. Verovatno ciljajući na katarzu kod svoje ostrašćene publike samozvani reditelj i glavni i jedini glumac te opskurne predstave zapravo je odigrao tragikomičnu jednočinku.

„Smatram, naime, da nije dobro da cela bude komedija, jer se u njoj i kraljevi i bogovi pojavljuju. Šta mislite? Pošto se i rob tu pojavljuje, urediću, kako rekoh, da ovo bude tragikomedija”, kako bi to stručno definisao Plaut.

Skupština Srbije danas više liči na terapijsku zajednicu u kojoj se kroz glumačke radionice pomaže njenim ubogim pacijentima, nego na ozbiljnu državnu instituciju. Ali, umesto da pomogne, terapija kao da im još više odmaže. Izgleda da je glavni lekar na toj grotesknoj „farmi” ujedno i njen najteži pacijent.

Dakle, postoji ozbiljna sumnja da je umišljeni filmski kritičar, gospodin Atlagić, svoje optužbe bazirao na scenariju nekog budućeg niskobudžetnog filma s tragičnim krajem koji zaluđeni reditelj i njegovi umišljeni glumci u potaji pripremaju na nekoj od skupštinskih terapijskih radionica. U svakom slučaju, ni po koju cenu ne traba dozvoliti da taj horor dočeka premijeru. Aplauzi, ali i zvižduci, rezervisani su za prave glumce.

Seko, moj naklon do zemlje!

Piše: Gane Đorđević
Foto: Seka Sablić / Printscreen YouTube / Prva

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement