U Čikagu će se od od 26-30. avgusta održati prvi kamp FK Crvene zvezde na ovim prostorima, koji će voditi lično direktor Omladinske škole Dragan Mladenović. Najtalentovanija deca dobiće poziv da dođu u Beograd, a možda i da potpišu prvi profesionalni ugovor

Fudbalska škola FK “Crvena zvezda Čikago” počela je sa radom prošlog meseca, a već je iznedrila nekoliko klinaca i klinceza koji obećavaju da će jednog dana u kopačkama špartati stadionima širom sveta, možda zaigrati na “Marakani”, u omiljenom crveno-belom dresu, davati golove i slaviti pobede…

Uzbudljivo je na terenu, gde klinci i klinceze prave svoje prve fudbalske korake, ali i pored njega, gde tate i mame navijaju za svoje mališane, ali bodre i one druge. Nema nervoze, a treneri na terenu, čini se, drže sve konce u svojim rukama.

Sva zadihana, mala Lara (5) završava trening pobedonosno, sa rukama u vis. Kaže da navija za Zvezdu i da više voli da igra fudbal nego da se igra sa lutkicama. Gleda ga čak i kući, na TV, “kad je mama pusti”.

Dušan(9) voli Ronalda ali mu se ipak čini da u Srbiji ima boljih igrača od njega. Jedan od njih je Marko Marin, a dopada mu se i Luka Jović. Na pitanje gde igra Jović, kao iz topa odgovara:

-Real Madrid!

Važno mi je da mi dete vreme provodi napolju, da trči, druži se, igra sa vršnjacima. Samo da ga odvojimo od kompjutera i igrica, ako je moguće. Drago mi je što se srpska deca ovako povezuju i druže međusobno, da govore srpski jezik

Zoran, roditelj

Njegov otac Zoran je Nišlija, prekaljeni Delija, o čemu govori i majica koju ponosno nosi. Redovno dolazi na svaki trening i kaže da je zadovoljan onim što vidi:

-Lepa ideja, zaista. Sada su krenuli sa ozbiljnim radom, treniraju dvaput nedeljno, uče neke stvari koje su prilagođene tom uzrastu. Od septembra će početi da igraju i ligu, pa ćemo da idemo da navijamo za Crvenu Zvezdu, i to usred Čikaga. Sad smo čuli da će dobiti i dva kompleta dresova, jedne kada igraju kući, druge za gostovanja, biće baš uživanje da ih gledamo, ističe ponosni tata, a na pitanje da li ima ambicija da mu sin jednog dana postane pravi, veliki fudbaler, kaže:

-Nemam. Važno mi je da mi dete vreme provodi napolju, da trči, druži se, igra sa vršnjacima. Samo da ga odvojimo od kompjutera i igrica, ako je moguće. Drago mi je što se srpska deca ovako povezuju i druže međusobno, da govore srpski jezik, da navijaju za naše klubove, prate naše igrače…

Vlasnik fudbalske škole FK “Crvena zvezda” Miloš Bajić je u Ameriku došao još 2005.godine, fudbalskim putem, kao stipendista jednog koledža, u čijem je timu bio među najboljim igračima. Pre toga, u Srbiji je imao vrlo solidnu karijeru u nižerazrednim klubovima:

-Fudbal je bio moj izbor još kada sam imao 6-7 godina. Mene i brata blizanca otac je izveo na teren, zavoleo sam ovu igru i ostao uz nju. Nekada kao igrač, danas kao trener. U Americi mi je, ipak, prvih godina, bilo najvažnije da steknem obrazovanje. Iskoristio sam svoj fudbalski talenat da sebi obezbedim školovanje, spojio sam lepo i korisno. Zapravo – dve svoje ljubavi.

Na koledžu je stekao diplomu za Biznis menadžment i španski jezik, koji mu je pomogao da nađe i treću ljubav, suprugu Deniz, Meksikanku sa kojom ima sina Milana. Još za vreme studiranja počeo je karijeru fudbalskog trenera za mlađe kategorije jer mu, kako kaže, rad sa decom pričinjava zadovoljstvo.

-Kada sam diplomirao, potpuno sam se posvetio tom poslu. Nekih 5-6 godina sam trenirao decu u raznim klubovima, a onda odlučio da osnujem svoju Školu fudbala, koja uspešno funkcioniše već nekoliko godina na terenima u Skinner parku u centru Čikaga. Deca koju tamo učim su uglavnom mali Amerikanci…

Roditelji ponajviše traže pažnju. Žele da se posvetimo njihovoj deci, da vodimo računa o njima, da ih motivišemo i bodrimo, naučimo fudbalskoj veštini. Ambicije nisu kao u Srbiji, da traže od nas da deca postanu profesionalni fudbaleri, ovde je to mnogo opuštenije

Miloš Bajić, direktor Fudbalske škole FK “Crvena zvezda” Čikago

Koliko je jednom Srbinu, došljaku, bilo teško izboriti se za prostor pored toliko mnogo fudbalskih škola koje postoje u ovom gradu i regionu?

-Moram da priznam da je bilo baš teško. Tu na svega nekoliko milja su druge velike škole, poput Chicago Fire, Chicago City, North Wind…koje postoje već 30 godina, ali smo napornim radom uspeli da se izborimo za naše mesto pod suncem. Danas u klubu već imamo 300 dece što je dokaz da dobro radimo, da su roditelji i deca zadovoljni jer smo nove polaznike dobijali uglavnom na preporuku, bez reklame.

Šta je ono što rodtelji traže od trenera, fudbalsko znanje, rezultate ili neku vrstu produžene škole…?

-Ponajviše traže pažnju. Žele da se posvetimo njihovoj deci, da vodimo računa o njima, da ih motivišemo i bodrimo, naučimo fudbalskoj veštini. Ambicije nisu kao u Srbiji, da traže od nas da deca postanu profesionalni fudbaleri, ovde je to mnogo opuštenije. Oni bi bili prezadovoljni ako bi dete na kraju dobilo stipendiju za koledž kakvu sam ja dobio kada sam došao u SAD. Nema negativnog pritiska, zdrava je atmosfera.

Kako je došlo do toga da otvoriš Fudbalsku školu “Crvena zvezda”?

-Kao što sam rekao, pošto sam u prvom klubu trenirao isključivo američku decu, u jednom trenutku mi je palo na pamet da bih mogao da osnujem školu u kojoj bih okupio našu decu. Kontaktirao sam ljude iz FK Crvena zvezda sa idejom da pokrenemo školu i oni su na mou veliku radost to i prihvatili. Napravili smo plan, potpisali ugovor, dobili licencu, radimo po programu po kome rade i klinci u Srbiji.

Kakve su ambicije?

-Ambicije su da se animira srpska zajednica, da okupimo decu da se druže, naučimo ih fudbalu. Da uskoro budemo u prilici da formiramo i takmičarski pogon, selekcije koje će igrati u ligama protiv drugih timova.

Roditelji imaju opcije da prijave decu za Celodnevni kamp (9am-4pm) ili za Poludnevni kamp (9am-12pm), a mogu i da se prijave samo za određene dane, ako deca ne mogu da prisustvuju Kampu svih pet dana. Prijave se mogu slati na camps@fcredstarchicago.com, i da direktno na telefon 312-450-0861

Miloš Bajić, organizator kampa

Na prvi pogled čini se da je u Americi fudbal popularniji među ženskom populacijom, reprezentacija je nedavno po četvrti put postala šampion planete, dok muškarci nisu u svetskom vrhu. Zašto je to tako?

-Fudbal na nivou omladinskih škola i mlađih selekcija je na vrlo visokom nivou, najviše dece igra bejzbol, a odmah posle njega je fudbal ili kako to ovde kažu – “soccer”. Jedino što njihova profesionalna liga još uvek nije u rangu velikih evropskih, i trebaće joj vremena za to. Ali ima veliki potencijal. I dobro je što devojčice i devojke mnogo vole fudbal, jer će zbog njih fudbal zavoleti i dečaci, tako to ide. U Evropi to nije tako. Na mom koledžu je bilo dosta devojaka sa fudbalskom stipendijom, pa je i to jedan od razloga, uz tradiciju i rezultate, zašto ih se sve više bavi ovim sportom.

Da kažemo da je škola FK “Crvena zvezda” otvorena i za devojčice, da ih je već nekoliko u timu…

-Da, naravno, tu ih je nekoliko a očekujemo ih još više. Plan je da imamo takmičarske ekipe i u ženskoj konkurenciji.

Ko su ti trenerski uzori, bar kada su u pitanju fudbalske škole? Mnogo se zna o fudbalskim školama Barselone, Ajaksa, čiji ti put slediš…?

– Mi se držimo domaćih uzora. Zvezdina škola je iznedrila mnoge vrhunske igrače, svi znamo koje. I ne samo fudbalska škola, već i skauting, koji je otkrio mnoge mlade igrače u drugim sredinama, po celoj Jugoslaviji, da ih spoji u jednu celinu, što je kulminiralo osvajanjem Lige šampiona 1991.godine. Kada sam pregovarao sa FK “Crvena zvezda” shvatio sam da taj model i dalje funkcioniše, oni žele da otkrivaju talente ne samo na Balkanu, nego i u Americi, o čemu dovoljno govori i činjenica da ćemo za koji dan, od 26-30. avgusta u Čikagu imati prvi kamp FK Crvene zvezde na ovim prostorima, koji će voditi lično direktor Omladinske škole Dragan Mladenović, sa trenerima iz Beograda. Želim da naglasim da je Kamp otvorenog tipa i da na njemu mogu da učestvuju i deca od 5-16 godina koja nisu do sada trenirala. Roditelji imaju opciju da prijave decu za Celodnevni kamp (9am-4pm) ili za Poludnevni kamp (9am-12pm), a mogu i da se prijave samo za određene dane, ako deca ne mogu da prisustvuju Kampu svih pet dana, od 26-30.avgusta. Prijave se mogu slati na mejl camps@fcredstarchicago.com, a mogu i da mi se jave direktno na telefon 312-450-0861

Crvena zvezda će imati pravo na “prvi pik”, tačnije da potpiše prve profesionalne ugovore sa najtalentovanijom decom. Verujem da će i deci to biti dodatna motivacija, jer je mnogima od njih verovatno san da jednoga dana zaigraju u crveno-belom dresu

I šta će na Kampu moći da nauče?

-Moći će da nauče o fudbalu sve što uče i deca u Srbiji. Radi se po istom, autentičnom Zvezdinom programu, a vodiće ga isti ljudi, koji dolaze iz Beograda. Ukoliko neko dete na licu mesta pokaže talenat, dobiće poziv da dođe u Beograd da trenira, a u zavisnosti od godišta, možda i da dobije stipendiju ili potpiše prvi profesionalni ugovor.

Da li to znači da je cilj Kampa i Škole da najtalentovaniji klinci sa ovih prostora jednoga dana zaigraju u crveno-belom Zvezdinom dresu?

-Naravno, u tome leži i cela ideja. Crvena zvezda će, što se ovde kaže, imati pravo na “prvi pik”, tačnije da potpiše prve profesionalne ugovore sa najtalentovanijom decom. Verujem da će i deci to biti dodatna motivacija, jer je mnogima od njih verovatno san da jednoga dana zaigraju u dresu Crvene zvezde.

Dakle, da očekujemo jednog dana veliki čikaški derbi Zvezda-Čikago Fire?

-Nadam se, zapravo verujem da ćemo jednog dana moći da se suprotstavimo i najjačima.

BONUS: UČENJE SRPSKOG JEZIKA UZ FUDBAL

Za kraj jedno pitanje koje nema direktne veze sa fudbalom…Primetili smo da sa decom komunicirate uglavnom na engleskom, pretpostavljam zato što ne govore baš najbolje srpski jezik. Da li možda razmišljate da ih animirate pa da uz časove fudbala, ovde usput dobiju i časove maternjeg jezika?

-To je odlična ideja, koja je i meni bliska, da promovišemo srpski jezik i kulturu jer je Zvezda srpski klub, srpski ponos. Mali problem je što ima dosta dece iz druge i treće generacije imigranata, pa im srpski jezik nije jača strana, slabo ga govore ili ga uopšte ne govore. Zato, da bi vodili efikasno celu grupu, koristimo engleski, koji svi razumeju. A usput se služimo izrazima na srpskom, da bi deca naučila bar osnovne stvari.

Piše: Antonije Kovačević Foto&Video: Goran Pikula/Deniz Bajić