Connect with us

sport

FRANCUSKI KOŠARKAŠ PRIZNAO: Bio sam disleksičan, u Srbiji sam naučio da čitam! Sad učim o Draži i Kosovskom boju!

Published

on

Samoizolacija u Srbiji i Turskoj polako jenjava. Stvari se vraćaju u normalu, ali košarke još uvek nema. 

Sa bivšim centrom Partizana Žofrijem Lovernjom poveli smo razgovor o svemu i svačemu, o Fenerbahčeu, njegovoj budućnosti, Dušku Vujoševiću i knjigama koje su čitali košarkaši Partizana, uspesima, neuspesima, NBA, Evroligi, Leu Vestermanu, Željku Obradoviću

Naravno, red je bio krenuti od aktuelnog momenta, a to je nažalost ono sa čime se suočava ceo svet – pandemija koronavirusa.

Kako si provodio vreme tokom samoizolacije? Da li si imao sa kim da se družiš, da li si igrao igrice, čitao knjige? Čime si najviše ubijao vreme?

 Tokom karantina, ostao sam u Istanbulu, jer sam se plašio da bi sezona mogla da se nastavi, pa ako odem u Francusku ne bih mogao da se vratim. Iskreno da ti kažem, ovde je situacija pod kontrolom što se koronavirusa tiče, svega ima u radnjama, nema problema, pokušavam da iskoristim ovo vreme da što više trčim i da ostanem aktivan i u formi. Idem svako jutro na trčanje, dosta čitam, započeo sam školu za “Wealth management“, tako da i učim, a i ovde mi je Leo (Vesterman prim.aut.), u istoj smo zgradi. Lepo je što možemo da provodimo vreme zajedno.

Uporedi život u Istanbulu sa životom u Denveru, Čikagu i Beogradu. Gde bi najradije živeo od tih gradova?

 Istanbul je jako lep grad za življenje, lako je i mojoj porodici da dođe da me poseti jer ima dosta letova dnevno, ima svega. Čikago i Denver su OK, ali Beograd je Beograd, volim ljude tamo i tamo se uvek osećam kao kod kuće.

Da li još uvek važi priča koju smo saznali, a koja glasi: Žofri Lovernj će se po završetku karijere preseliti u Beograd?

– Znaš kako, sad imam 28 godina, videćemo gde će me sve karijera odvesti, ali jedno je sigurno, kako sam napustio Partizan, jedna stvar je ostala, a to je da ću na kraju svoje karijere sigurno doći! I dalje je ta želja tu!

Po Beogradu se pričalo da voliš noćni život, kao i da se jednom dogodilo da su te par dana tražili iz kluba, pronašli, doveli na trening, koji si odradio vrhunski, pa si onda posle njega ponovo izašao u grad ili gde već… Da li je to istina i možeš li da nam ispričaš nešto više o svemu?

– HAHAHAHAHAH, ovo čujem prvi put, stvarno nikad ništa slično nisam uradio, nikad, nikad. Moram da kažem, tokom moje karijere u Partizanu, nikada nisam propustio trening, ni utakmicu, igrao sam bolestan i povređen, a te glasine nisu tačne

Vujošević je davao svojim igračima da čitaju mnogo knjiga? Koja je na tebe ostavila najveći utisak i kako je to uticalo na tvoj košarkaški i ljudski razvoj?

– Da budem iskren, kada mi je Dule dao knjige, počeo sam polako da čitam, jer sam bio disleksično dete. Nije mi bilo lako u početku da čitam knjige, recimo pre dok sam bio mali slušao sam knjige, postojale su knjige u glasovnom formatu. Kao disleksično dete, nisam baš ni francuski savladao, pa me je bilo sramota toga, ali sam polako krenuo da čitam sa Duletom, trebalo mi je više vremena da pročitam nešto od ostalih, ali vremenom i vežbanjem, sve je postajalo bolje. Ovo je jako važna stvar u mom životu, jer me je naučila da istrajem i da nikad ne odustajem!

U čemu najviše uživaš?

– Obožavan da čitam, a najviše o istoriji, jer ti istorija pomaže da shvatiš zašto se neke stvari dešavaju sad. Baš sam pročitao dve knjige o srpskoj istoriji; jedna je o Draži Mihajloviću, a druga o Kosovskom boju. Drago mi je da sam ih pročitao jer sad mogu da vidim neke stvari i iz drugog ugla. Stvari koje smo mi učili u školi se dosta razlikuju od države do države. Poslaću ti obe knjige, preporučujem da ih pročitate. Pored knjiga, najviše volim da provodim vreme sa porodicom i prijateljima. Ovo je najvažnija stvar u životu, imati ove divne ljude oko sebe!

Žo je čovek od reči, stvarno ih je poslao
LOVERNJOVA LEKTIRA: Knjige koje čita francuski košarkaš

Koja je razlika u metodama rada Duška Vujoševića i Željka Obradovića, ako je ima uopšte?

– Pa dosta su slični, mada i dosta različiti, nije mi lako da ti odgovorim na ovo pitanje, ali ono što je sigurno je da su najbolji treneri ikada, jedan zbog svih trofeja koje je osvojio, a drugi koji je sve svoje igrače izveo na pravi put. Obojica imaju jednu zajedničku stvar – ljubav prema ovom sportu ih je napravila najboljim.

Po čemu pamtiš Duletove treninge?

 Bilo je sve samo ne lako, kad sam došao u Partizan, shvatio sam da mi je to životna prilika, jako sam gurao sebe da radim što bolje mogu. Moram da se vratim na pitanje o onim glasinama, moj dan je bio ispunjen treningom, spavanjem, i sve u krug, jer nisam imao energije za bilo šta drugo. Pored Duleta sam razumeo da naporan rad može da te odvede bilo gde i to je najvažnija stvar.

Ko je stroži na treninzima od njih dvojice?

– Ufff, rekao bih da su isti, ne mogu da izdvojim.

Ko je najteže podnosio spartanske metode Vujoševića?

– Svi, jako si umoran posle treninga, ali istovremenom uživaš u tom naporu jer si ponosan što možes da izdržis sve to, i znaš da će to sve isplatiti.

Još neka anegdota sa treninga u Partizanu, ali ne ova već pominjana?

– A ona nije tačna, iskreno da je tačna ja nikada ne bih postao kapiten Partizana da sam se tako ponašao. Što se anegdota tiče, pa evo jedne kad sam vežbao da moram da pogodim deset koševa zaredom, što nije bilo nimalo lako, a i ume da traje dosta. Jednom sam završio šutiranje malo pred svoj popodnevni trening, tako da sam odlučio da ne idem do kuće, uzeo sam nešto da pojedem, otišao sam do svlačionice, i bukvalno sam zaspao u roku od dva minuta.

Zaboravilo se da je Lovernj dobio priliku tek kad je Dru Gordon otišao u italiju, pa je uskočio, inače je bio prekobrojni stranac. Da li nekad razmišlja o tome da je karijera mogla da mu ode u sasvim drugom pravcu da Gordon nije napustio kkp?

– Ne, ne verujem da bi otišla. Čak i da je on ostao, verovatno bi mi trebalo malo više vremena da se probijem na svoje mesto, bio sam spreman da čekam i radim, dok ne dođe moj red.

U NAJDRAŽEM DRESU: Horsko pevanje sa navijačima Partizana

Pričalo se da ti je karijera propatila zbog nesportskog načina života, noćnih izlazaka itd, posebno za vreme boravka u Beogradu. Šta ti misliš o svemu tome?

– Ovo je tako pogrešno, i jako degutantno, ovo je i nepoštovanje prema Duletu i njegovoj radnoj etici. Da li stvarno misliš, da bih ja dobio toliko prilika od njega, pa čak i kapitensku traku da je nešto od toga tačno, i da sam se tako ponašao?! Ovo je čak i nepoštovanje prema meni da kruže takve priče, kada ljudi imaju velika očekivanje od nekoga, a za to vreme sam prešao i u NBA, igrao za reprezentaciju, trenirao. To je sve bilo naporno, veliki broj utakmica, nije ni čudo što sam bio povređen osam meseci zaredom, imao sam i porodične probleme, morao sam da idem i u Francusku u toku sezone, to sve utiče na čoveka. Najlakše je da se naprave ovakve priče da sam vodio nesportski život, ali to je život, Ljudi, a posebno u Srbiji, uvek moraju da izmišljaju neke priče, jer sam tamo veoma poznat. Sećam se nekih priča kao ove još 2015. godine iz Lila, sa Eurobasketa. Bio je slobodan dan, sedeo sam u kolima ispred hotela sa Leovom ženom koja je bila trudna sedam meseci. Tad je imala crnu kosu. Jedan tip bio je 15-ak metara od mene, fotkao me je, što je meni bilo potpuno normalno, posebno ispred hotela u kom je nekoliko reprezentacija. Tako da, mahnuo sam mu, on je rekao: “Ćao, Žo. Ja sam iz Srbije. Mnogo te volim, bla-bla-bla“. Ja sam mu se zahvalio, a sve se dešavalo dva dana pred naredni meč. Dva dana kasnije, pred osminu finala, čitam srpske novine i vidim naslov: “Žofri Lovernj izašao sa plavušom starletom u tri ujutru pred utakmicu“. Nisam ništa rekao posle toga, nisam pokušavao ni da opovrgnem navode. Naravno, mnoge stvari u Srbiji su mi divne. Na primer, način na koji ljudi podržavaju košarkaše. Mislim da je nemoguće da uživaš u nečemu, a da nema negativnih strana. Takav je život.

Šta se tačno desilo otkako si otišao u Fenerbahče? Deluje se kao da se od tebe ipak više očekivalo…

 Već sam ti rekao, imao sam porodični problem, ne bih voleo da me ljudi žale, pa neću ni pričati o tome, ovo je sve život, idem dalje. 

Fenerbahče igra sezonu za zaborav, ali u njenim kasnijim delovima ste ipak uspeli da se izvučete i budete na mestu koje u plej-ofu turskog prvenstva obezbeđuje prednost domaćeg terena. Smatraš li da Fener opet može do titule, iako će ove godine biti teže nego ikad?

 Sezona je bila jako komplikovana, jako smo loše počeli, ali nekako smo uspeli da dođemo do plej-ofa. Još nije gotova, tako da videćemo šta će se desiti na kraju.

Pričaš li sa Željkom Obradovićem oko odlaska? Da li su to samo medijske spekulacije ili zaista tu ima neke istine?

– Ne, nismo pričali o sledećoj sezoni, kao što znate, Željko nije sledeće godine pod ugovorom. Sam je rekao da još nema ponuda za sledeću godinu, tako da ne pričamo još o tome, ali pričamo jedni sa drugima. On uvek proverava da li smo dobro, on je u Srbiji, a ja sam ovde u Istanbulu. Teško je u ovom momentu reći bilo šta, cela ova situcaija oko epidemije je zaustavila sve, tako da je trenutno najvaznije da smo svi dobro i da smo zdravi.

Igrao si u Denveru, jednu sezonu si se susreo sa rukijem Jokićem. Da li si već tada video šta će on postati?

– Nikola, kad je tek došao, mislim da niko nije očekivao da će on igrati kako je igrao, prva godina je bila njegova tranzitna. Ljudi iz Denvera su rekli da te prve godine vežba, dovede svoje telo u red, i da će videti sledeće sezone kako će igrati, a on je na kraju te prve sezone već bio najbolji igrač tima, što je neverovatno. Nisam očekivao da će biti toliko odličan, znao sam da je dobar igrač, nije lako da jednog igrača iz Evrope tranfsormišete tako brzo u NBA igrača, mislim da niko nije očekivao da će on biti najbolji igrač na svojoj poziciji, neverovatno.

Kako je bilo kada se boriš za mesto u timu sa nekim protiv koga si do juče igrao u ABA ligi?

– U to vreme, imali smo Farida, Hiksona, Galoa, još dobrih košarkaša, a tu su bila trojica visokih iz Evrope – Nikola, Jusuf Nurkić i ja. Bila je to tranzicija za sam Denver. Franšiza je počela sa reizgradnjom tima. Bio je to potpuno drugačiji tim nego sad. Bilo je to vreme kad je Farid bio najbolji igrač. Denver je pokušavao da ih “trejduje” u druge timove. Nije bio to baš najbolji mogući momenat za Denver, ali bio je to dobar start. Trener, koji je i sada tamo, Majk Meloun, uveo je dobru radnu etiku među igrače, neke nove rutine. Moja prva sezona tamo bila je malo dobra, malo loša, ali u drugoj sam baš uživao.

DULE I NJEGOVI METODI: “Uspeo je da sve igrače izvede na pravi put”

Šta misliš, da li će Karnišovas uspeti da uzdigne Čikago, kao što mu je pošlo za rukom u Denveru?

– On je mnogo dobra osoba, poštujemo jedno drugo, i želim mu sve najbolje u Čikagu. Nije lako, jer su očekivanja velika, ali se nadam najboljem!

Koji je najteži trenutak u tvojoj karijeri?

– Ne bih stvarno o ovome da pričam, nadam se da me razumete, to je život i dosta me je ojačalo kao osobu. 

Šta misliš o treneru Andrei Trinkijeriju i Partizanovom učešću u ovogodišnjem Evrokupu?

– Oni rade ove sezone fenomenalan posao, svaka im čast, zadovoljstvo ih je gledati, sad je teško reći kako će se sve završiti zbog epidemije, ali moram još jednom da napomenem, SVAKA ČAST!

Neću da te pitam da li ćeš se vratiti u Partizan, već KADA ćeš se vratiti u Partizan?

– Ne znam kada, ali desiće se! Posle Partizana imao sam 3 želje, jedna je da zaigram za reprezentaciju, uspeo sam, moram da napomenem dve bronze, zlato sa Francuskom, Olimpijske igre na šta sam veoma ponosan, druga je da igram u NBA, i to sam uspeo, a ostala je još jedna, zbog koje sam odlučio da dođem u Fener iako sam imao ugovor na još jednu godinu u NBA – a to je da osvojim Evroligu. Zato sam došao u Fener, verovao sam da je tu moguće ispuniti tu želju, trenutno možda i nismo u najboljoj poziciji, ali želja je tu, nadam se da će se to i desiti.

U toku ove sezone pojavila se mogućnost da pređeš u Partizan, što se nije desilo. Na kraju ove sezone ti ističe ugovor sa Fenerom. Šta ti je prioritet, da produžiš ugovor, ode u neku drugu ekipu u Evroligi, vratiš se u NBA ili da konačno već sledeće sezone opet zaigraš za Partizan?

– Rekao sam ti, san mi je da osvojim Evroligu, tako da ćemo videti, sve opcije su u igri, nije nemoguć ni povratak u NBA. Na kraju dana, trenutno ništa nije sigurno zbog koronavirusa. Videćemo šta će biti, ali najvažnije je da nastavimo da igramo, da budemo zdravi, nadam da se će sezona da se nastavi, a ako ne, onda jedva čekam sledeću.

Nolan Smit pogađa trojku za ulazak u finale ABA lige
TRAGEDIJA: Nolan Smit pogađa trojku za ulazak u finale ABA lige

Boli li i dalje onaj Nolan Smit i da li si ikada posle doživeo toliko traumatičan poraz? Sećaš li se i dalje onog bolnog muka u Areni, kada je bukvalno mogla da se čuje muva kako leti iako je u njoj bilo 20.000 Grobara?

– Oh, Nolan Smit. Daaa, i dalje boli!!! Osećao sam se jako loše posle toga, naravno zbog poraza. Bilo je mnogo razloga da budeš razočaran posle ovog poraza. Nisam izašao iz sobe jedno 10 dana, veoma sam se loše osećao. Dosta se stvari desilo i znao sam da ću da napustim Partizan, ali mi nije bilo lako jer sam znao da ih ostavljam, i da neće biti u istoj poziciji kao kad sam bio tu. Kao što znaš uvek ću biti zahvalan Partizanu i Duletu Vujoševiću. Tada su osećanja bila pomešana, ali nikada neću zaboraviti šta mi je Partizan pružio.

Imaš li neku poruku za ljude u Srbiji?

– Znate da volim Srbiju, a pogotovu ljude. Nisam čak ni ljut na ove koji smišljaju priče tipa ove o ženi Lea Vestermana u sedmom mesecu trudnoće, a-ha-ha. Nema problema, vidimo se uskoro. Želim vam svima da budete sigurni i da se čuvate. Vidimo se veoma brzo – obećao je Lovernj nešto što znamo kako će ostati da zvoni u ušima svih simpatizera Partizana koji su pročitali intervju.

Izvor: Espreso Foto: Youtube

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement