Connect with us

Istorija

FELJTON, RUSI I UKRAJINCI KROZ VEKOVE: Kako je Lenjin poklonio Ukrajini Donbas, Staljin ubio 3,5 miliona Ukrajinaca, a Hitler i Hruščov stvorili Veliku Ukrajinu!

Published

on

Napad Rusije na Ukrajinu proteklih se dana u medijskim napisima tumači uglavnom sa pozicija politike, geostrateških odnosa, balansa velikih sila. Redakcija Serbian Timesa je neke odgovore na aktuelnu krizu pokušala da da potraži u nekim istorijskim događajima koji su joj prethodili…

U prvom nastavku feljtona bavili smo se ključnim događajima iz vremena okončanja Hladnog rata, kao i sporazumom iz Bjelovježe 1991.godine, kojim su predsednici Rusije, Ukrajine i Belorusije praktično ukinuli SSSR i stvorili konfederaciju ZND. Ti događaji su bili neka vrsta predigre za ono što se danas dešava na ratištima Donjecka, Luganska, Kijeva…

A onda smo Vas u drugom nastavku upoznali sa dalekom prošlošću, vratili se u doba nastajanja Kijevske Rusije, prelaska u hrišćanstvo najvećeg ruskog srednjovekovnog vladara Vladimira Velikog, koji se krstio baš u jednoj kijevskoj crkvi. Prošli smo kroz celi srednji vek, kada su se na prostorima ukrajine smenjivali tuđi vladari, litvanske vojvode, poljski kraljevi i na posletku ruski carevi…

I došli do Prvog svetskog rata, gde su se Ukrajinci borili na obe strane, u stvari na više strane, te naposletku i do Oktobarske revolucije, koja je možda i ključni događaj za ono što će uslediti vek kasnije, tj danas…

Kako je Lenjin uvećao granice Velike Ukrajine

Nakon što su sovjetske trupe, jedinice tek osnovane Crvene Armije, porazile sve unutrašnje i spoljne neprijatelje i ostvarile punu kontrolu nad onim što iz istorije znamo kao SSSR, Ukrajina je zaživela svoj novi život, kao jedna od saveznih komunističkih republika.

Opet se ključne odluke nisu donosile u Kijevu, ali je Ukrajina i tamo imala jakog igrača. Zapravo, najjačeg mogućeg.

Prvi predsednik Komunističke partrije SSSR i njegov lider, Vladimir Iljič Lenjin, čije je poreklo ukrajinsko sa dedine strane, pripaja 1922.godine Ukrajinskoj SSR čitav jugoistočni deo u koji spadaju Donjeck, Lugansk, zatim Harkov, Odesu, Nikolajev, Zaporožje i Herson, delove koje su nekada naseljavali Rusi, Kozaci, Tatari i Turci, Nemci, Srbi, Grci (o doseljavanju Srba u Donbas i formiranju grada Slavjanoserbska i drugih možete čitati OVDE)…

UMESTO ZAHVALNOSTI: Rušenje Lenjinovog spomenika u Proskurivu, zapadna Ukrajina

Boljševici su Ukrajincima ukinuli slobode, ali su im obezbedili teritorijalno proširenje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, pravo na rad i stanovanje.

Tokom 1920-ih, u okviru politike “ukrajinizacije”, sovjetsko rukovodstvo je podsticalo nacionalni preporod u ukrajinskoj kulturi i jeziku. Ukranizacija je bila deo sovjetske politike “korenizacije”, gde su se podsticala nacionalna osećanja naroda u SSSR. Žene su dobile pravo glasa, bio je to period emancipacije.

Sve se preokrenulo ranih 1930-ih nakon što je Josif Staljin postao vođa komunističke partije.

Pored progona političkih neistomišljenika, Staljin je na sve načine pokušavao da promeni strukturu stanovništva, praveći od nepouzdanih seljaka, među kojima je i dalje bilo mnogo pristalica carske Rusije, industrijske radnike.

Holodomor kao zalog mržnje prema Rusima

Seljaštvo je stradalo od programa kolektivizacije poljoprivrede, a sprovodile su ga vojska i tajna policija. Oni koji su pružali otpor su uhapšeni i deportovani, a poljoprivredna produktivnost je u velikoj meri opala. Komunističko rukovodstvo je doživljavalo glad kao sredstvo klasne borbe i koristilo ga je da bi nateralo seljake u kolektivne farme – Sovhoze.

Pošto članovima kolektivnih farmi nije bilo dozvoljeno da dobiju žito dok se ne ispune nerealne kvote, a morali su da predaju svu proizvedenu hranu, tokom 1932 i 1933.godine tragičan niz događaja (suša, pa poplave) doveo je do Holodomora ili „Velike gladi“, kada je umrlo oko 3,5 miliona Ukrajinaca i Rusa.

Holodomor danas za Ukrajince, a naročito desno nastrojene nacionaliste, predstavlja jedan od temelja nacionalnog identiteta i okupljanja, ali i emotivni oslonac mržnje prema Rusima i Moskvi, iako je Kremljom u vreme gladi vladao jedan Gruzijac (Staljin), u ime svih sovjetskih naroda. S tim u vezi, zanimljivo je istaći da je najveći broj ljudi u Holodomoru stradao u Srednjem i Istočnom delu Ukrajine, uključujući industrijski bazen Donbas, u kome je živelo većinsko rusko stanovništvo.

Ukrajinska Rada (parlament) je posle raspada SSSR i sticanja nezavisnosti Holodomor proglasila genocidom, a Apelacioni sud u Kijevu je 13. januara 2010. godine posthumno proglasio Staljina i druge funkcionere sovjetske komunističke partije krivim za genocid nad Ukrajincima.

Staljin i Hitler ispunili san – Svi Ukrajinci u jednoj državi!

Nakon invazije na Poljsku u septembru 1939. godine, nemačke i sovjetske trupe su podelile teritoriju Poljske. Tako su istočna Galicija i Volinija sa svojim ukrajinskim stanovništvom ušle u sastav Ukrajine.

PODELA POLJSKE: Sporazum Ribentrop-Molotov proširio je Ukrajinsku SSR za oblasti Galicije, Volinije, Bukovine, Besarabije…

Sovjeti su 1940. pripojili Besarabiju i severnu Bukovinu. Ukrajinskoj SSR je priključen severni i južni okrug Besarabije, Severna Bukovina i oblast Herca. Po prvi put u istoriji, svi Ukrajinci su bili u jednoj državi.

Nemačka vojska izvršila je invaziju na Sovjetski Savez 22. juna 1941. godine. Kijev je tada proglašen za „Grad heroj“, zbog žestokog otpora nacistima. Više od 600.000 sovjetskih vojnika je tamo ubijeno ili zarobljeno.

Srbi su u to vreme imali bratoubilački rat partizana i četnika, a nacionalna podela po šavovima nije zaobišla ni Ukrajince. Iako se većina Ukrajinaca borila u Crvenoj armiji, u zapadnoj Ukrajini je 1941. nastala Ukrajinska ustanička armija, antisovjetska formacija i saveznik nacista koji se gerilski borila protiv Crvene Armije, ali je izvršila i masakre nad etničkim Poljacima u oblastima Volinije i Istočne Galicije, ubivši oko 100.000 poljskih civila, što je dovelo do odmazde.

KOLABORACIJA SA NACISTIMA: Parada u Stanislavovu 1943

Ukrajinska oslobodilačka armija, druga nacistička formacija, ostaće upamćena po tome što je za 48 sati, zajedno sa Nemcima, streljala sve kijevske Jevreje, njih ukupno oko 38.000, u mestu Babin Jars.

Istorija će pamtiti i Stepana Banderu, vođu desničarske Organizacije ukrajinskih nacionalista, koga su Nemci iskoristili da lakše ovladaju zapadnim delom Ukrajine, u koji su njihove trupe ušle bez otpora, bolje reći bile zasute cvećem. Bandera je rat dočekao u poljskom zatvoru nakon ubistva poljskog ministra unutrašnjih poslova Bronislava Pierackog, odakle ga oslobađaju Nemci, nakon okupacije Poljske.

ZAHVALJUJUĆI NJEMU NEMCE SU U ZAPADNOJ UKRAJINI DOČEKALI SA CVEĆEM: Stepan Bandera (u sredini)

„Položićemo vaše glave pred Hitlerove noge“, pisalo je na pamfletu kojim se Banderina partija obratila ukrajinskim Jevrejima, nakon što su za jedan dan pobili 4,000, tačnije sve Jevreje u Lvovu. Konačna cifra holokausta u Ukrajini iznosila je oko milion i po žrtava.

Njegova ideologija je bila antiruska, antisovjetska i antisemitska, ali to nije sprečilo ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka da ga 2010. posthumno proglasi Herojem Ukrajine.

POKOLJ U BABINOM JARSU: Ukrajinci su za jedan dan istrenbikli sve kijevske Jevreje

Idenitietski i religijski podeljeni, Ukrajinci ginu na obe strane. Dok jedni stavljaju petokrake na čelo i masovno stradaju u odbrani Kijeva, drugi cvećem, kao oslobodioce, dočekuju nemačke SS trupe. Od procenjenih 8,6 miliona gubitaka sovjetskih trupa, 1,4 miliona su bili etnički Ukrajinci.

Kraj rata ceo SSSR je dočekao u ruševinama, a prošireni Sovjetski Savez, naročito Ukrajinska SSR postala je poprište etničkog čišćenja. Preko 450.000 etničkih Nemaca i više od 200.000 krimskih Tatara bili su žrtve prisilnih deportacija.

Iako ih je osakatio glađu tokom Holodomora, Staljin je bio naklonjen Ukrajincima, pa je još za vreme rata teritorijalno proširio Ukrajinu na zapadu, dajući joj i prestonicu nekadašnje austrijske pokrajine Galicije, Lavov, koji je danas centar ukrajinskih nacionalista.

TERITORIJA UKRAJINE KROZ VEKOVE: Od 1654 do 1945.godine Ukrajina je povećala svoju teritoriju više puta

Ukrajinci osvajaju Kremlj

Nakon Staljinove smrti 1953. godine, Nikita Hruščov je postao novi lider SSSR-a. Kao etnički Ukrajinac, ubrzo se u Kremlju okružuje kolegama iz Kijeva, odakle je i došao u Moskvu, i gde je bila njegova politička baza.

On nastavlja sa praksom proširenja ukrajinske teritorije tako što će 1954. godine, bez ikakvog obrazloženja, koristeći svoja ovlaštenja, Ukrajini prisajediniti Krim, sa većinskim ruskim stanovništvom.

Sovjetska Ukrajina je ubrzo posle rata postala evropski lider u industrijskoj proizvodnji i važan centar sovjetske industrije oružja i istraživanja visoke tehnologije. To je rezultiralo velikim uticajem lokalne komunističke elite.

Mnogi članovi najužeg sovjetskog rukovodstva došli su iz Ukrajine, a među njima posebno mesto zauzima Leonid Brežnjev, koji je 1964. zbacio Hruščova i ostao na mestu prvog čoveka Komunističke partije SSSR sve do 1982. Mnogi istaknuti sovjetski sportisti, naučnici i umetnici došli su iz Ukrajine.

UKRAJINCI U KREMLJU: Brežnjev (levo) je smenio Hruščova na mestu lidera SSSR

Noći 26. aprila 1986. eksplodirao je reaktor u nuklearnoj elektrani u Černobilju, što se pretvorilo u najveću nuklearnu katastrofu još od vremena kada su Amerikanci bacili dve atomske bombe na Japan. Ovo je bila jedina nesreća koja je dobila najvišu moguću ocenu 7 na Međunarodnoj skali nuklearnih događaja.

U vreme nesreće, 7 miliona ljudi je živelo na kontaminiranim teritorijama, od toga 2,2 miliona u Ukrajini…

Pišu: A. Kovačević/M.M.Dušanić Foto: Keystone/Getty Images, Wikipedia, Wikimedia Comons, Reddit

U NASTAVKU FELJTONA: *Kako je Ukrajina stekla nezavisnost i ko im je prvi čestitao? *Zašto je od tri ukrajinska predsednika samo jedan znao da govori ukrajinski *Kako je znak srpskog Otpora završio na ulicama tokom Narandžaste revolucije…

Advertisement