Neobično tiho i mirno jutro na Srpskom vojničom groblju u Solunu. Kao da i sami čempresi, koji bacaju hlad na grobove junaka, znaju da ga više nema. Đorđe Mihailović, legendarni čuvar Zejtinlika preminuo je u 96. godini, okružen porodicom u svom domu, tik preko puta svetog mesta kojem je posvetio čitav život.
Stigli smo nešto pre zvaničnog otvaranja. Na kapiji nas je dočekao usamljeni buket belih hrizantema sa crnim povezom koji simboliše tugu. Ubrzo se pojavila i Olga, nova čuvarka groblja, koja nas je pustila unutra par minuta pre početka radnog vremena.
Ljubazno nam je objasnila da ni ona ni njen kolega Krstimir još uvek nemaju ovlašćenja konzulata da zvanično govore za medije. Takav je, jednostovno, protokol. Ipak, odlučila je da napravi mali ustupak i potvrdila nam najvažniju informaciju – čika Đorđe, kako su ga od milošte zvali u našem narodu, biće sahranjen na Zejtinliku, uz svog dedu, oca i srpske junake, onako kako je želeo – u vojničkoj uniformi i uz državne počasti.
Otprilike pola časa posle otvaranja kapija, počeli su da pristižu prvi posetioci – neki u okviru prethodno organizovanih tura, a neki isključivo sa namerom da čika Đorđu odaju počast i poslednji pozdrav.
Prvi se pojavio muškarac srednjih godina sa ćerkicom. Na naše pitanje zašto je došao i može li da kaže par reči o pokojniku, odgovorio je kratko:
„Došao sam da odam počast. Bio je legenda. Sve ostalo što imam da kažem, napisaću u knjizi žalosti.“
Kada je čuvarka Olga donela uramljenu fotografiju čika Đorđa, flašu rakije i u crn tvrdi povez ukoričenu knjigu, pomenuti gospodin dobio je tu privilegiju da se prvi upiše.
„Neka je slava i hvala svim SRPSKIM vojnicima i čuvarima! I Sava i Đura i Đorđe su kao i svi MI obični ljudi izneli na svojim plećima, neko više a neko manje, nosili sudbinu svog naroda. Obični su i izginuli i sahranjuvani u i van Srbije tokom Prvog svetskog rata. Zaboravljena je u svetu herojska uloga SRPSKOG NARODA koje je poslednjih decenija, po malo ili više ukaljana krivicama i naše i one druge strane. Želimo dobro svim narodima oko nas. Deda Đorđe, ne brini o svom amanetu, ti si ga za života ispunio! Neka ti je laka zemlja i prenesi našim precima da ovde još ima ljudi poput tebe, poput njih. Porodica Đorđević“, napisao je.
„Deda Đorđe, Bio si jedan od nas asada si jedan od naših heroja na nebu. Neka ti je slava i pozdravi nam pretke, Reci im da još ima ČUVARA SRPSTVA koji vas u godinama koje dolaze neće obrukati“, dodao je na drugoj strani.
Za njim je pristigla i velika grupa Šapčana koji su se vraćali sa posete Svetoj gori i Hilandaru. U pratnji dva sveštenika, poklonili su se nad slikom i popili po jednu za pokojnika.
Kako se broj ljudi u redu za knjigu žalosti pvećavao, tako se sve više osećala atmosfera potištenosti, ali i ponosa na jednog velikog čoveka, koji iako nije bio u potpunosti Srbin po krvi (majka mu je bila Grkinja), pokazao se kao veći patriota i borac za srpstvo nego mnogi drugi „čistokrvni“.
Čuvarka Olga pokazala nam je mesto na kojem su sahranjeni Đorđev deda i otac, takođe čuvari Zejtinlika. Po svemu sudeći, i čika Đorđe će tu biti položen na večni počinak.
U blizini grobnog mesta, u miru je stajala još jedna srpska porodica.
„Bili smo na letovanju i svakako smo planirali da posetimo (Zejtinlik), a ovo je samo razlog više. Juče smo saznali da je (Đorđe) preminuo, pa smo došli da odamo poštu. Bio je veliki čovek. Ovo nam je prvi put da smo ovde“, rekao je Branko za Serbian Times.
Čika Đorđe je bio jedinstvena ličnost – bio je veliki junak, iako nikada nije ratovao; dao je svoj život otadžbini, iako nije za nju poginuo, živeo je sa mrtvim precima i na kraju je postao deo njihovog večnog panteona.
Čika Đorđe, slava ti i hvala!
Pratite portal Serbian Times za više informacija o tačnom datumu i reportaži sa sahrane Đorđa Mihailovića.
POVEZANE TEME:
Izvor: Serbian Times
Foto: Serbian Times