Kada se pomene Prvi svetski rat, malo ko očekuje da će među herojima Srbije pronaći jednu Engleskinju. Ipak, upravo je to bila Flora Sandes, žena koja je prešla hiljade kilometara kako bi pomogla srpskom narodu, a zatim postala jedina Britanka koja je zvanično služila kao vojnik u Prvom svetskom ratu.
Rođena 1876. godine u Engleskoj, Flora je od malih nogu pokazivala avanturistički duh. Dok su se od žena njenog vremena očekivali miran porodični život i strogo određene društvene uloge, ona je volela jahanje, putovanja i izazove. Kada je 1914. godine izbio Prvi svetski rat, prijavila se kao dobrovoljac i sa grupom bolničarki krenula put Srbije, zemlje o kojoj je tada znala vrlo malo.
Po dolasku je radila kao medicinska sestra i pomagala ranjenicima u izuzetno teškim uslovima. Srbija je u tom trenutku vodila borbu za opstanak, dok su rat i epidemije odnosili hiljade života. Flora se nije ustručavala da radi na prvim linijama pomoći, a tokom službe i sama je obolela od tifusa. Ipak, ni bolest nije promenila njenu odluku da ostane uz srpski narod.
Trenutak kada Flora oblači vojničku uniformu
Sudbonosni trenutak dogodio se tokom velikog povlačenja srpske vojske preko Albanije 1915. godine. Dok su mnogi strani dobrovoljci napuštali zemlju, Flora je odlučila da ostane. U vrtlogu rata više nije mogla da obavlja samo bolničarske dužnosti, pa se prijavila u srpsku vojsku kao običan vojnik. Time je započela jedna od najneobičnijih vojnih karijera u istoriji.
Vrlo brzo stekla je poštovanje saboraca. Delila je sa njima glad, hladnoću, iscrpljenost i opasnosti fronta. Nije tražila nikakve privilegije zbog svog porekla niti je očekivala poseban tretman. Borila se rame uz rame sa srpskim vojnicima i pokazala izuzetnu hrabrost zbog koje je napredovala kroz činove.
PROČITAJTE VIŠE:
Tokom borbi 1916. godine teško je ranjena nakon eksplozije ručne bombe. Uprkos ozbiljnim povredama, njena hrabrost nije ostala nezapažena. Odlikovana je Karađorđevom zvezdom, jednim od najviših srpskih vojnih odlikovanja za hrabrost, a kasnije je unapređena u više činove i postala oficir srpske vojske. Time je ušla u istoriju kao prva žena oficir u srpskoj vojsci i jedina Britanka koja je zvanično ratovala kao vojnik tokom Prvog svetskog rata.
Srpski vojnici dali su joj nadimak „naša Engleskinja“. Nije ga dobila zato što je bila strankinja, već zato što su je smatrali jednom od svojih. Njena odanost Srbiji ostala je upamćena dugo nakon završetka rata.
Nakon rata ostala je povezana sa Srbijom. Godine 1927. udala se za Jurija Judeniča, bivšeg ruskog oficira kojeg je upoznala tokom života na Balkanu. Njihov brak trajao je sve do početka Drugog svetskog rata.
Drugi svetski rat i nova borba
Iako je već bila u poznim godinama, Flora ni tada nije želela da stoji po strani. Kada je Nemačka 1941. godine napala Jugoslaviju, sa 65 godina ponovo je obukla uniformu i pokušala da se priključi odbrani zemlje koju je smatrala svojom drugom domovinom. Međutim, stara ratna povreda sprečila ju je da aktivno učestvuje u borbama.
Posle okupacije zemlje privela ju je nemačka tajna policija Gestapo. Nekoliko dana provela je u pritvoru, nakon čega je puštena, ali pod nadzorom okupacionih vlasti. Iste godine doživela je još jedan težak udarac kada je ostala bez supruga Jurija.
Po završetku Drugog svetskog rata njen život nije bio lak. Živela je skromno i suočavala se sa finansijskim problemima. Neko vreme boravila je kod rodbine u Jerusalimu, zatim u Rodeziji, današnjem Zimbabveu, da bi se na kraju vratila u Englesku.
Ni godine nisu uspele da ukrote njen avanturistički duh. Savremenici su zapisali da je i u starosti volela brzinu i kretanje, često se vozeći električnim invalidskim kolicima kroz engleska sela sa istom odlučnošću sa kojom je nekada prolazila kroz ratne linije fronta.
Pred kraj života obnovila je pasoš, jer je i dalje planirala nova putovanja. Umrla je 1956. godine u 80. godini života, ostavivši iza sebe priču kakvu bi teško mogao da osmisli i najmaštovitiji pisac.
Od bolničarke koja je došla da pomogne nepoznatom narodu, do odlikovanog srpskog oficira, Flora Sandes ostala je simbol hrabrosti, odanosti i prijateljstva između Srbije i Velike Britanije. Njena životna priča pokazuje da herojstvo ne poznaje granice, naciju ni jezik, već samo spremnost čoveka da u najtežim trenucima stane uz one kojima je pomoć najpotrebnija.
OSTALE TEME:
PAUNOVIĆEVI ORLOVI „OČERUPANI“ U MEKSIKU: Reprezentacija Srbije izgubila 5:1, pao i autogol!
DRAMA U FINALU NBA: Niksi ponovo uzeli brejk u San Antoniju, Vembanjama promašio šut za pobedu!
20 GODINA OD OBNOVE DRŽAVNOSTI: Pre tačno dve decenije prvi put je intonirana himna „Bože pravde“!
Izvor: Serbian Times Foto: The Times