Srbija će biti izuzeta iz EU sankcija koje se odnose na uvoz nafte i gasa iz Rusije, potvrđeno je Tanjugu u diplomatskim izvorima u Briselu. To znači da ćemo nastaviti da uvozimo ovaj energent preko Jadranskog naftovoda JANAF i da neće biti problema u isporuci ni posle 15. maja.
Evropska unija je donela Uredbu kojom se kompanijama iz EU zabranjuju bilo kakve transakcije sa firmama u trećim zemljama u kojima 12 ruskih firmi ima vlasnički udeo veći od 50 odsto. U aneksu 19 ove uredbe navodi se konkretno o kojim firmama je reč, a na crnoj listi je i Gaspromnjeft, koji je u Srbiji vlasnik 56,15 odsto akcija Naftne industrije Srbije (NIS).
Ova vest je odjeknula u Srbiji, jer bi to značilo da NIS više ne bi mogao da uveze čak ni naftu iz drugih država, iz Iraka i Kazahstana, jer ona u Srbiju stiže preko Hrvatske, zemlje članice EU, odnosno kroz Jadranski naftovod JANAF. Ova kompanije je odmah potom u saopštenju najavila da će, ako se ništa ne promeni, od 15. maja obustaviti isporuku ka Srbiji.
Kako je došlo do odluke o izuzeću Srbije?
Predsednik Aleksandar Vučić je sinoć, gostujući na RTS-u, najavio da će se ovih dana odlučivati o izuzeću Srbije iz ovog paketa sankcija. Vučić je povodom glasanja u GS UN istakao da je naša primarna odluka bila da budemo uzdržani, ali da u tom slučaju “dobijete teške pritiske sa obe strane”. On je objasnio da je EU odložila odluku o uvozu nafte za 18 časova, da bi videli kako je Srbija glasala o suspenziji Rusije iz Saveta za ljudska prava na sednici GS UN, koja je počela u 16 časova.
“Zbog odluke EU, koja je takva da mi do 15. maja možemo da uvozimo naftu, bilo odakle, posle ne može, jer je Gasprom većinski vlasnik NIS-a. Mi možemo da uvezemo, ali trostruko skuplje”, objasnio je predsednik.
Vučić je ponovio više puta da Srbija u Evropi jedina zemlja koja nije uvela nijednu meru ili sankciju Rusiji, nije nacionalizovala nijednu rusku kompaniju, niti je na bilo koji način sankcionisala porodice ruskih državnika.
Koje bi bile posledice da su uvedene sankcije na uvoz nafte?
Vučić je istakao da bi, ukoliko se ta odluka ne promeni, nafta mogla biti trostruko skuplja i da bi cena goriva na pumpama u Srbiji mogla dostići vrednost od 450 dinara.
“Zbog odluke EU, koja se slučajno odnosi samo na Srbiju, mi do 15. maja možemo da uvozimo naftu, a posle ne možemo, zato što je Gasprom vlasnik NIS-a. Srbija može da uveze, ali bi to bila trostruko skuplja cena. Šta ćemo da radimo bez nafte ili da nam ode na 450 dinara za litar
benzina”, naveo je sinoć Vučić.
Ljubinko Savić iz Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije je ranije objasnio da je transport sirove nafte prioritetan kroz cevovod, jer je najjeftiniji. Sve ostale mogućnosti koje su najavljivane bili bi za Srbiju i previše komplikovane i skupe.
“Postoje i ostale maršute, kada govorimo o uvozu, preko Dunava rečnim tankerima ili železnicom u krajnoj varijanti, ali ti vidovi nose određeni rizik i na njih se ne bi trebalo oslanjati, osim ako je to poslednja i jedina moguća mera. Zatekla nas je odluka i najava Janafa, naročito što se Evropa još ne odriče ni sirove nafte, ni prirodnog gasa iz Rusije”, rekao je Savić.
Kao moguće rešenje ukoliko bi došlo do prekida snabdevanja naftom zbog evropskih sankcija Rusiji, pominjana je i solucija da država otkupi deo akcija NIS.
Odakle Srbija uvozi naftu?
Pravac snabdebvanja preko Jadranskog gasovoda je jedini put Srbije za dopremanje sirove nafte, jer tom trasom Srbija uvozi sirovu naftu koju NIS prerađuje u Rafineriji u Pančevu. Nafta stiže tankerima do terminala u Omišlju i dalje Jadranskim naftovodom JANAF dolazi u Srbiju. Oko 23 odsto sirove nafte proizvodimo u Srbiji, 45 odsto uvozimo iz Iraka, 10 iz Kazahstana, oko 1 odsto iz Norveške, dok nam iz Rusije stiže oko 16 odsto nafte.
Kako objašnjava Savić, uvozni pravci derivata nafte su iz evropskih zemalja, jer kod nas posluju i evropske kompanije – austrijski OMV, mađarski MOL, grčki Helenik Petroleum, hrvatska INA i drugi, tako da sa više strana imamo pristup izvorima snabdevanja gotovih derivata. Savić napominje da, ipak, naša Rafinerija mora da radi, jer bi tržište u suprotnom bilo u problemu i to ne samo domaće, već i zemalja u okruženju u koje NIS izvozi naftne derivate.
“Nafta koju uvozi NIS je za potrebe domaćeg tržišta, a ne za potrebe ruske kompanije na koju su usmerene sankcije. Jeste “Gaspromnjeft” većinski vlasnik, ali to direktno pogađa našu privredu i potrošače. Vlada Srbije i Ministarstvo energetike su preduzeli sve mere i zaista postoje visoki nivoi rezervi, tako da smo mirni za određeni period”, kaže Savić.
PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:
Izvor: Euronews
Foto: Printscreen YouTube / NIS Srbija
