Dijana Stevanović je nakon završene frizerske škole u Bijeljini, odlučila da ode u Libiju, gde je njena majka bila medicinska radnica. Posle godinu dana, odlučila je i da tamo ostane. Počela je raditi u svojoj struci, a nakon godinu dana postala zvanična frizerka porodice Gadafi. Ubrzo je dobila brojna ovlašćenja i privilegije. Za portal Bijeljina Danas ispričala je kakva je sve iskustva doživela radeći za jednog od najmoćnijih ljudi na svetu i kako je na kraju jedva izvukla živu glavu iz ratom zahvaćene Libije.
Nakon godinu dana rada u Libiji, u Dijanin studio na friziranje dolazi Safija Farkaš Gadafi, devojka koja je u tom trenutku, kao bliska saradnica, zaposlena u rezidenciji porodice Gadafi.
„Gospođa Farkaš je preko svojih ljudi insistirala da se upoznamo. S obzirom na to da mi tada nije rečeno ko me zapravo zove, nego samo da se radi o VIP osobi, bila sam skeptična i obazriva i nisam htela pristati. Nakon nekoliko insistiranja, ali i kada mi je rečeno o kome se radi, pristala sam. Vrlo brzo našla sam se u rezidenciji gde sam ulepšavala frizuru prvoj dami Libije. Osim mojim profesionalnim radom, gospođa Farkaš je bila oduševljena i mojim odličnim poznavanjem arapskog jezika“, izjavila je ona.
„Moja majka je godinama kao medicinska radnica radila u vojnoj bazi u Iraku. U Libiju je otišla 1988. godine i tamo je takođe radila kao medicinska radnica. Kada je kod nas počeo rat, sestra i ja smo otišle kod mame gde smo ostale oko četiri godine, dok se kod nas nije smirila situacija. U Libiji smo pohađale školu i tako sam naučila arapski jezik“, kaže Dijana koja pored arapskog, tečno govori još ruski i engleski jezik.
Prvi susret s Moamerom Gadafijem
„Od tada, svaki drugi dan sam odlazila u predsedničku rezidenciju u kojoj je živela porodica Gadafi. Ubrzo sam, pored brige o frizuri gospođe Farkaš, počela ulepšavati i kćerke Ajšu i Hanu, ali i lidera Libije Moamera Gadafija,“ priča Dijana i priseća se prvog susreta sa njim.
„Madame Farkaš, kako su je svi zvali, u jednom momentu me je pitala da li šišam i muškarce. Nakon što sam potvrdila, zamolila me je da se zadržim još malo kako bih ošišala još nekoga. Iskreno, očekivala sam da će to biti jedan od njihovih sedam sinova, ali sam se iznenadila kada je u prostoriju ušao vođa Libije i to u pratnji svog ženskog obezbeđenja. U istom trenu me je obuzela trema. On me samo pozdravio na arapskom jeziku i seo je na stolicu.
Ja sam uzela makaze, ali toliko su mi se tresle ruke da nisam bila uopšte u stanju da ga ošišam. Kako su mi se ruke i dalje tresle od treme, ja sam odugovlačila sa šišanjem. U jednom trenutku me je pitao, da li imam nameru početi, a ja sam se i dalje tresla. Rekla sam mu da bih ja počela raditi, ali da bih rado malo sela i došla sebi. Začuđeno me je pogledao i obezbeđenju naredio da mi donesu stolicu. Kad sam sela, okrenuo se prema meni i rekao da njega nikad nije niko pitao da li može sesti, uvek su svi čekali da im on to dozvoli. Tada mi je kroz osmeh čestitao na smelosti i hrabrosti.
Na tečnom arapskom sam mu rekla, da je pametnije da malo sednem i dođem sebi nego da mu odsečem uho i završim u zatvoru. On se na to ponovo glasno nasmejao, sedeli smo kratko i razgovarali“, seća se Dijana.
Dijana kaže da su tada razgovarali o bivšoj Jugoslaviji pošto je Gadafi bio veliki poštovalac Tita. Znao je i dosta naših reči, jer je veliki broj ljudi iz SFRJ, a kasnije iz Srbije bio zaposlen u rezidenciji – od kuvara, domaćice rezidencije pa sve do domara, bejbisiterke i zdravstvenih radnika. Nakon tog razgovora, uspela je konačno ošišati Moamera Gadafija.
„Odmah posle toga sam postala zvanična frizerka rezidencije, a uz to su išle mnogobrojne povlastice. Svaki zaposleni naravno prolazi i detaljne provere, koje znaju trajati i po godinu dana. Kada radite u rezidenciji, vi pored svog osnovnog posla obavljate i druge zadatke koji vam se povere, a vaši zadaci se konstanto šire“ objašnjava Dijana.
U jednom momentu Gadafi joj je rekao da kreću nove obuke za obezbeđenje i da bi voleo da ona postane deo tog tima. To joj je saopštio usred noći i tražio je da odmah odluči da li pristaje. Dijana je bila zbunjena, ali je prihvatila.
„Zahvaljući mom poslu za porodicu Gadafi, posetila sam mnoge zemlje u Aziji, Africi, Evropi. U ličnoj pratnji Gadafija bila sam 11 godina, skoro na svakom njegovom poslovnom putu. Ta putovanja su znala trajati od tri pa do 15-20 dana. Dok sam radila za njih imala sam privilegiju da upoznam mnoge svetske moćnike, od Berluskonija, Žak Širaka, Toni Blera i njegove supruge i mnoge druge svetske zvaničnike“, ispričala je Dijana i dodala da je u pripremi knjiga u kojoj će biti opisani svi detalji.
PROČITAJTE VIŠE:
Traumatično iskustvo u ratom zahvaćenoj Libiji
„Ja sam izbegla sa porodicom na jedan vrlo traumatičan način. Gadafi je skupio sve svoje ljude koji su radili za rezidenciju i rekao – ko želi može da ide. Nas par je odlučilo da ostane. Međutim, onog momenta kada sam dobila poziv od jednog visoko pozicioniranog čoveka iz naše ambasade koji mi je rekao da dobro razmislim i da je zadnji voz, te da imam rok od 24 sata da napustim zemlju sa svojom porodicom, tada sam shvatila preozbiljnost situacije i odlučila sam da napustimo Libiju“, priča Dijana. Kaže da su joj libijske kolege pomogle da iz zemlje izvede majku, supruga i dete i da im je i danas beskrajno zahvalna na tome.
„Naš izlazak iz Libije je trajao četiri dana i to je bilo jako traumatično iskustvo za moju porodicu. Ali izašli smo živi i zdravi. Na ulazu u avion se zadesio jedan od mojih kolega iz rezidencije, pošto je striktno bilo naređeno da iz zemlje može da izađe samo moja majka, dete i suprug, on je okrenuo glavu kako bih u zadnjem minutu i ja ušla u avion. Bio je to 27. februar 2011. godine. Sletili smo na aerodrom u Sarajevo i vratili se u Bijeljinu bez ičega, ali živi i zdravi“, priseća se Dijana.
Povratak u Bijeljinu i novi početak
Sve im je kaže ostalo u Libiji. Pre samog izlaska iz zemlje 17 dana je provela u rezidenciji, za to vreme nije bila u mogućnosti da kontaktira sa porodicom, niti je znala šta će se dalje dešavati. Bili smo odsečeni od spoljnog sveta. U takvom sistemu i u tom momentu je bila neprihvatljiva činjenica ovakvog krajnjeg ishoda. Sve se odigralo iznenada. U međuvremenu su se svi njeni poznanici, prijatelji i kolege iz Libije rasuli svuda po svetu. Trebalo joj je tri, četiri godine da ponovo stupi s njima u kontakt.
Godinu dana nakon povratka iz Libije, Dijana je dobila ponudu iz Katara.
„Zvali su me iz Katara i ponudili mi da budem menadžerka poznatog wellness lanca Buddha bar. Međutim, ja nisam imala volje da krećem ponovo ispočetka i odlučila sam da sa svojom porodicom ostanem ovde i pokušam pokrenuti posao. Kao što znate, u tome sam i uspela. Smatram da uvek može da se digne sidro ponovo, i ja zaista i dalje imam uslove tj. ponude ali svim srcem zelim da budem ovde sa svojom porodicom i svojim narodom. Kod kuće je najlepše“, ističe Dijana.
POVEZANE TEME:
SNAŽNA PORUKA KINE: NATO da se izvini Srbiji, Iraku i drugima za skoro milion izgubljenih života!
Izvor: Zadovoljna
Foto: Printscreen Facebook / Dijana Stevanović
