Devetoro Lukovića živi u potpunoj divljini na 1.600 metara nadmorske visine u mestu Plešin, okruženi prirodom bez ikakvih potreba za stvarima koje diktira savremeni svet. Glava porodice Vid Luković, jedan je od retkih koji se vratio iz tuđine, a sada žive okruženi prirodom i životinjama. Komišje nemaju, a teškog posla prihvataju se i najmlađi.

Kako je svojevremeno rekao Vid, bruka je i greote je u šta se društvo pretvorila, pa kako svi beže u gradove i civilizaciju, njih je jedino strah da civilizacija ne stigne do njih.

-Bilo nas je trojica i svi smo otišli u tuđinu, kao da me je Gospod vratio na svoj prag. Mladi ne znaju kuda idu i šta ih tamo čeka. Imao sam nostalgiju za svojim pragom. Ljudi sve živo dadoše za novac i pare – kaže Vid.

Iako je divljina lepa, često me da bude i surova, a posebno za dečicu. Raduna Luković, supruga Vidova kaže da, iako svi rade od jutra do mraka, uvek imaju svega.

–Deca pomažu oko stoke, po kući. Što imamo to im damo i oni drugo ne traže – kaže Raduna Luković.

Najbliži komšija od 93 godine živeo je na kilometar od njih, a deci su jedino društvo životinje – jagnjad, jarad, koze i ovce.

-Osećam da živimo zdrav život. Proizvodimo hranu za zdravlje. Dete ne zna ni šta je lekar, ni šta je doktor. Dosad su zdravi i otporni su. Išli su kod lekara da prime vakcine – kaže Vid.

Deca ne kriju da su srećna svojim životom.

-Kada se vratim iz škole idem da čuvam ovce – kaže mala Desanka Luković.

Njen mlađi brat Aleksej kaže da najviše voli da daje kozama seno, ali i da jaše konje i čuva svinje.

Starija Mileva već sama brine o pčelama, a kako su svojevremeno rekli za “Info LIGU Ivanjica”, ništa im nije teško.

Izvor: Blic
Foto: Printscreen Youtube/ INFO LIGA IVANJICA