Još nije izvesno ko će imati kontrolu nad Senatom SAD, pošto je trka za jedno od dva senataska mesta za koja se glasalo u južnoj amerikoj državi Džordija i dalje suviše neizvesna da bi pobednik bio proglašen.
Demokrate su bliže ponovnom uspostavljanju kontrole nad tim domom Kongresa zahvaljujući pobedi sveštenika Rafaela Vornoka nad senatorkom Keli Lefler na izborima u utorak, u jednoj od dva glasanja.
Američki mediji proglasile su pobedu Vornoka nad Lefler za više od 40.000 glasova u trenutku kad su bili prebrojani gotovo svi glasački listići.
Rečeno nam je da ne možemo da pobedimo na ovim izborima, ali večeras smo dokazali da je uz nadu, trud i uz ljude na našoj strani sve moguće”, rekao je Vornok u poruci pristalicama kasno u utorak.
Na izborima za drugo mesto u Senatu, demokrata Džon Osof, producent dokumentarnih filmova, vodi sa više od 12.000 glasova prednosti u odnosu na republikanca Dejvida Perdjua, koji se bori za drugi šestogodišnji mandat.
Zbog čega su ova dva mesta ključna
Drugi krug izbora za dva mesta u Senatu bio neophodan je jer nijedan od četiri kandidata nije osvojio većinu na izborima 3. novembra, mada je Perdju vodio protiv Osofa u njihovom duelu, dok je Vornok imao prednost ispred Lefler, u konkurenciji ukupno 10 kandidata.
Ishod dve trke veoma je važan za Vašington, jer odlučuje o tome ko će imati kontrolu nad Senatom tokom prve dve godine Bajdenovog mandata, posle 20. januara, kada se održava inauguracija.
Republikanci trenutno imaju prednost od 50-48 i pobeda u jednoj ili obe trke u Džordžiji dala bi im većinu u tom telu, a samim tim i pravo da određuju dnevni red, kao i većinu u svakom od senatskih zakonodavnih odbora.
Međutim, ukoliko pobede obojica demokrata, i Vornok i Osof, odnos republikanskih i demokratskih senatora bio bi 50-50 (dva nezavisna senatora uglavnom glasaju sa demokratama), a novoizabrana potpredsednica Kamala Haris imala bi priliku da bude presudni glas u korist demokrata, u organizaciji odbora i kontrolisanju zakonodavnog kalendara.
Ukoliko republikanci osvoje kontrolu nad Senatom to bi zakomplikovalo usvajanje zakonodavnih inicijativa novog predsednika Džoa Bajdena u naredne dve godine i po svemu sudeći dovelo do dugih i napornih pregovora o kontroverznim pitanjima kao što su zdravstvena zaštita, kontrola imigracije ili regulativa u vezi sa klimatskim promenama.
Demokratska kontrola nad Senatom, ukoliko se članovi stranke budu držali ujedinjeni i glasali zajedno, mogla bi da olakša put za usvajanje Bajdenove agende.
U Džordžiji, nekadašnje republikanskom uporištu, Bajden je na izborima 3. novembra pobedio Trampa sa prednošću manjom od 12.000 glasova, od ukupno pet miliona.
Izvor: Glas Amerike
Foto: Pixabay
