Sportista, “ajronmen triatlonac”, Dejan Simić, zasad još uvek stanovnik Ujedinjenih Arapskih Emirata i Dubaija gde radi kao perser – šef kabinske posade u avionu, zacrtao je u životu puno ciljeva, i većinu njih i ostvario: kada je otišao da živi “poslom” u Dubai imao je 23 godine, prešao je put od običnog stjuarda do persera, proputovao svim svetskim meridijanima, upoznavao različite jezike i kulture, ali još uvek, kako kaže, u potpunosti nije našao ono što traži.
Кaže da je važno da čovek iznova postavlja nove ciljeve i da se nikako ne zadovoljava postignutim.
“Cilj mi je da se nakon 15 godina boravka u inostranstvu vratim u domovinu. Čeznem za životom u prirodi i prirodnom okruženju, gde me bude ptice, huk vetra, šum lišća itd. I ostvariću ga, već sam našao kuću u kojoj želim da živim, na padinama Rudnika, u selu Dragolj. Nedostaje mi Srbija i kamo sreće da se i drugi naši ljudi u inostranstvu vrate jer možemo sva stečena iskustva i znanja, kao i zarađeni novac da upotrebimo na korist naše zemlje”, ističe u razgovoru za agenciju RINA Dejan.
Jedan je od onih u sportu koji nikad ne odustaju, pomerao je granice mogućeg i neverovatnog, imajući u vidu da je uz aktivni sport imao svakodnevne druge obaveze u avionu što ga nimalo nije sprečilo da ostvari dobre rezultate.
On će reći, samo “solidne”.
U polumaratonu, na 21 km – 1:33, u maratonu, na 42 km – 3:33.
Ipak, ono što ga izdvaja je “triatlon ajronmen”, što za one koji ne znaju znači: plivanje 4 km, pa vožnja biciklom 180 km i, na kraju, ceo maraton! Sve u nizu, bez pauze!
Svoj prvi “ajronmen” u Nici završio je za 13 i po sati.
“Čovek nije svestan koliko može, samo je potrebno da to i hoće. U sportu je samo nebo granica, ali se zahteva upornost, neodustajanje, istrajnost. Ja sam još odranije slušao priče kako je taj ‘ajronmen’ težak i kako je praktično nemoguće odraditi ga. Rekao sam sebi, sve što si dosad istrčao, isplivao itd., nevažno je, sad lepo zagrizi, potrudi se i ostvari cilj”, navodi Simić i dodaje da se u susret prvom završenom “ajronmenu” pripremao “gladijatorski”.
“Verujte, trenirao sam po šest sati svakog dana. A, hvala bogu, imao sam i dobre uslove, u Dubaiju je suva klima, toplo vreme i pregršt uslova kako za plivanje tako i za bicikl i trčanje”, napomenuo je on.
Pre aktivnog sporta i posla u Emiratima, zacrtao je još jedan cilj, da obiđe “bar” 100 zemalja na svetu što je, ispostaviće se kasnije, neobičnim spletom okolnosti i počelo da mu se ostvaruje.
Za sada je blizu ostvarenja tog cilja.
“Ne sumnjam da ću i dalje nastaviti sa tom strašću mada ipak manje jer posao u kom sam još uvek pruža to na dosta lakši način, a posle, videćemo”, navodi Simić.
Planira u Srbiji, kako kaže, da se bavi organskom hranom i nekim vidom poljoprivrede, mada ističe da još nije upotpunio sve kockice s tim u vezi.
“Znam samo da hoću u selo Dragolj. Ono je specifično iz više razloga. Čuo sam i da su meštani pravi domaćini. Odgovara mi i nadmorska visina, to je podnožje Rudnika. Iskreno, možda sam želeo više baš na samu planinu, ali nije bilo na prodaju ono što meni treba”, ukazuje.
Sledeći sportski izazov za njega je Beogradski polumaraton 15. maja, a u planu mu je i čačanski na jesen.
“Beograd u maju, Čačak na jesen, a i sada gledam da ‘overim’ polumaraton u svakom gradu koji posetim službeno, ako ima uslova”, zaključio je Dejan Simić.
Dodaje i da želi da se “skloni” od gužve u gradu “pre nekih novih bioetičkih eksperimenata”, poput, kako on to tumači, virusa korona i onoga što nam, smatra, kao civilizaciji, tek sleduje.
PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:
Izvor: RINA
Foto: RINA
