DANAS SLAVIMO SVETU PETKU TRNOVU: Poznata je kao zaštitnica žena, slepih i svih koji pate, evo šta se savetuje devojkama da urade!

Narod je odvajkada poštovao Svetu Petku Trnovu, velikomučenicu poznatu i kao Paraskeva Rimska – hrabru ženu i vernicu koja je život dala zbog svoje nepokolebljive vere u Hrista. Njena sveta uspomena obeležava se 8. avgusta, kada vernici širom Srbije poštuju brojne običaje i verovanja vezana za ovaj praznik.

Iako mnogi mešaju Trnovu Petku sa Svetom Petkom (Paraskevom Epivatskom), koju slavimo 27. oktobra, važno je znati da su u pitanju dve različite svetiteljke, koje deli gotovo milenijum istorije. Trnova Petka je živela u Rimu, u 2. veku, i poznata je kao zaštitnica žena, slepih i svih koji pate.

SAZNAJTE VIŠE:

ADVOKATI PODNELI ZAHTEV: Milorad Dodik želi da otkupi zatvorsku kaznu!

Ko je bila Sveta Petka Trnova?

Rođena kao Paraskeva u uglednoj rimskoj porodici, još odmalena je negovala veru u Hrista. Nakon smrti roditelja, sve što je imala podelila je siromašnima i odlučila da živi monaškim životom. Bila je mudra, lepa i neustrašiva, pa je javno propovedala hrišćanstvo čak i kada je to bilo strogo zabranjeno

U Srbiji Paraskevu Rimsku često mešaju sa Prepodobnom mati Paraskevom – Svetom Petkom, Grkinjom, koja se slavi 27. oktobra, iako dve svetice deli razdoblje od skoro hiljadu godina. Razlikuju se i po drugačijim obeležjima na ikonama: Trnova Petka, zaštitnica slepih, u rukama drži pločicu sa urezanim očima, dok Sveta Petka nosi krst i grančicu mirte.

Uprkos torturama i mučenjima pred rimskim carem Antoninom, ostala je dosledna svojoj veri. Preživela je kazane vrelog ulja, olova i smole, usijani šlem, pa čak i borbu sa ogromnom zmijom – a sve to čudom, kako kaže predanje. Na kraju je pogubljena, a njene mošti prenesene su u bugarski grad Trnovo, po kome je narod zove Trnova Petka.

Trnova Petka se u našem narodu posebno poštuje među ženama, koje je smatraju svojom zaštitnicom. Postoji običaj da se žene koje žele decu mole Svetoj Petki Trnovoj, pale sveće u tišini, bez buke i veselja, i poste do njenog dana. Devojkama se savetuje da joj se obrate za mudrost, dobar brak i snagu da izdrže izazove koje život nosi.

U mnogim krajevima ne rade se kućni poslovi – ne pere se veš, ne mesi hleb, ne rade se ručni radovi. Čak se negde veruje da ne treba iznositi ni pepeo, da se ne bi „ugasila snaga doma“. Devojčicama se oblače nove haljinice, a kuće se kite vencima kako bi vladali mir i sloga.