Connect with us

aktuelno

DANAS SLAVIMO KOSOVSKE JUNAKE: Ali i dan kada se pre 101 godine srpski barjak zavijorio iznad Bele kuće

Published

on

Značaj Vidovdana proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj. Na taj dan 1918. godine predsednik SAD Vudro Vilson naredio je da se srpska zastava razvije iznad Bele kuće u čast “hrabrog srpskog naroda”

Danas slavimo Vidovdan, jedan od najvećih srpskih praznika. Vidovdan je u crkvenom kalendaru nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska i Bugarska pravoslavna crkva.

Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj i pogibija Kneza Lazara, pa se od početka 20.veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika

CRVENO SLOVO: Danas se slavi Sveti velikomučenik knez Lazar

Ono što je takođe značajno jeste da se na današnji dan pre 101 godine, na četvrtu godišnjicu početka Prvog svetskog rata, u Sjedinjenim Američkim Državama obeležen “Srpski dan”, a srpska zastava se prvi put zavijorila nad Belom kućom, čime je Srbiji odata počast za doprinos i žrtve u tom ratu.

Visoki američki zvaničnici, na čelu sa predsednikom Vudroom Vilsonom i državnim sekretarom Robertom Lensingom, izrazili su tada poštovanje prema borbi srpskog naroda, a srpska trobojka je podignuta iznad Bele kuće kao i na svim zgradama javnih institucija u Vašingtonu u čast posvećenosti srpskog naroda vrednostima koje dve zemlje cene.

VELIKI PRIJATELJ SRBA i MIHAJLA PUPINA: Predsednik Vudro Vilson

Predsednik Vilson je 28. jula 1918, na četvrtu godišnjicu objave rata Austrougarske Srbiji, izdao saopštenje američkom narodu koje je pročitano u crkvama širom zemlje i objavljeno u svim uticajnim dnevnim novinama, o “hrabrom srpskom narodu koji je žrtvovao sve za slobodu i nezavisnost”

Predsednik Vilson je, 28. jula 1918, na četvrtu godišnjicu objave rata Austrougarske Srbiji, izdao saopštenje o tome američkom narodu koje je pročitano u crkvama širom zemlje i objavljeno u skoro svim uticajnim dnevnim novinama. Lensing je tada rekao da je hrabri srpski narod “žrtvovao sve za slobodu i nezavisnost”.

Ideja za obeležavanje “Srpskog dana” potekla je od tadašnjeg srpskog poslanika u SAD Ljubomira Mihailovića, o čemu svedoci njegova prepiska sa drugim pomoćnikom državnog sekretara Vilijamom Filipsom. Mihailović je, naime, 1. juna 1918. godine uputio taj predlog u pismu Filipsu u kojem je objasnio da je “28. jul datum kada su Centralne sile proglasile rat civilizovanom svetu”, a Filips mu je odgovorio već posle pet dana rekavši da je predsednik impresioniran predlogom vezanim za 28. jul.

Mihailović je potom o svojoj inicijativi obavestio srpsku vladu na Krfu.

NAJUTICAJNIJI SRBIN U AMERICI: Mihajlo Pupin je bio osnivač NASA i dopitnik Pulicera

Veruje se da je na pozitivan stav američkog predsednika prema Srbima uticalo i poznanstvo sa velikim naučnikom Mihajlom Pupinom koji mu je bio lični prijatelj, a u to vreme je bio naučnik svetskog glasa koji je živeo i radio u SAD.

Od samog početka rata, veliki deo građana SAD je pokazivao simpatije i podršku prema srpskom narodu, a tokom prve tri godine najvećeg vojnog sukoba u svetu do tada, velike količine novca i hiljade tona humanitarne pomoći stizale su iz SAD srpskim građanima.

Serbian Times/Wikipedia/Kurir

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement