Malo je poznato da je Nikola pomažući ljudima u nevolji želeo da ostane anoniman, te je novac stavljao u odevne predmete ljudi, tako da bi oni pronašavši novac bivali iznenađeni. Iz ove legende je kasnije proizašla legenda o Svetom (Ni)Klausu (Deda Mrazu), koji bi uoči Božića ostavljao u čarapi na ognjištu poklone djeci.
Spomen na Svetog Nikolaja/Nikolu slavi se 19. decembra, po novom, ili 6. decembra, po starom kalendaru. U godini se Sveti Nikolaj proslavlja i 22. maja (09.maja), u znak sećanja prenosa njegovih moštiju iz maloazijske Mire u italijanski Bari. Sveti Nikola je jedan od najčešće proslavljanih svetitelja kod Srba.
O njegovom životu nemamo mnogo direktnih saznanja, budući da nam nedostaju izvori iz vremena njegovog života (3. i 4. veka hrišćanske ere). Spisi koje je, moguće, pisao, izgubljeni su, a ne spominju ga ni savremeni hroničari, što nije toliko čudno ako znamo da je sveti Nikolaj živeo u vrlo turbulentno vreme rimske istorije. Napokon, svi spisi 3. i 4. veka su pisani na papirusu ili pergamentu koji slabo odoleva zubu vremena, što je zahtevalo da tekstovi povremeno budu prepisivani kako bi bili sačuvani.
Međutim, najraniji izvori koji spominju Nikolaja, episkopa mirikijskog, ukazuju da je njegov kult u 6. veku hrišćanske ere bio utemeljen i vrlo raširen.
Već 200 godina nakon smrti svetog Nikolaja, romejski car Teodosije II (401-565) naređuje gradnju Crkve svetog Nikolaja mirilikijskog. Romejski istoričar Prokopije takođe beleži da je imperator Justinijan I (527-565) obnovio crkve posvećene svetom Nikolaju i Prisku u Carigradu, a koje su, izvorno izgrađene, najverovatnije 490.
Žitije svetog Nikolaja napisao je u 9. vijeku u Carigradu arhimandrit Mihajlo i ono, verovatno, sadrži delove mnogih izgubljenih spisa o svetiteljevom životu.
Istinom si bio otkriven svojoj pastvi kao pravilo vere, ikona samilosti i učitelj odricanja; tvoja samilost i tvoje saosećanje su te uzvisili, a tvoje siromaštvo te obogatilo, arhijereju oče Nikolaje, moli Hrista Boga da spasi duše naše.
Tropar, glas 4:
Prema podacima iz tog žitija koje se i danas čita u pravoslavnim crkvama, Sveti Nikola je rođen u gradu Patara u oblasti Likija u Maloj Aziji, na pribriježiju Sredozemnog mora, od roditelja Teofana i None, u vreme rimskog cara Valerijana. Još kao dete Nikola je pokazivao neobične duševne darove. Kada je odrastao i izučio škole, želio je da stupi u sveštenički čin, te ga njegov stric, arhiepiskop, proizvede za sveštenika grada Mira.
Pravilo vjeri, i obraz krotosti,
TROPAR SVETOM NIKOLAJU
vozderžanija učitelja javi tja stadu tvojemu,
jaže veščej istina: sego radi stjažal jesi smirenijem visokaja, niščetoju bogatija, oče svjaščenonačalniče Nikolaje,
moli Hrista Boga, spastisja dušam našim.
Kada su Nikoli umrli roditelji, koji su bili vrlo bogati, on poče od svog nasledstva pomagati sirotinju, deleći milostinju i udavajući sirote devojke. Po smrti njegovog strica, episkopi i sveštenici iz Likijske oblasti, iskupe se da izaberu novog arhiepiskopa i dogovore se da izaberu najvrednijeg i najtačnijeg u izvršavanju dužnosti. Pošto su se uverili da je upravo Nikola takav, izaberu ga za arhiepiskopa mirlikijskog.
Kao arhiepiskop Nikola je poučavao narod u veri, ne samo u crkvi, već i po domovima, na ulici i na svakom mestu. Mladić je savetovao, obilazio bolesne, sužnje otkupljivao i puštao na slobodu, žalosne je tešio, a grešnicima je pokazivao put i načine da se poprave.
Kada nasta ljuto gonjenje hrišćana pod carem Dioklecijanom, Nikola je dopao tamnice i u njoj proveo mnogo godina, sve dok car Konstantin svojim Ediktom ne proglasi slobodu vjeroispovjedanja, te se Nikola opet vrati na svoju arhiepiskopsku stolicu.
Kada je posle toga car Konstantin sazvao prvi Vaseljenski sabor u Nikeji, Nikola je bio član tog sabora, koji je osudio Arija i njegovu nauku. Iz revnosti prema veri u nerazdeljivu Trojicu, udario je, prema predanju, Ariju šamar.
Sveti Nikola se smatra zaštitnikom morepolovaca. Podaci iz njegovog žitija kažu da kada se iz Palestine vraćao kući pogodio se sa nekim lađarem da ga odveze u Likiju. Ali, kada isploviše, lađar ne htede da vozi kuda je Nikola hteo, već krenuše na drugu stranu. Nikola ih podsjeti na pogodbu i da mu čine nepravdu, ali oni mu zapretiše da ćuti. Odjednom se podiže jak vetar i okrenu lađu u drugom pravcu i bez obzira na nastojanje lađara da zadrže svoj kurs, vetar nanese lađu na jedno likijsko pristanište, gde se Nikola iskrca.
Ima mnogo priča kako je Nikola pomagao ljudima u bedi i nevolji. Jednom je zavladala velika glad u Likiji, a u Italiji je bio jedan trgovac koji je imao mnogo žita. Njemu se Nikola obratio u snu ponudivši mu tri zlatnika da odveze brod pun žita u Likiju. Trgovac tako i učini. Svo svoje žito je prodao, a grad Miru spasio od gladi.
Nikola je bio i vešt diplomata. Jednom je izbila pobuna u Frigiji. Car Konstantin posla trojicu vojvoda sa vojskom da uguše pobunu, međutim vojnici su se iskrcali u Likiju, gde su odmah počeli da zlostavljaju stanovništvo i otimaju od naroda. Nikola je pozvao vojvode u svoju kuću i zamolio ih da obuzdaju svoje vojnike. Ovi to i učiniše.
Upravo u to vreme jedan nevini građanin je bio osuđen na smrt. Osudio ga je jedan upravnik, koji je hteo na taj način da dođe do bogatstva tog građanina. Nikola je siromaha spasio od sigurne smrti na gubilištu i osudio upravnika zbog gramzivosti i srebroljublja.
Vojvode su zatim nastavile put u Frigiju gdje su ugušile bunu. Vrativši se caru Kontantinu, vojvode su očekivale nagradu i pohvalu, ali jedan carev službenik ih je osudio kao izdajnike i bacio u tamnicu. Iz tamnice su se vojvode molile i prizivali Nikolu da ih spasi od pogubljenja. Nikola se sledećeg dana pojavio kod cara Konstantina i iznudio oprost vojvodama. Kada su se vojvode zahvalile caru što im je poštedio život, on im je saopštio da to nije on uradio, nego da je za to zaslužan sveti čovek, Nikola.
Malo je poznato da je Nikola pomagajući ljudima u nevolji želeo da ostane anoniman, te je novac stavljao u odevne predmete ljudi, tako kada bi oni pronašavši novac bivali iznenađeni. Iz ove legende je kasnije proizašla legenda o Svetom (Ni)Klausu (Deda Mrazu), koji bi uoči Božića ostavljao u čarapi na ognjištu poklone djeci.
Izvor: Preokret.info Slike: Vikipedija, Pinterest
