Danac Torbjorn „Tor“ Pedersen je 10. oktobra 2013. napustio posao, devojku i porodicu u Danskoj da bi krenuo na epsko putovanje. Njegov cilj? Da poseti svaku zemlju na svetu bez letenja avionom.
Pedersen je sebi postavio nekoliko pravila. Proveo bi najmanje 24 sata u svakoj državi i odupirao se povratku kući dok ne završi putovanje.
Takođe bi dao sve od sebe da zadrži niske troškove i živi od budžeta od otprilike 20 dolara dnevno.
Ali 24. maja ove godine je konačno došao taj dan. Posle skoro deset godina putovanja, Pedersen je uspešno posetio svoju 203. i poslednju zemlju, Maldive, i započeo svoje dugo očekivano putovanje nazad u Dansku.
Bilo bi mu lakše da leti, naravno, ali Pedersen je želeo da napravi pun krug.
Krajem jula je konačno stigao kući.
Svoje putovanje dugo skoro 10 godina je opisao u svom blogu koji je pratio veliki broj ljudi.
“Lako je zaljubiti se u Balkan”
Među zemljama koje je obišao je i Srbija, pa ovde prenosimo njegove impresije o našoj zemlji, ali i Balkanu koji je obišao u novembru 2013. godine.
“Lako je zaljubiti se u ove zemlje. Nadam se da škole u Evropi organizuju ekskurzije na Balkan”, kaže Pedersen.
PROČITAJTE VIŠE:
Slovenija i magična Ljubljana
Posetu Balkanu o kojem, kako je sam rekao, nije mnogo toga znao, počeo je u Sloveniji.
“Šta ja znam o Balkanu? Rat…pa poslednjih godina…mislim…devedesete su bile loše za Balkan…zar ne? U stvari, bio sam mlad devedesetih. Siguran sam da su me edukovali o toj temi…ali možda nisam obraćao mnogo pažnje”, napisao je Pedersen.
Oduševila ga je Ljubljana.
“Kada se spustite do reke koja prolazi kroz Ljubljanu grad postaje živ i lep! Ljudi su stajali okolo sa pićem u ruci dok su pričali i smejali se. Neverovatna arhitektura veoma starog grada bila je dobro osvetljena… Stari zamak na vrhu brda bio je dobro osvetljen, a igra između svetla i muzike u parkovima i na ulicama je sve učinila pomalo magičnim… Osećao sam kako nivo energije raste u meni!”, naveo je ovaj svetski putnik.
Hrvatska i dekorisan Zagreb
Sledeća destinacija je bila Hrvatska, gde je dan proveo u Zagrebu gde je probao rakiju za koju je rekao da mu je bila dovoljna samo jedna čašica.
“Proveo sam neko vreme u Zagrebu pre nego što me voz odvezao bliže granici Bosne i Hercegovine. Vreme sam potrošio pokušavajući da napravim dobre slike po pomalo lošem vremenu. Ali grad je lep i u toku je bilo dekorisanje za Božić”, naveo je Pedersen.
Zatim je kratko vreme proveo u Sisku.
Bosna i Hercegovina i mine
U Bosni i Hercegovini je primetio upozorenja na mine zaostale iz rata, ali mu one nisu pokvarile uživanje u putovanju starinskim vozom.
U vozu je upoznao kako je rekao zanimljivog starijeg čoveka iz Srbije.
“Ima 63 godine i iz Srbije. Najbolja zemlja na svetu! Nevina zemlja koju je svet pogrešno tretirao dugi niz godina, nastavio je… Ali delovao je veoma ljubazno i zanimljivo. Podigao je košulju i pokazao mi ožiljke od rata. Ostao mu je veoma loš ožiljak od hica koji je dobio iz ruku pijanih ruskih vojnika. Sada prodaje knjige studentima u vozu i u studentskim kampovima u blizini univerziteta”, opisao je Pedersen svog saputnika.
“Srbija, zvuči kao opasno mesto”
Zatim je na red stigla Srbija, zemlja o kojoj je imao predrasude.
“Zvuči mi kao opasno mesto. Ali to se sve promenilo. Beograd je neverovatan grad i jako sam potcenio njegovu veličinu i modernost. Mislim da bi mogao da bude kao Kopenhagen, ali malo manji”, naveo je on.
Podelio je i sliku sarme sa ajvarom, za koje kaže da su mu se dopali.
“7.000 godina istorije Beograda”
Fascinirala ga je istorija Beograda.
“Istorija Beograda seže oko 7.000 godina!!! Da! I definitivno je vredan posete. Lepo sam se proveo sa damama iz Crvenog krsta koje su bile veoma ljubazne i uslužne. Crveni krst se nalazi u zgradi koju je kraljica dala organizaciji pre više od 100 godina. Beograd ostaje na vrhu moje liste. Sjajan grad koji zaslužuje mnogo više od kratke posete”, kaže Pedersen.
Od posledica bombardovanja do najlepšeg zalaska Sunca
Zatim je opisao susret sa jednim muškarcem koji mu je pokazao posledice bombardovanja Beograda.
“Sedeo sam u šarmantnom dobro osvetljenom parku za fiksnim šahovskim stolom. Tada mi je prišao Saša. U ranim je šezdesetim godinama i pogođen je finansijskom situacijom kroz koju je ostao bez posla. Ali lepo smo razgovarali i posle 20-ak minuta hteo je da mi pokaže štetu koju je napravilo NATO bombardovanje. Prošetali smo nekoliko minuta i stigli do nacionalne TV i radio stanice. Deo velike zgrade je potpuno uništen i izgledao je nestabilno. Sve ostalo je izgledalo moderno i mogli ste da vidite ljude koji rade u kancelarijama stanice. Zgrada je u stvari bila stabilizovana, ali je ostavljena u tom stanju kao podsetnik na prošlost za buduće generacije. Užasna prošlost mnogih civila ubijenih od strane savezničkih snaga. Moram priznati da nisam sasvim u toku sa ratnom istorijom Srbije ili Balkana. Ali sam prilično ubeđen da je u pitanju bilo nešto loše. Ko zna…možda deo dugogodišnje osvete za početak Prvog svetskog rata?”, naveo je on svoja razmišljanja.
Ono što mu se najviše dopalo jeste zalazak sunca gledan sa Kalemegdana.
“Zalazak sunca iz zamka sa pogledom na Dunav bio je neverovatan. Možda i najbolji do sada. Oslikao je boje dostojne majstora… i možda je predstavljao hiljade godina krvoprolića u društvu koje se bori da preživi. Vratiću se jednog dana…”, zaključio je on.
POVEZANE TEME:
Izvor: Blic
Foto: Printscreen Instagram @onceuponasaga
