Chicago
34°
Cloudy
7:07 am4:58 pm CST
Feels like: 25°F
Wind: 15mph SW
Humidity: 85%
Pressure: 29.74"Hg
UV index: 0
SatSunMon
30/27°F
30/10°F
14/-2°F

Published 3 weeks ago

By Antonije Kovačević

BOŽIĆNI INTERVJU, OTAC EVSTATIJE, 2.DEO: Srpska crkva u Dominikani je mesto čuda, u njoj se zajedno Bogu mole Rusi i Ukrajinci!

Arhimandrit Dr. Evstatije Miloš Azdejković jedan je od svega nekoliko misionara Srpske pravoslavne crkve, koji već osmu godinu krstari po zemljama Južne Amerike i Kariba, šireći pravoslavlje tamo gde ga je retko ko pre njega širio.

Za to vreme u Venecueli je pokrenuo Fondaciju za brigu o napuštenihim bebama, u Dominikani završava prvi pravoslavni hram na Karibima, a venčao je i u pravoslavnu veru preveo stotine ljudi u ove dve zemlje, kao i u Panami, Ekvadoru, San Martinu… Zajedno sa još nekoliko svoje braće, sveštenika, koje je svojevremeno na ovu misiju poslao blaženopočivši Mitropolit Amfilohije, sada sa vladikom južnoameričkim Kirilom zajedno oru prve brazde zaparložene gospodnje njive južne hemisfere.

U prvom delu intervjua govorili smo o aktuelnom trenutku i problemima sa kojima se suočavaju verujući ljudi u novom vrlom svetu, o njegovom misionarskom radu po zemljama Južne Amerike i Kariba, a koji je počeo u Venecueli, gde ga je uputio počivši mitropolit Amfilohije…

Posle ste išli dalje, preko Paname, ostrva Sveti Martin, da bi na kraju došli do Dominikane. Negde sam pročitao da ste u tim zemljama prvo tražili potomke iseljenika sa Balkana…Kako je to bilo i koga ste tamo našli?

-Pošto se u Venecueli, hvala Bogu, brzo obnovio liturgijski život, kako u Karakasu, tako i u Marakaju, grčki sveštenik, otac Emanuel i ja smo odlučili da pođemo na Dominikanu, da tražimo Grke i Srbe. Zbilja nezaboravno iskustvo i radost velika videti našu omladinu prvi put sabranu na liturgiji ispod neke tende od trske gde smo sluzili Svetu liturgiju. Posle sam sam pošao u Panamu i tamo formirao jednu zajednicu od 30-tak naših mlađih ljudi, jer tamo Grčka crkva ima svoju zajednicu, ali je jezička barijera naše kočila da tamo idu. Onda smo počeli u Panami da se okupljamo kod Rusa u Hramu Pokrova Presvete Bogorodice. Na Kostariki ima nekoliko naših, a sad tamo služi domaći svestenik otac Ignatije koji takođe služi u ruskoj crkvi, ali je pod omoforom našeg vladike Kirila. San Martin je zaista malo ali moćno ostrvo. Naših ima oko 70 i svi obično dođu na liturgiju. Ostrvo je malo, ali su naši dosta uticajni, poznati i na lepom glasu, kao i svugde.

Mislim, uopšte ne sumnjam u sposobnost i darove, kako srpskog, tako ni jednog slovenskog naroda, samo nam fali dobra organizacija. Nije sve baš tako sjajno, imalo se i problema, od raznih kontrola i provera tokom putovanja, napada delinkvenata, krađa, neprijatnosti sa raznim tipovima, do toga da sam skoro u svim parohijama čuo i to više puta “Hvala ti što si došao da nas okupiš i pričestiš, hvala Crkvi što te poslala!” Ranije, dok je Mitropolit Amfilohije bio živ bilo nam je lakše svima u nađoj misiji, pomagao je ne samo duhovno već i materijalno. Posle njegovog upokojenja mnogi su nam tj. Vladiki Kirilu, koji je na čelu Eparhije, okrenuli leđa, ali opet, hvala Bogu, mislim da ćemo uspeti nešto da uradimo na dobrobit svih i na spasenje duša mnogih. Naći će se neka podrška, ako da Bog.

U međuvremenu je na Dominikani, u mestu Punta Kana, počeo da niče lepi pravoslavni hram Hristovog preobraženja, čiji ste paroh…Kako je došlo do toga da tamo nikne crkva i koliko je bio težak taj poduhvat? 

-Kako reče Mitropolitov prijatelj koji mu nikada nije okrenuo leđa, pa ni posle smrti, Matija Bećković: Pozvao ga je Bog na nebo gde će sad moći više da učini za Crkvu i svoj narod nego da je ostao na zemlji. Ovo je možda pravi odgovor na ovo pitanje. Mitropolitu je toliko bilo stalo da se ovde počnu podizati pravoslavni hramovi, što je i sam počeo za života da radi. Malo ljudi zna da je on u Argentini posatvio kamen temeljac i počeo izgradnju hrama koji sad Vladika Kirilo završava. U Ekvadoru je takođe započeo kapelu koju je sad vladika osveštao. Dao nam je blagoslov i za San Martin i za Panamu, Kostariku. Ako Bog da očekujemo da tokom februara postavimo kamen temeljac u Hram Preobraženja Hristovog u mestu Punta Kana u Dominikani. To je prvi pravoslavni hram na Karibima i on će biti Hram ujedinjenja Srba, jer su priloge za njega dali zaista ljudi iz svih krajeva sveta.

KOPIJA KOSOVSKE GRAČANICE: Crkva Svetog Preobraženja Hristovog u mestu Punta Kana

Takođe je veoma važno malo čudo koje se dogodilo, pa je SPC postala Majka crkva za našu braću iz Ukrajine i Rusije, oni su kod nas zajedno i posle Svete Liturgije se družimo, što je njima veoma važno. Ta neka vizija

-Mitropolitova naše misije je i bila da budemo otvoreni za sve. Ostale pomesne crkve su nekako zatvorene,kako za domaće stanovništvo, tako i za druge pravoslavne. Ja sam na Dominikani krštavao i venčavao Ruse, Ukrajince, Srbe, Rumune, Grke, Dominikance. Za godinu dana se podigao Hram Preobraženja Hristovog, kopija hercegovačke Gračanice sa kriptom posvećenom Caru Lazaru i Aleksandru Nevskom. Ako Bog da, planiramo da ove godine bude osvećenje, ali kako Vladika kaže i kako radove završimo. Sve Vam bude lakše kada Vam se desi da na službu dođu naši ljudi i kažu kako nikada u životu nisu bili na službi, a kršteni su. Tad mi srce bude puno. Ali moram da pomenem i da je u gradnji povog hrama učestvovalo i nekoliko nepravoslavnih, kako muslimana, tako i rimokatolika, koji su dali svoje priloge.

PRVA PRAVOSLAVNA CRKVA NA DOMINIKANI: Hram u Punta Kani će uskoro biti osveštan

Dugo godina Srpska pravoslavna crkva je imala vrlo benevolentan stav prema misionarenju, može se reći i da ga nije podržavala i da je s podozrenjem gledala na njega. Šta se to promenilo u tom smislu? 

-Pa nije, kako, pogledajte samo na YouTube koliko je mojih kolega koje pričaju pred kamerom sami sa sobom (smeh). Šalu na stranu, na žalost ste upravu. Već rekoh da je najveći dar čoveka da može da komunicira, da opšti i zajedničari sa Bogom preko molitve, ispovedanjem vere i Svetog pričešća, ka spasenju duše. Takođe je opštenje bitno i sa bližnjima. Kako kaže Sveti Grigorije: “Jedno ti bez jedno ja ne može”. Čovek je biće zajednice. Danas se ljudi sastanu i sede, niko nikoga ne sluša, svi gledaju na tzv. društvene mreže i prate koliko lajkova imaju, a ne vide tugu u očima sagovornika koji traži da ih neko sasluša. Bežim od vernika koji mi kaže da prati nekog “savremenog turbo svetitelja” na društvenim mrežama. To su ljudi bez opita i bez reakcije, puni su nekih fraza i citata kao sektaši. Više sam za razgovor i raspravu uz roštilj ili neki sport, a o pokloničkom putovanju da ne pričam – to je zbilja blagoslov. Bojim se da će nas ovo što se dešava još većim debilima napraviti.

“MIR BOŽIJI, TAKO MI TO KAŽEMO”: Jokić učio američku novinarku kako Srbi čestitaju Božić

To što kažete da SPC dugo godina nije podržavala misije, neću se složiti. Vidite samo Sv. Mardarija Uskokovića, Sv. Sebastijana Dabovića, Sv. Vladiku Nikolaja, Starca Nikanora Hilandarca… Oni su poput one narodne: “Tiha voda bregove valja”. Oni su čudo napravili po svetu. Slažem se da mi danas nismo toliko aktivni i da smo zaista postali lenji radeći na njivi Gospodnjoj, ali se nadam da će to ubrzo proći jer svaka kriza tera ljude na traženje istine i pravog puta spasenja. Mislim da će ova kriza prouzrokovati kod naroda pitanje o spasenju duše i životu večnom, ali i da će kod sveštenika prouzrokovati potrebu za odgovorom. Verujem da ćemo moje kolege i ja postati svesni da će odgovori na ta pitanja morati biti malo dublji i poučniji, a ne jeftini i žargonski, u smislu: Bog kažnjava itd.

Taj problem imam kod parohijana iz bivšeg SSSR-a, njima su samo pretili Bogom, što se i kod nas dešava – Onoga ko je postao jedan od nas da bi nam pokazao put spasenja, koji ima takvu ljubav da se rodi i umre kao jedan od nas zbog nas – mi ga predstavljamo kao sadistu. Prva Sveta misija na planeti je ovaj praznik tj, rođenje Gospoda i Sveta Liturgija koju nam je ostavio. Vremenom se pojavila antimisija, koja zagovara da se ljudi ne pričešćuju ili da se to svede na par puta godišnje, dok nam sveti oci, među prvima Sv. Polikarp Smirinski i njegov učenik Sv. Irinej lionski, savetuju nekoliko puta nedeljno.

Umesto tradicionalnih čestitki voleo bih da mi ispričate jednu poučnu ili lepu priču za naše čitaoce, nešto što ste doživeli na svom putu…            

-Često citiram jednu priču koju sam čuo od Mitropolita Amfilohija jedne prilike, o Svetom četvorodnevnom Lazaru. Naime, Sveti Lazar koga je Gospod u Jevanđelju podigao vaskrsao je četiri dana posle njegove smrti. Postao je posle toga episkop na Kipru, u Larnaki. Dok je sedeo i posmatrao kroz prozor nešto, primetio je kako lopov krade žito iz ambara. On koji je četiri dana bio mrtav i znao je smisao života dublje i bolje nego iko, rekao je uz osmeh samo sledeće: “Vidite, prah krade prah”! Svi smo mi prolazni i smrtni, ostaće samo ono što upišemo kod Boga preko svetih tajni i ljubavi, kako prema Bogu, tako i prema bližnjima. Teško je danas i čuti i reći: “Oprosti, pogrešio sam”, “Izvini”, “Hvala ti”, “Volim te”…” Postali smo grubi bez razloga i još više lenji na dobra dela, škrti na lepe reči. Kažemo da je vreme teško, a mislim da je bolje nego ikad ranije, samo što smo ga mi sebi prilagodili pa ga takvim vidimo. Hajde da nekad probamo da se za nekoga pomolimo i poželimo nekome dobro, a ne da ogovaramo i želimo loše. Ne kažem da trpite da vas neko urniše i proteruje sa ognjišta, već mislim na normalne okolnosti u kojima čovek bez razloga mrzi i nije u stanju da prašta.

Često čujemo biblijsku priču o tome kako se razbojnik prvi spasio. To je istina, ali istina je da se on prvi pokajao, on je prvi shvatio da je bio prah i krao ceo život prah, uvideo je prazninu života i ostalo mu je jedino da se pokaje, što je i uradio, za razliku od drugoga. Onaj razbojnik sa krsta, da može da se ponovo rodi, sve bi bio samo ne razbojnik, jer je uvideo prokletsvo života bez blagoslova i plodove krađe tuđe muke, što mu je dalo pokajanje. Mi danas živimo u vremenu gde bi taj razbojnik, takav kakav je, pre pokajanja verovatno gonio ove novokomponovane razbojnike koji misle da su elita ako pokradu…penzioni fond, fond za lečenje dece, delove infrastrukture, pa ljudi ginu na puti ili im poplave odnesu useve i unište kuće! Prestali smo da osuđujemo loše stvari i greh. Kaže Anđeo u Otkrovenju 3.16 ovako: “Pošto si mlak, ni vruć ni hladan, ispljunuću te iz svojih usta”. Inače, mnogi imaju strah od ove knjige pa je i ne čitaju. Ja je savetujem svima, da je čitaju uz adekvatna tumačenja, i da se setimo straha ako nas Gospod odbaci od sebe, a nadamo se da neće. Zato osuđujmo zlo i loše stvari, da bi mlađi shvatili šta je dobro a šta loše. Počnimo da radimo sa blagoslovom Božijim i da ispunjavamo volju Božiju i da nam sve bude večno i blagosloveno. Ipak smo mi, pravoslavni hrišćani, so ovoj zemlji. To se vidi i ovde u Dominikani, naročito kada je neko od naših pravoslavnih hrišćana ponosan na to što jeste, verujte mi da bolje misionari nego mnogo sveštenika i vladika. Par biznismena sa sadašnjih ratnih prostora me ostavilo bez reči kad sam video kako su lepo versko obrazovanje stekli, i to mi je od velike koristi što znaju da odgovaraju i pevaju na svetim službama.

Mnogo toga sam ovde doživeo za ovih 8 godina, mislim da neki ljudi toliko nisu ni za dva života. Od raznih problema, krađa, delinkvencije, do osnivanja prve fondacije SPC u Venecueli, sa blagoslovom blaženopočivših Patrijarha Irineja i Mitropolita Amfilohija, početka izgradnje prvog pravoslavnog hrama na Karibima, venčanja, krštenja mnogo onih koji su presli u pravoslavlje, čega očekujem da će tek da bude. Bilo je i ružnih stvari, ali toga se sad ne mogu setiti (smeh). Takođe sam ponosan na našu dijasporu, upoznao sam divne ljude i molim se za njih. Sposobne, imućne, ugledne, na koje Srbija i naš narod može da računa.

Sadašnjoj omladini ne bih savetovao da ide u emigraciju. Mislim da su danas snovi dosta kraći od onih koji su mogli ranije da se odsanjaju daleko od kuće. Potrebno je da se ljudi u matici malo reorganizuju, da počnu da više rade. Danas je blagoslov ako te budi budilnik, ako imaš obaveze… A obaveze ima onaj ko je našao smisao života. Onaj ko ga nema, njemu je svejedno je li pijan, drogiran ili negde dangubi. Mnogo je kod nas toga zaparloženo i zatvoreno i mnogi u samom startu obezvolje one koji bi nešto i pokušali. Zato kažem da treba da dodamo molitvu u naš zivot i da nam Gospod da snage da uspijemo u svemu, a znam da hoće. Često citiram mog mentora, profesora Jangua iz Soluna, koji nije bio svešteno lice, ali je stalno ponavljao: “Vreme koje se provede u molitvi je jedino vreme za kojim nikada nećete žaliti!” A Sveta Liturgija nije samo sat vremena nedeljno u Hramu. To je ceo naš život koji se jednom ili više puta tokom nedelje kruniše Svetim Pričešćem na Svetim Liturgijama. Dajte da se vratimo toj molitvi i takvom odnosu sa Bogomladencom Hristom, pa da nikada ne zažalimo ni za jednim momentom ovoga života koji će biti osveštan i blagosloven, jer ćemo mu dati smisao i cilj.

MIR VAM BOŽIJI, HRISTOS SE RODI!

Razgovarao: Antonije Kovačević Foto: Privatna arhiva

YOU MAY LIKE

ENVER KRENUO NA HODOČAŠĆE U MEKU: Srbi me zaustavljaju na putu, časte ručkom, plate smeštaj!
ISPLIVALO TELO NA PLAŽI: Policija ispituje da li je u pitanju Ana Volš!
GODINE 2022. POSTAO TREĆI NAJBOGATIJI ČOVEK SVETA: Juče izgubio 6,5 milijardi dolara, označili ga kao prevaranta!
LOPOVI UKRALI SUŠENO MESO NA FRUŠKOJ GORI, VLASNIK PORUČIO: "Ne daj Bože da dete pojede to meso, ne želim nikog da nosim na duši!"
SRĐAN ĐOKOVIĆ: Gledaću Novaka od kuće, moja porodica samo želi mir!
OVDE JE ROĐEN SVETI SAVA: Do nedavno je sve bilo obraslo u korov, a sada niče velelepan hram! (FOTO)
NOLE O POTEZU OCA SRĐANA: On je rekao "živeli" a mediji su to pogrešno protumačili. Nije mi to trebalo pred finale...
U NASELJU SUVI DO KAMENOVAN AUTOMOBIL SA KRAGUJEVAČKIM TABLICAMA: Još jedan napad na Srbe!
ČABARABDIĆ OTIŠAO U LEGENDU: Preminuo sarajevski glumac Saša Petrović (VIDEO)
PO ČEMU PAMTIMO SAVINDAN: Dan kada je patrijarh Pavle pomogao studentima da "probiju" kordon policije!
PARTIZAN SRUŠIO ZVEZDU U GOSTIMA: Crno-beli revanš pokvario Nedović trojkom u zadnjoj sekundi (VIDEO)
SKANDALOZNA ODLUKA: Sarajevo usvojilo deklaraciju kojom se zabranjuje dizanje tri prsta!
PUCNJAVA U BLIZINI SINAGOGE U JERUSALIMU: Sumnja se na teroristički napad, osam mrtvih, troje povređenih!
RAJ NA ISTOKU SRBIJE KUPIO ZA 400 EVRA: Frižider nema, ali se snašao da ohladi pivo!