Connect with us

aktuelno

BORBA PROTIV TERORIZMA ILI POREZ ZA DIJASPORU? NBS demantuje da se liste prave zbog poreza, ekonomisti nove mere vide kao pokušaj punjenja državne kase

Published

on

Redakciji Serbian Timesa je stigao mejl od press službe Narodne banke Srbije (NBS)u kome se kaže da mera formiranja spiskova i uvođenja Registara ljudi i kompanija koje iz inostranstva uplaćuju novac primaocima u Srbiji nije ni na koji način povezano sa oporezivanjem.

“Registar korisnika novčanih doznaka ne odnosi se na sve (prekogranične) novčane transakcije, već samo na one koje se izvršavaju mimo računa u bankama, gde primalac novčane doznake nema otvoren račun u banci, već podiže novac u kešu poslat preko globalnih servisa za prenos kao što su Western Union, Moneygram ili RIA. Ove usluge u Srbiji primanja ili slanja novca bez računa najčešće se pružaju preko platnih institucija, a novac obično podiže u menjačnicama kao zastupnicima platnih institucija.”, tvrdi se u odgovoru NBS”

Međutim, na pitanje redakcije Serbian Timesa zašto NBS nije demantovao desetine medija u Srbiji koji su u protekle dve nedelje objavili da će biti registrovane sve transakcije, bilo da su u pitanju one preko banaka ili globalnih servisa, u NBS nisu imali odgovor.

BEZ DEMANTIJA: Svi srpski mediji su preneli informaciju o uvođenju Registra transakcija u koji ulaze svi uplatioci, bez obtzitra da li novac uplaćuju preko banki ili globalnih transfera

Ukupan iznos novčanih sredstava koje su građani iz inostranstva primili u 2019. godini iznosi nešto više od 3,5 milijardi evra, a da je od tog iznosa sporno “482 miliona evra koje su korisnici u Srbiji primili mimo računa, isključivo u kešu, najčešće preko globalnih servisa koje smo pomenuli”.

Narodna banka Srbije

“Uvođenje Registra vodiće se u NBS od 1. juna 2020.godine na osnovu izmena i dopuna Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma”, kaže se u saopštenju NBS, a na dopunsko pitanje našeg portala kažu da će Registre dostavljati Tužilaštvu za borbu protiv organizovanog kriminala, MUP – jedinica za finansijske istrage ili Upravi za sprečavanja pranja novca.

U saopštenju još dodaju da je ukupan iznos novčanih sredstava koje su građani iz inostranstva primili u 2019. godini iznosi nešto više od 3,5 milijardi evra, a da je od tog iznosa sporno “482 miliona evra koje su korisnici u Srbiji primili mimo računa, isključivo u kešu, najčešće preko globalnih servisa koje smo pomenuli”.

“Ovakve transakcije u najvećem broju slučajeva ne odnose se na obavljanje poslova za strane kompanije, već predstavljaju lične transfere po drugim osnovama”, kaže se u saopštenju NBS i zaključuje kako se “u Registru korisnika novčanih doznaka neće voditi podaci o iznosima transakcija i njihovom osnovu, već samo o korisnicima novčanih doznaka kako bi ovi podaci, isključivo u zakonom predviđenim slučajevima bili dostupni organima koji se bore protiv pranja novca i organizovanog kriminala.”

S druge strane, ekonomisti koje je Serbian Times kontaktirao uvođenje u Registar svih poreskih obveznika koji novac primaju iz inostranstva ocenjuju kao nepotrebnu, demagošku ili ishitrenu odluku Narodne banke Srbije uoči izbora, sa namerom da se napuni državna kasa.

Milan Kovačević, ekonomista i savetnik za strane investicije za Serbian Times kaže da mu je čudno sve to, jer banke već vode veoma dobre podatke o doznakama iz inostranstva.

-Reklo bi se da banke ni do sada nisu bile prijateljski nastrojane prema svojim klijentima koji novac primaju iz inostranstva sa svojim visokim provizijama, a postoje i različiti porezi na dividende, kapitalni dobitak i drugo… Zakon postoji, samo nedostaju znanja i umeća za njegovu primenu.

MILAN KOVAČEVIĆ: Zakon postoji, samo nedostaju znanja i umeća za njegovu primenu

Žao mi je što naša dijaspora ne shvata da srljamo, odnosno da kod nas postoji kolizija tri različita trenda: prvog, domaćeg – da vlasti odgovara korupcija, odnosno da joj prija stanje da se ne zna odakle novac dolazi. Drugo, ona istovremeno pokušava da odgovori na svetski trend sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, pa daje signal da i ona nešto radi po tom pitanju i trećeg, da se ovde ruše sve institucije i da se arbitrarno odlučuje, te da su sudovi, tužilaštvo, Poreska uprava pod uticajem vlasti

-Žao mi je što naša dijaspora ne shvata da srljamo, odnosno da kod nas postoji kolizija tri različita trenda: prvog, domaćeg – da vlasti odgovara korupcija, odnosno da joj prija stanje da se ne zna odakle novac dolazi. Drugo, ona istovremeno pokušava da odgovori na svetski trend sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, pa daje signal da i ona nešto radi po tom pitanju i trećeg, da se ovde ruše sve institucije i da se arbitrarno odlučuje, te da su sudovi, tužilaštvo, Poreska uprava pod uticajem vlasti – zakjučuje Kovačević.

Za ekonomistu Aleksandra Stevanovića, odluka NBS usmerena je protiv poreske evazije (pojave izbegavanja plaćanja poreza), pogotovo onih koji plate u inostranim kompanijama kod nas prikazuju kao neka druga primanja, ali je i prisutna želja da se napuni državna kasa.

ALEKSANDAR STEVANOVIĆ: Porezi da, ali pod jednakim uslovima za sve

Smatram da higijena plaćanja poreza treba da postoji, ali su pre toga neophodna tri preduslova: da porezi budu razumne visine, da nema izuzetih, odnosno povlašćenih lica – to znači da svi treba da ga plaćaju, i da ljudi vide da dobijaju nekakve adekvatne benefite od toga

– Smatram da higijena plaćanja poreza treba da postoji, ali su pre toga neophodna tri preduslova: da porezi budu razumne visine, da nema izuzetih, odnosno povlašćenih lica – to znači da svi treba da ga plaćaju, i da ljudi vide da dobijaju nekakve adekvatne benefite od toga. Međutim, sve dok je kod nas prisutan loš menadžment, sa viškom zaposlenih u javnom sektoru, nameštenim tenderima, lošom infrastrukturom itd. uvek će postojati oni koji će želeti da ostanu van sistema, zaključuje Stevanović

Šta je konačna istina, da li će i kakve mere u krajnjoj instanci pratiti formiranje Registara u NBS, pokazaće vreme. Ono što je sasvim sigurno, eventualno oporezovanje novca koji u Srbiju stiže iz inostranstva za potrebe plaćanja zaposlenih i pomoć porodicama izazvalo bi veliki revolt srpske dijaspore i negativne posledice na veliki broj ljudi koji rade za strane kompanije i primaju plate iz inostranstva.

Tekst: S.I, A.K/Serbian Times Foto: Dostajebilo,Printscreen/Kurir, N1

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement