Sa prvim hladnim danima srpski domaćini već razmišljaju kako da zagreju stomak. Zalihe ljute šljivovice već su napravljene u septembru, a u novembru tovljenici idu na klanje, potpaljuju se vatre na kojima se sprema jedinstven srpski delikates, za koji čak ni ne postoji prevod na svetske jezike. Čvarci dominiraju skoro na svim slavskim trpezama, a ove bombone od svinje mnogima su omiljeni izbor za doručak, ručak, večeru.

“Krajem novembra meseca kod mene u dvorištu prava je žurka, jer cela kuća sprema samo jedno, srpski čvarak. Dobra priprema,podrazumeva da bude dobra svinjska slanina, koja u sebi ima dosta mesa. Kada se ona iseče i stavi u vreo kazan, tu se topi od sat ipo do dva i kasnije pretvara u melem za oči i stomak. Čvarci se potom dobro iscede pod presom, oni postaju suvi bez kalorija i glutena. To je čist protein, zdrav u svako doba godine”, kazao je za RINU, Dragan Mosić iz sela Pružatovac kod Mladenovca.

Majstori za ovaj masan specijalitet kažu da postoji tri vrste čvaraka. Onaj seljački, krupni, pun masti, duvan-čvarci, koji su skroz suvi, ali i oni srednji, ne tako masni kao seljački. Lekari vrlo često savetuju da ne bi trebalo preterivati kad je njihovo konzumiranje u pitanju, ali vrlo često se naš narod oglušuje o njihove dobronamerne savete.

“Ne plašimo se za pritisak. U selu visok pritisak možete dobiti samo ako jedete a ništa ne radite. U gradu dosta ljudi je tako naviklo da živi, ali kod nas to ne može da se desi. Na selu nema gospodina već samo radnici, koji izlaze u polje rano ujutru, a kući se vraćaju kada se smrkne, a za to mu je potrebna snaga koju čvarak daje”, izjavio je kroz osmeh Dragan.

Čvarci – novi srpski brend na inostranom tržištu

Potvrda da se čvarci najbolje prave baš u Srbiji stigla je pre nekoliko godina iz Internacionalnog instituta za ukus i kvalitet iz Brisela. Naši čvarci tada su stigli u prestonicu Evrope, prošli crvenim tepihom i pobedili u elitnom društvu proizvođača hrane iz celog sveta. Mišelenove zvezdice za kvalitet dobila je jedna domaća kompanija iz Mladenovca, a od tada njen vlasnik Gregor Guberinić nosi nezvaničnu titulu „srpskog kralja čvaraka“.

„To je bila odlična polazna tačka da srpski čvarci krenu put Evrope, i da se nađu na inostranim trpezama. U njihovom pravljenju koristi se samo jedna sirovina – slanina. Sa buta, plećki i leđa i nema nikakvog otpada. Naš domaći čvarak smo iscedili, pretvorili ga da bude hrskav, i u sebi nosi veći procenat proteina. Vremenom smo uveli određene novine, napravili ljute čvarke. Njima su dodati paprika, biber i beli luk. Cilj nam je da se koristi kao grickalica, poput kikirija“, kaže Guberinić.

Izvor: Rina Foto: Rina