“Mator sam za pokretanje sudskih postupaka a i glupo mi je da tužim sopstvenu državu. Apsurd je da Kubanac koji je oženjen našom ženom po difoltu posle 10 godina ima pravo na naše državljanstvo, a da ja, rođeni Beograđanin, nemam, tužno primećuje Nikola Šnjegota
Šta znači postati greška u sistemu najbolje zna Nikola Šnjegota (57), koji iako rođeni Beograđanin sa samo jednom adresom stanovanja, sada mora da dokazuje da je državljanin Srbije, a sve kako bi uspeo da izvadi novu ličnu kartu.
– Podneo sam zahtev za novu ličnu kartu u stanici Policije Voždovac, gde sam pre 40 godina izvadio i svoju prvu ispravu i dao otiske prstiju. Istom onom mestu na kom sam dobijao i ostale lične dokumente po isteku starih. Tako šest-sedam puta do sada.
NESTAO IZ KNJIGA
Službenice ove stanice su me fotografisale, uzele otisak prsta, platio sam takse koje su mi dale i dobio informaciju da će mi se javiti kada nova lična karta bude izrađena. Kako od poziva nije bilo ništa, rešio sam da ih ponovo posetim – priča za portal Serbian times Nikola, koji dodaje da se tada, na svoje veliko zaprepašćenje, susreo sa nevervatnim otkrićem.
Predočeno mu je da uopšte i nije državljanin Srbije i da nema pravo na ličnu ispravu Republike Srbije.
Zbog trenutne situacije, koja traje od 18. januara 2018. godine kada je podneo zahtev, onemogućeno da putuje (jer ne poseduje ni pasoš), da se prijavi na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, da koristi novac sa računa u banci, da se leči itd.
– Zamislte u kakvom sam se šoku i neverici našao ja, koji sam godinama unazad uredno posedovao istu tu ličnu kartu (poslednji put u periodu od 15.01.2005 do 15.01.2015), čitav život proveo sa porodicom u Beogradu, gradu u kojem sam rođen. Ja koji sam 1999. godine bio mobilisan na Kosovu i Metohiji, znači ratovao za tu državu, zatim bio upisan u birački spisak, dobijao pozive za određeno biračko mesto i redovno izlazio na glasanje, što po članu 52 Ustava Republike Srbije mogu da rade samo osobe koje imaju državljanstvo iste te republike – objašnjava nam on čitavu problematiku.
Gospodin Šnjegota dodaje i to da mu je zbog trenutne situacije, koja traje od 18. januara 2018. godine kada je podneo zahtev, onemogućeno da putuje (jer ne poseduje ni pasoš), da se prijavi na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, da koristi novac sa računa u banci, da se leči itd.
– Najteže mi pada to da na primer sada umrem, morali bi da me sahrane kao NN lice – tužno primećuje Nikola, konstatujući da ni na poslednji ispraćaj strica i tetke nije mogao da ode zbog nemogućnosti da pređe granicu bez putne isprave.
ŽIVOT KOJI NIKO NE PRIZNAJE: Davalac krvi… …izvod iz matične… 
…zaveden u biračkom spisku…
Da bi se ponovo vratio “među svoje” i zadovoljio birokratski aparat, u MUP mu je rečeno da nabavi sledeću dokumentaciju:
* izvod iz matične knjige rođenih
* potvrda o mestu prebivališta
* uverenje o prebivalištu
* potvrda da nije upisan u knjigu državljanstva
* kopija isteke lične karte
* državljanstvo supruge
* venčani list
* potvrda o plaćenoj taksi
* izvod i potvrda o državljanstvu Bosne i Hercegovine (mesta očevog rođenja u Srbici), preko MUP Srbije i matične službe u BiH.
* utvrđivanje identiteta, nabaviti dva svedoka i dve fotografije.
Naravno, o sopstvenom trošku.
– U samom startu već vidim da ne mogu da pribavim sve što traže, jer nemam staru ličnu kartu, predao sam je službenicima kada sam tražio novu. Eto sa čime ja imam posla. Sad ne znam šta mi je činiti, mator sam za pokretanje sudskih postupaka a i glupo mi je da tužim sopstvenu državu. Samo znam da je apsurd da Kubanac koji je oženjen našom ženom po difoltu posle 10 godina ima pravo na naše državljanstvo, a da ja, rođeni Beograđanin, nemam, kao i to da me država na ovaj način gura u kriminal, jer nemam pravo na rad, pa mi jedino ostaje da radim “na crno” – navodi nelogičnosti ovaj građanin, uz napomenu da ispada da ga država godinama zavarava da je njen državljanin i da ga drži zatočenog i u laži.
Advokat Vladimir Marinković savetuje da se pokrene hitni upravni postupak za priznavanje državljanstva.
– Postojala je odredba po kojoj su oni rođeni oko 60-ih, a čiji očevi dolaze iz bivših republika SFRJ, izgubili srpsko državljanstvo, tačnije nikada nisu bili upisani ili prevedeni u naše knjige državljana. Čovek je rođen ovde, mora da ima naše državljanstvo. U suprotnom je apatrid – objašnjava advokat.
Građani u ovakvim slučajevima imaju i pravo na naknadu štete, kako kaže, zbog osnovnih ljudskih prava koja su im uskraćena.
Piše: Sanja Ilić Foto: Privatna arhiva
