Connect with us

Amerika

BELEŠKE O KORONA VIRUSU BILA GEJTSA: Ne zaboravite, ništa u istoriji nije sačuvalo ljudske živote kao vakcine!

Published

on

Bil Gejts, osnivač Majkrosofta i jedan od ljudi koji je poslednjih nedelja u žiži interesovanja zbog teorija zavere o tome da je on lično zaslužan za razvoj ovog virusa, smatra da je rešenje kojim će se stati na put ovom virusu u inovacijama

Čitav svet je ustao protiv koronavirusa, nove bolesti koja je načinila ogromnu štetu svim zdravstvenim sistemima širom sveta i ubila veliki broj ljudi.

Bil Gejts, osnivač Majkrosofta i jedan od ljudi koji je poslednjih nedelja u žiži interesovanja zbog teorija zavere o tome da je on lično zaslužan za razvoj ovog virusa, smatra da je rešenje kojim će se stati na put ovom virusu u inovacijama.

Ovo je kao svetski rat, samo što smo sada svi na istoj strani i borimo se da razvijemo alate za suprotstavljanje koronavirusu”, napisao je Gejts.

On je svoje stavove i razmišljanja o koronavirusu podelio u opširnom tekstu na sajtu Gates Notes.

Eksponencijalni rast i pad

Kada se pojavio koronavirus u Kini, a zatim i širom sveta, broj zaraženih se povećao nekoliko puta u toku jedne nedelje, negde čak i za nekoliko dana.

Eksponencijalni rast nije intuitivan. Ljudi teško shvataju da kada kažete da je 2 odsto populacije zaraženo i da će se broj zaraženih udvostručiti svakih osam dana, mislite da će za 40 dana većina populacije biti zaražena.

Koristimo nešto što se zove indeksom reprodukcije virusa. Teško ga je izmeriti, ali znamo da je manji od 1 ako broj zaraženih opada i da je iznad 1 ako broj zaraženih raste. Ono što se može delovati kao mala razlika u ovom indeksu zapravo dovodi do velikih promena.

Ako se prenošenje infekcije od jednog slučaja sa 2 nova koje izaziva smanji na 0,7, onda ćemo posle 40 dana imati jednu šestinu infekcija umesto 32 puta veću. To je zapravo ukupno 192 puta manje inficiranih.

Evo još jednog načina da se to bolje razume: Ako imamo 100 slučajeva zaraze u jednoj zajednici, posle 40 dana ćemo imati 17 zaraženih ako je indeks reprodukcije mali, a čak 3.200 slučajeva ako je taj indeks kao u drugoj, većoj opciji.

INDEKS REPRODUKCIJE VIRUSA: Povratak normalnom žiuvotu zakomplikovaće situaciju

Stručnjaci polemišu o tome koliko dugo je potrebno držati nivo reprodukcije na tako niskom nivou pre nego što počne popuštanje mera.

Eksonencijalni pad je još manje intuitivan. Malo ljudi može da shvati da u jednom trenutku nema mesta u bolnicama, a posle dve nedelje mali broj ljudi jeste zaražen.

Promena ponašanja kod ljudi dovela je do toga da se eksponencijalni rast zaustavi, povratak normalnom životu zakomplikovaće situaciju.

Da li smo preterano reagovali?

Razumno je da se ljudi pitaju da li je bilo neophodno da se ovako postavimo i promenimo život? Neverovatno, ali odgovor je da. Moglo je da se pretpostavi da će neki delovi sveta biti manje zahvaćeni virusom, ali niko nije mogao sa sigurnošću da tvrdi koji su to delovi.

Promene koje su uvedene sprečile su mnogo brže širenje zaraze i povećanje broja umrlih.

Ipak, ekonomska cena koja je plaćena za smanjenje zaraze je bez presedana. Rast nezaposlenosti je na istorijskom maksimumu, čitavi sektori ekonomije su ugašeni.

Bogate zemlje već razmišljaju o otvaranju i to će biti rađeno postepeno. Određenom broju ljudi biće potrebno nekoliko meseci da povrate svoje poslovanje.

Neki će pokušati i da prekrše propisana pravila kako bi što pre pokrenuli posao, ali je važno da u tom smislu država insistira na poštovanju zakona.

Razlike između država

Nisu sve zemlje isto pogođene koronavirusom. On se pojavio u Kini, a zatim se proširio na druge razvijene zemlje, u kojima živi veliki broj ljudi koji vuku poreklo sa različitih krajeva sveta. To je pomoglo da oni donesu virus.

Kada je koronavirus počeo da se širi jedino rešenje je bilo testirati što više ljudi jer da bi locirao nevidljivog neprijatelja moraš da ga prepoznaš.

Razlike u testiranju uticale su i na razliku u broju zaraženih i preminulih.

Neke od zemalja u razvoju, poput Indije i Nigerije imaju mali broj zaraženih i umrlih. Sa jedne strane je njihovo veoma mlado stanovništvo, sa druge slabi imuni sistemi kod ljudi i nerazvijeni zdravstveni sistemi sa manjkom kapaciteta.

Brine to što bi kada se podvuče crta veći broj preminulih na kraju mogao da bude iz zemalja u razvoju nego iz razvijenih zemalja koje su sada najviše pogođene.

Inovacije će pobediti neprijatelja

Tokom Drugog svetskog rata otkrića radara, navodećeg torpeda, presretanja kriptovanih poruka, dovela su do bržeg završetka sukoba.

Isto će biti i sa koronavirusom.

Sve važne inovacije možemo smestiti u pet različitih kategorija.

To su: tretmani lečenja, vakcine, testovi, traženje kontakata i smernice za dalje otvaranje.

Tretmani lečenja

Ako se ljudi u proleće 2021. godine vrate na stadione i u koncertne dvorane, to je znak da smo otkrili revolucionarni način lečenja koji je efikasan u 95 odsto slučajeva. Neki tretmani o kojima se priča biće uspešni, neki neće, ali ako budu ispod 95 odsto efikasnosti, onda će moći da nam obezbedi siguran život jedino vakcina.

Jedan od tretmana koji bi mogao da da rezultate je lečenje krvnom plazmom pacijenata koji su izlečeni od koronavirusa.

Drugi je detektovanje koja antitela najbolje utiču na sprečavanje širenja virusa i korišćenje tih antitela u lečenju.

Na trećem mestu su lekovi koji sprečavaju širenje virusa, a nauka je otkrila veliki broj antivirusnih medikamenata.

Na kraju, tu su i oni lekovi koji utiču na način na koji telo reaguje na virus. Tu spada i hlorokin o kom se često govori. Ipak, male su šanse da će on moći da bude korišćen sveobuhvatno.

Vakcine

Ništa nije tako spašavalo ljudske život u istoriji kao vakcine i to je slučaj sa koronavirusom, osim ako ne bude otkriven revolucionaran način lečenja.

Problem je što je za razvoj vakcine neophodan period od pet godina u kom se prolazi kroz brojne faze: pravljenje vakcine, testiranje na životinjama, testiranje na malim grupama ljudi, testiranje na bešto većim grupama, široka klinička ispitivanja i tek na kraju, konačno regulatorno odobrenje za korišćenje.

Neke je faze moguće spojiti, pa tako istovremeno rade na testiranju vakcina na životinjama i izgradnji infrastrukture. Suština je u tome da je neophodno da se pravi veliki broj vakcina jer niko ne može da garantuje koja će na kraju dati dovoljno jak imunološki odgovor na ovaj virus.

Pored toga, potrebno je pronaći dovoljno dobru probnu lokaciju, sa velikim brojem zaraženih.

Trenutno postoji pet studija koje imaju veliki potencijal, ali je potrebno odlučiti se za dve sa najizglednijim šansama.

Da bi bila vakcinisana čitava populacija potrebno je proizvesti 7 milijardi doza, ili ako vakcina ima i revakcinu, 14 milijardi.

Zbog toga će biti potrebna proizvodnja na do sada neviđenom nivou.

A prioritet u vakcinisanju, kada se vakcina pojavi (ja se slažem sa američkim zvaničnicima, za oko 18 meseci), biće teško odrediti jer je teško poverovati da će biti napravljen određeni globalni dogovor o prioritetima. Zato mislim da će razvijenije zemlje lakše priuštiti vakcine svojim građanima.

Testiranje

Testiranje se pokazalo kao jedan od ključnih faktora, kao recimo u slučaju Južne Koreje, ali masovno testiranje ne govori nužno o efikasnosti i pravim prioritetima u testiranju.

Gejts fondacija finansira razvoj unapređene verzije testova vađenjem brisa što bi moglo da se primenjuje i van zdravstvenih ustanova.

Trenutno se najviše koriste i proizvode mašine za PCR testove. Neke od njih imaju veliki kapacitet i važne su da bi dale što veći broj rezulatata, neke od njih imaju mali kapacitet ali su bolje u drugačijim situacijama.

Povećanje broja PCR mašina svakako će doprineti unapređenju testiranja.

Druga metoda testiranja na čijem se razvoju radi je RDT testiranje. Na sličan način se uzima uzorak iz nosa, ali po principu testa za trudnoću, može da se radi u kućnim uslovima, tako što se uzorak stavi u određeni tečnost, a zatim bi se ta tečnost stavila na traku koja bi promenila boju ako ste pozitivni.

Serološki testovi o kojima se govori su važni da bi se otkrilo ko ima antitela ali su korisni u kasnijoj fazi zaraze, ne mogu pomoći u odluci da li neko treba da bude u karantinu ili ne.

Broj testova je važan da bi se otkrila žarišta pre nego što se napune bolnice i zbog toga je metod testiranja neophodno utvrditi pre nego što dođe do otvaranja. Idealno bi bilo da ljudi imaju mogućnost da se testiraju kod kuće.

Takođe, važno je da se prati da li testirani pacijenti poštuju preporuke o karantinu i da im se obezbedi izdvojeni prostor ukoliko nemaju uslove za karantin – žive sa starima ili sa decom.

Praćenje kontakata

Kada je pacijent jednom testiran pozitivno, važno je locirati njegove kontakte – time se širenje zaraze najbrže sprečava.

Međutim, to nije uvek lak posao.

Kina i Južna Koreja su primorali pozitivne na koronavirus da naprave spisak svih kontakata na osnovu GPS traga na svom telefonu. Teško da će nešto slično uraditi zapadne zemlje, a već se govori o razvoju aplikacije koja bi u tome mogla da pomogne.

KOVID: Pandemija koja će definisati ovu eru

Ipak, mislim da će većina zemalja primeniti “nemački model”.

Oni intervjuišu sve zaražene i prave veliku bazu podataka o kontaktima.

Lokalne zdravstvene ustanove stupaju u kontakt sa svim kontaktima zaraženog i sprovode testiranje. Važno je da u tom smislu zdravstveni sistem bude dobro organizovan i da zaraženi daju tačne podatke.

Otvaranje država i popuštanje mera

Većina zemalja uskoro ulazi u drug fazu zaraze – polunormalan život. Ljudi će izlaziti ali ne tako često. Restorani neće raditi u punom kapacitetu, avioni će voziti smanjen broj putnika, hale i stadioni neće biti puni navijača. Ljudi će zarađivati novac i trošiti jedan njegov deo, ali ne kao pre pandemije.

Pravila ponašanja će se postepeno menjati a zemlje će učiti jedna od druge.

Najbolje je otvoriti one najvažnije sektore privrede, ali to nije tako lako sprovesti kao što je lako isplanirati.

Ako u restoranima i bude razmak dva metra, kako će vlasnici nabavljati namirnice, hoće im se isplatiti da rade sa smanjenim kapacitetom? Ako se napravi veći razmak na proizvodnim trakama u fabrikama, ko garantuje da će radnici na bezbedan način dolaziti na posao? Gradskim prevozom ili automobilom?

Odgovori na ova pitanja su teški i time će se baviti vlasti na nacionanom, regionalnom i lokalnom nivou.

Škole jesu prioritet, ali koncerti i utakmice sa publikom nisu.

Važan i nepredvidiv faktor je i ljudska priroda. Neko će raditi po propisima, neko će ih kršiti, neko će ih se pridržavati strože nego što je potrebno.

Zaključak

Melinda (supruga) i ja smo odrasli učeći o Drugom svetskom ratu kao važnoj istorijskoj prekretnici. Tako će i ova pandemija – prva moderna pandemija – definisati ovu eru. Svi oni koji su živeli tokom Prve pandemije (Pandemija I) to neće nikada zaboraviti.

Posledice će biti vrlo teške, a naročito su nesrazmerno pogođeni siromašni i nacionalne manjine, kao što se problemi u ekonomiji najbolje očitavaju kod ljudi sa najmanjim platama.

Otvaranje posle koronavirusa i popuštanje mera ne sme napraviti nejednakost veću nego što je bila.

Impresioniran sam kako se svet ujedinio. Svakodnevno razgovaram sa naučnicima, direktorima malih kompanija, farmaeutima. Imamo pred sobom heroje. Naročito one u belim mantilima, na prvoj liniji borbe. Kada se jednom pandemija okonča, ostaćemo im zauvek zahvalni.

IZVOR: Gatesnotes/Nedeljnik FOTO: Gatesnotes

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement