Connect with us

sport

BBC ISEKAO DEO INTERVJUA SA ĐOKOVIĆEM: Nisu objavili priču o bombardovanju Jugoslavije i hotelu u kome je Novak boravio u Melburnu

Published

on

Najbolji teniser sveta Novak Đoković uzdrmao je celu planetu intervjuom koji je u utorak objavio BBC. Đoković je pričao o raznim temama, a ponajviše je javnost interesovalo ono što se dešavalo u Australiji, kao i njegovo pojašnjenje stava o vakcinaciji. Međutim, BBC je napravio dve verzije intervjua.

BBC je na svom portalu objavio audio zapis razgovora Amola Radžana i Novaka Đokovića koji je trajao 39 minuta i 20 sekundi, za trećinu duži od onog koji je emitovan na prvom kanalu ovog medija koji je trajao „tek“ 25 minuta.

U izbačenim delovima u video zapisu je Novak govorio o bombardovanju 1999. godine, govorio je o tome da se ranije pomirio sa tim da neće igrati u Australiji, istakao je žrtvu porodice, ali i da mu nisu dozvolili da priča sa izbeglicama u hotelu u Melburnu.

Đoković je izjavio da je spreman da žrtvuje i borbu da postane najbolji ikada samo kako ne bi primio vakcinu, ali je podvukao da to ne znači da je antivakser.

Ipak, bilo je tu i delova koji su “isečeni” u finalnoj verziji, a koji su mogli da budu zanimljivi čitaocima u Srbiji.

Novak je pojasnio kako je sve ovo uticalo na njega, a ove reči se nisu čule na video materijalu.

“Naravno da jeste uticalo. Jedini razlog zbog kog sam hteo da idem u Australiju je Australijan open. Turnir na kome sam bio najuspešniji. Ja volim Australiju. Najveće rezultate koje sam ostvario, tamo sam ostvario. Taj teren u Melburnu… Mislim, oduvek sam imao sjajan odnos sa tamošnjim ljudima, a rezultati svedoče kako sam se osećao. Jako je čudan osećaj… Mislim, oduvek sam poštovao pravila, sprovodio sve neophodne protokole koji su od mene traženi da bih doputovao tamo, pa sam bio tužan što sam morao da odem.”

U intervjuu koji je emitovan na televiziji nije se moglo čuti da se Srbin pomirio sa tim da neće ići u Australiju.

“Ja sam bio spreman da ne odem u Australiju, koliko god ja voleo tu zemlju, koliko god voleo da igram tamo. Bila je to veoma teška odluka. Jer, shvatio sam da sa odlukom (o vakcinaciji) koju sam doneo, znao sam da će biti i posledica. A posledice su – da ne idem u Australiju. I, bio sam spreman na to! A onda se desilo da je u decembru, mislim da je druga nedelja decembra bila, stiglo cirkularno pismo da oni koji su nedavno imali Kovid mogu da zatraže medicinsko izuzeće od obavezne vakcinacije za dolazak u Australiju…”

ISEKLI ONO ŠTO IM NIJE PRIJALO: Novinar BBC tokom razgovora sa Đokovićem

Bilo je mnogo priče o tome kako je Novak dobio vizu, da li je ona validna i šta se tu zapravo desilo.

Novo svetlo na sve bacio je Novak kao odgovor na komentar voditelja Radžana “Greška u formularu za vizu je nekima delovala kao da se ti i tvoj tim poigravate s pravilima?”.

Đoković je uz osmeh objasnio.

“Razumem da ljudi misle da sam… (osmeh) kada se hronološki posmatraju stvari koje su jedine i imali priliku da vide, mogli su da pomisle sam ja možda prekršio pravila, da sam uradio nešto što ne treba, ali sam ja uvek radio ono što je trebalo. Znate, u Španiju sam ušao normalno, prošao kroz imigracionu zonu noseći svoj pasoš, bila je tu i moja porodica… Bio sam tamo na javnim mestima, tokom tih sedam do deset dana koliko smo tamo boravili. Da, formular za vizu je sadržao grešku, ali to je bila nenamerna greška, ljudska greška, osobe iz mog tima. Imam oko sebe ljude koji su zaduženi za logistiku, popunjavanje dokumenata. A osoba koja je to uradila, time se bavila mnogo godina. Ona je, prosto, štiklirala pogrešno polje na formularu. Kao što sam rekao ranije, i Savezni sud i ministar za imigracije su potvrdili da to nije bila namerna greška, već ljudska, a to nije uticalo na moju deportaciju iz Australije.”

Novak je nakon priče o važnosti negovanja tela još jednom dotakao bombardovanja Jugoslavije 1999. godine.

“Odakle dolazi to? Možda ima veze s mojim odrastanjem. Tokom 90-ih, kad sam počeo da igram tenis, imali smo dva rata, sankcije, čekanja u redovima… Težak period za mene, moju porodicu… a ja počeo da igram ne baš jeftin sport. Na putovanja sam često išao sam. A na tim putovanjima (ovaj deo gledaoci nisu mogli da vide, prim. prev.) sam morao brzo da odrastem, da ne zavisim od drugih, jer nisam mogao da putujem sa ocem, sa članovima porodice, trenerom… Na mnoge turnire sam putovao zaista sam. Od najranije mladosti sam postao samostalan i mislim da mi je to pomoglo da izgradim svoj karakter, i to vrlo mlad. Držao sam se onog što je bitno, pa čak i kada su bombe letele nad našim glavama. Recimo, te 1999. kada sam bio 12-godišnjak, a trajalo je to (bombardovanje) nekoliko meseci, mi smo već posle nedelju, dve izlazili da igramo tenis po ceo dan, iako su bombe stvarno padale. Nismo tada imali časove, škole nisu radile, pa smo se radovali tenisu. Na ta vremena se ne osvrćem s nekim besom, frustracijom… Ne, ja sam zahvalan na tom iskustvu, jer me je ta situacija učinila da mnogo više cenim ono što imam. I mislim da je to mnogo uticalo na moj karakter i kako se i dan danas držim u ovom i ovakvom životu.”

Novak se dotakao i priče o imigracionom hotelu “Park” u Melburnu gde je bio smešten sa izbeglicama iz drugih zemalja. Novak nije želeo da se žali jer je svestan da su neki ljudi poput Mehdija Alija tu zatovreni devet godina.

“Neki su tamo godinama. Devet godina čak, neke izbeglice! Ja sam definitivno hteo da se sretnem sa njima, ali nisam bio u prilici! Nije mi bilo dozvoljeno da napuštam sobu! A onda je to što se tamo dešava postalo globalni problem. Znate… Sećam se, kada sam bio ambasador dobre volje UNICEF-a, a dešavala se kriza u Siriji, na Bliskom Istoku, hiljade i hiljade ljudi je prolazilo kroz moju zemlju.

Mi smo ih, kao deo UNICEF-a, posećivali, naročito decu koja su bila samo sa majkama. To je bio neverovatno emotivan momenat za mene, tim pre što sam i sam iz zemlje koja je i sama imala mnogo izbeglica, jer je mnogo ljudi tokom rata i embarga izgubilo svoje domove, svoje bližnje. Tako da me je i ono što ljudi u melburnskom imigracionom centru doživljavaju duboko pogodilo. Moje patnje su bile ništa naspram njihovih. Nije bilo lako, ali je iskustvo bilo vrlo korisno, životno važno. Stvarno se nadam da ću moći da igram, jer tenis me, uz boravak s mojom porodicom, čini najsrećnijim.”

Izvor: Kurir sport Foto: BBC

Advertisement