Connect with us

Balkan

BAJDENOVA PETORKA ZA BALKAN: Evo šta donose nova imena američke administracije!

Published

on

Niz novih imenovanja, odnosno jedna vrsta diplomatskog prestrojavanja, ali i poruke visokih zvaničnika SAD poslednjih meseci sve jasnije pokazuju da nova američka administracija menja način svog angažmana na Balkanu. Vrhunac tog procesa, koji je počeo postavljanjem Gabrijela Eskobara za specijalnog izaslanika za Balkan, prestavlja nedavno imenovanje novog ambasadora u Beogradu, Kristofera Hila i to u vreme dok aktulenom mandat još nije istekao.

Eskobar i Hil, međutim, čine samo dva člana Bajednove petorke za Balkan. Tokom leta imenovan je, naime, i novi ambasador SAD u BiH Majkl Marfi, za mesto novog ambasadora u Prištini nominovan je Džefri Hovenijer, dok je, uz sve to, Džejms O`Brajen nominovan je za poziciju koordinatora za politiku sankcija SAD.

Ono što je svim imenima o kojima se govori zajedničko jeste upravo angažovanje na ovim prostorima tokom devedesetih godina, kao i bogato diplomatsko iskustvo. Vladimir Trapara sa Instituta sa međunarodnu politku i privredu za Euronews Srbija navodi da su svi angažovani i nominovani iskusne diplomate, koji jako dobro poznaju region.

“Rekao bih da je to deo jednog opšteg manira Bajdenove administracije u spoljnoj politici, da se na mesta postavljaju ljudi koji su iskusni u onome što rade, počevši od najviših pozicija u spoljnoj politici pa do diplomata u raznim regionima”, kaže Trapara za Euronews Srbija.

Promena američkog angažmana i veće uključivanje u pitanja na Balkanu, nazire se i iz jučerašenjg saopštenja Stejt depertmenta.

U njemu se, između ostalog, navodi da su se nakon nedavno odžanog sastanka državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država Entoni Blinkena i visokog predstavnika Evropske unije Žozepa Borelja, SAD i EU saglasile su se da dodatno ojačaju zajednički angažman na Zapadnom Balkanu. Uloga Amerike došla je u fokus i rokom nedavne krize na Kosovu i višednevnog blokiranja prelaza na severu, kada je Eskobar otputovao u Brisel baš u vreme sastanka glavnih pregovarača Beograda i Prištine nakon čega je i okončana višednevna kriza.
Ko čini Bajednovu petorku za Balkan i šta region od njih može da očekuje?

Gabrijel Eskobar – izaslanik za Balkan

Da je administracija Džoa Bajdena krenula u diplomatsko prestrojavanje postalo je jasno još nakon imenovanja Gabrijela Eskobara za zamenika pomoćnika sekretara u Birou za evropska i evroazijska pitanja i specijalnog izaslanika za Balkan.

Eskobar je odličan poznavaoc prilika na Balkanu i iskusni diplomata koji je već službovao na ovim prostorima.

Bio je zamenik ambasadora SAD u Srbiji, a slovi za izuzetnog poznavaoca prilika na Balkanu. Na ovim prostorima je bio vrlo aktivan u periodu od 1998. do 2001. godine. Pre nego što je imenovan za diplomatu u Srbiji, Eskobar je imao jednu od najvažnijih funkcija u Ambasadi SAD u Iraku.

Takođe, Gabrijel Eskobar je bio u četiri diplomatske misije u bivšoj Jugoslaviji u periodu od 1998. do 2001. godine, uključujući i službu u Kancelariji visokog predstavnika u Banjaluci. Bio je na funkciji šefa kancelarije Ambasade SAD u Banjaluci, član diplomatskog tima u Podgorici.

Dve godine, od avgusta 2019. godine, Eskobar je zamenik ambasadora SAD u Beogradu, do dolaska Entonija Godfrija bio je otpravnik poslova, odnosno rukovodio je diplomatskim predstavništvom SAD u Srbiji.

Kristofer Hil – ambasador u Srbiji

Jedna od ključnih promena, dogodila se međutim protekle nedelje kada je Bajden nominovao Kristofera Hila na poziciju ambasadora SAD u Beogradu, zbog čega su sagovornici Euronews Srbija ocenili bije Hilovo imenovanje upravo znak da Amerika “želi nešto da završi” u ovom delu sveta.

Reč je o diplomati koji je poznavalac regiona i blizak prijatelj američkog predsednika Džoa Bajdena. Ambasadorsko mesto poslednji put je imao u Iraku, od aprila 2009. do avgusta 2010, a pre Iraka, Hil je bio pomoćnik državnog sekretara za istočnu Aziju i Pacifik. Obavljao je funkciju ambasadora SAD u Republici Koreji, Poljskoj, ali i Severnoj Makedoniji (1996-1999).

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose ukazao je da će Hil kao ambasador u Beogradu, predstavljati i neku vrstu izazova za lidere na Zapadnom Balkanu, jer sugeriše konkretniji uticaj Amerike.

“Diplomata je sa velikim iskustvom i na Balkanu, bio je specijalni izaslanik za sve krize na Pacifiku, jako je dobar pregovorač, od autoriteta i dobar izbor”, naveo je Janjić.

Marko Savković iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost istakao je da je Hil je kao dečak živeo u Beogradu, gde mu je otac radio u Ambasadi SAD kao savetnik, a kasnije je u Beogradu bio i saradnik ambasadora.

“Prvo nameštenje, kao mladom diplomati bio mu je upravo Beograd, gde je radio za ambasadora Iglbergera, povereno mu je uspostavljanje ambasade u Albaniji, nakon što se ova zemlja 1991. ponovo otvorila ka svetu, a u regionu ga pamte kao najbližeg saradnika Ričarda Holbruka, koji je radio na dobijanju Dejtonskog sporazuma. Hil je potom dok je bio ambasador u Makedoniji, bio i specijalni predstavnik SAD za Kosovo i to samog do samog bombardovanja SR Jugoslavije.

“S obzirom na to do kog nivoa službe je stigao, da je bio čak i ambasador u Iraku, najviših pozicija u Stejt Dipartmentu, nema sumnje da bi njegovo imenovanje i prethodno iskustvo bilo jasan signal američke rešenosti da se ovde nešto krupno završi”, naglasio je Savković.

Džefri Hovenijer – ambasador na tzv. Kosovu

Promene su planirane i u Prištini. Za mesto ambasadora u julu je, naime, nominovan Džefri Hovenijer. Hovenier je takođe karijerni diplomata, a ranije je službovao na Kosovu i Metohiji u okviru misije Ujedinjenih nacija. Trenutno je na funkciji šefa misije pri ambasadi Sjedinjenih Država u Turskoj.

Službovao je na privremenim zadacima u Srbiji, Crnoj Gori, a bio je i deo američke delegacije tokom pregovora na Kosovu 1999. godine.

Tokom diplomatske karijere radio je još i u Berlinu, Hrvatskoj, Grčkoj, Panami, Paragvaju i Peruu. Hovenir je deo službe direktora za poslove Centralne i Jugoistočne Evrope u Savetu za nacionalnu bezbednost, kao i Evropskog biroa Stejt departmenta koji je odgovoran za poslove sa NATO alijansom i međunarodne poslove u Centralnoj Evropi.

Hovenijera je 2018. godine tadašnji predsednik privremenih prištinskih institucija Hašim Tači odlikovao povodom desete godišnjice samoproglašenja nezavisnosti Kosova, preneo je nakon imenovanja portal Reporteri.

Majkl Marfi – ambasador u BiH

Novi ambasador Vašingtona letos je stigao i u Bosnu i Hercegovinu. Džo Bajden je za tu poziciju odabrao Majkla Marfija, koji takođe ima diplomatsko iskustvo kada je reč o evropskim i evroazijskim pitanjima, a Sarajevo mu nije nepoznanica s obzirom na to da je bio politički savetnik u američkoj ambasadi u Sarajevu. Takođe, bio je zamenik šefa misije u američkoj ambasadi u Prištini.

Marfi je veteran američke službe za spoljne poslove, preuzeo je svoje odgovornosti kao zamenik pomoćnika državnog sekretara za Evropska i Evroazijska pitanja 18. juna 2018. godine. Nadgleda Evropsku bezbednost, uključujući NATO, OEBS i kontrolu konvencionalnog oružja, Severnu Evropu, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Irsku, nordijske i baltičke zemlje, kao i Arktička bezbednost.

Uz to, radio je u Londonu u Velikoj Britaniji, Jaundeu u Kameronu i Lagosu u Nigeriji. U Vašingtonu, bio je Šef kabineta pomoćnika državnog sekretara za Evropska i Evroazijska pitanja, ali i Šef kabineta generalnog direktora vanjske službe. Radio je i kao i službenik za Bugarsku i Severnoatlantski savez.

Džejms O Brajen – koordinator za politiku sankcija

Još jedna nominacija Džozefa Bajdena ukazuje na pažljiv izbor ljudi nakon formiranja nove američke administracije. Naime, za mesto koordinatora za politiku sankcije nominovan je Džejms O Brajen. Trenutno je na funkciji potpredsednika međunarodne savetodavne grupacije “Olbrajt Stounbridž”. Od 1989. do 2001. bio viši savetnik državne sekretarke Medlin Olbrajt.

I O Brajen je neko ko ima diplomatsko iskustvo vezano za prostore bivše Jugoslavije. Bio je službenik Stejt departmenta od 1989. do 2001. godine, a obavljao je poslove sa fokusom na Jugoslaviju i ratne zločine.

Smatra se jednim od ključnih za sastavljanje Dejtonskog mirovnog sporazuma, odnosno njemu se pripisuje da je napisao bosanskohercegovački Ustav, koji je zapravo Aneks IV u mirovnom sporazumu.

“Bajdenov prioritet saradnja sa EU”

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose istakao je da imenovani, odnosno nominovani neće imati lak zadatak na Balkanu.

“Kad pogledate liniju koju je Bajden postavio – Eskobar, Hil, O Brajan za sankcije – biće teško vođama na Zapadnom Balkanu”, rekao je Janjić za Euronews Srbija.

Sa druge strane, Vladimir Trapara sa Instituta za međunarodne studije navodi da ne bi trebalo očekivati da se dese velike promene nakon novih imenovanja, ali da će region sigurno biti pomno praćen od strane SAD.

“Skeptičan sam po pitanju toga da će se napraviti ozbiljniji iskorak u bavljenju SAD ovim prostorom. Sigurno je da će region biti pomno praćen i da će ti ljudi dati doprinos tome. Ipak, nisam siguran da če se truditi da reše zaostala nerešena pitanja”, rekao je Trapara za Euronews Srbija.

On ističe i da je važno na koji način se Amerika bavi određenim pitanjima, te navodi primer aktivnosti administracije Donalda Trampa kada je u pitanju Kosovo.

“Bolje je i da se SAD ne bave rešavanjem pitanja Kosova, nego da to rade pod znacima navoda, kao što su to radili Tramp i njegovi ljudi. Došli su do Vašingtonskog sporazuma, a sada vidimo da od toga nema ništa”, kaže Trapara.

Ipak, Trapara zaključuje da će svakako jedan od prioriteta Bajedove administracije biti popravljanje saradnje sa Evropskom unijom te da će upravo Evropi prepustiti da se konkretnije bavi dešavanjima na Balkanu.

“Popravljanje tog transatlanskog partnerstva sa EU i nekim njenim najznačajnijim članicama će sigurno biti prioritet. To je dovedeno u pitanje za vreme Trampa i sada žele da se obnovi. Jedan deo toga će biti i prepuštanje Evropi da se bavi sopstvenim dvorištem, između ostalog i Zapadnim Balkanom”, zaključuje Trapara u izjavi za Euronews Srbija.

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Izvor: Euronews
Foto: Printscreen YouTube / Guardian News, Carnegie Council for Ethics in International Affairs, European Policy Centre

Advertisement