Connect with us

aktuelno

BAJDENOV “PAKLENI PLAN” ZA BALKAN: Vašington nam šalje specijalce, a Dodika u političku penziju! Hoće li 2022. biti godina rešenja velikih pitanja na ovim prostorima?

Published

on

Godina u koju smo tek zagazili, 2022, mogla bi da bude godina rešavanja nerešenih sukoba na Balkanu. Zvuči pretenciozno? Preambiciozno? Nerealno? Vreme će pokazati, ali ove ocene nisu date tek tako, već u skladu sa dosadašnjim potezima jedne od najmoćnijih sila i koja (jedina) može na to i da utiče – Amerike.

Dolaskom Džozefa Bajdena na čelo SAD postalo je jasno da se Vašington vratio na Balkan i to u velikom stilu. Vrlo brzo objavljena je nova postavka u Beloj kući i Stejt departmentu, poslata je jasna poruka: SAD ima nameru da se ozbiljno pozabavi Balkanom i rešavanjem kriza koje ga usporavaju.

A ako se Zapad pita, tih kriza je napretek, od dijaloga Beograda i Prištine koji je već mesecima u ćorsokaku, do paralisanja funckionisanja BiH i pretnji Milorada Dodika o secesiji.

U skladu sa tim, pažljivo i nimalo slučajno izabran je novi ešalon diplomata koji je ili krenuo, ili tek kreće u ofanzivu po regionu.

Stari znalci

Na tom spisku su Gabrijel Eskobar, Kristofer Hil, Džefri Hovenier, Majkl Marfi i Džejms O Brajen – neki od njih su ambasadori, a neki specijalni izaslanici Stejt departmenta. Svi odreda su neprikosnovani poznavaoci regiona, imaju ozbiljan autoritet i zavidnu diplomatsku praksu iza sebe.

Jedan od njih, Hil, je čak povučen iz penzije, a dobro se zna da se tako teška diplomatska “artiljerija” ne vraća u igru tek tako. I ne samo to, iznenada je, poslednjih dana decembra, stigla najava da stiže i pravni savetnik za organizavani kriminal i korupciju, kojem će sedište biti u Zagrebu.

Uporedo sa novim špilom karata u Beloj kući i Stejt departmentu, ni u Kongresu nisu sedeli skršenih ruku što se tiče Balkana – prošle godine dva puta su neki od njih slali pismo Bajdenu i tražili strožiji odnos prema Srbiji.

Poslednji put je sedam kongresmena iz redova Demokrata pozvalo Bajdena da razmotri uvođenje izvršne naredbe o blokiranju imovine i obustavljanju ulaska u Sjedinjene Države određenih osoba koje doprinose destabilizaciji situacije na Zapadnom Balkanu.

Pre toga, u oktobru je sedmoro sedmoro albanskih lobista u američkom Kongresu iskoristilo tenzije na severu Kosova u vezi sa registarskim oznakama i pismom pozvali predsednika Bajdena i državnog sekretara Entonija Blinkena da se Vašington aktivnije uključi u rešavanje krize na Balkanu.

Na osnovu svega toga jasno je da će fokus SAD biti na Zapadnom Balkanu, ali nepoznanica je šta možemo da očekujemo od toga ove godine? Pritisak, i ako da, kakav?

Petrič: Bajden šalje Hila sa specijalnim zadatkom

Velika očekivanja ima nekadašnji diplomata, bivši izaslanik EU za Kosovo i visoki predstavnik za BiH Volfgang Petrič.

I ne kaže to tek tako. Mogao je to da zaključi jer je, kako za Blic otkriva, nedavno bio u Vašingtonu i oči u oči se susreo, između ostalih, sa diplomatom koji bi uskoro trebalo da “zaduži” Beograd.

– Proveo sam nedelju dana u decembru u Vašingtonu i Njujorku kako bih bolje razumeo Bajdenovu administraciju i njen novi pristup Zapadnom Balkanu, posebno Srbiji, Bosni i Hercegovini. Bilo je zanimljivo slušati vrhunske rukovodioce, akademike i stručnjake za region kako gledaju na nedavna događanja i kako ocenjuju ponovni interes Vašingtona. Među brojnim susretima najviše je na mene utisak ostavila privatna večera sa Krisom Hilom, budućim američkim ambasadorom u Beogradu – otkriva Petrič.

SPECIJALISTA ZA BALKAN: Kristofer Hil dolazi na mesto ambasadora u Beograd

Nije slučajno baš on izabran za tu misiju, nastavlja Petrič.

– On je, naravno, jedan od najiskusnijih diplomata koje SAD ima. Dakle, pretpostavljam da ga je odabrao predsednik Bajden jer Vašington želi da vidi napredak u rešavanju otvorenih pitanja, zaostalih nakon ratova 1990-ih – ističe bivši diplotama.

Svi sa kojima se susreo, dodaje on, imali su istu poruku.

– Ne mogu s vama da otkrijem detalje sastanaka, ali sama činjenica da su sada na Zapadnom Balkanu dodeljena tri vrlo iskusna izaslanika – Hill, Escobar, Palmer – svedoči o tome da Bajden ima ozbiljne namere. Na svim tim sastancima izražena je jasna predanost podršci EU u približavanju šest zemalaja regiona Briselu. Ono što mogu reći je da je Vašington ozbiljno zabrinut zbog pojačanih političkih i ekonomskih aktivnosti Kine i Rusije u jugoistočnoj Evropi – napominje Petrič.

Otvoreni Balkan – šta je to?

Smatra i da je nedavna kriza između Ukrajine i Rusije samo ubrzala spremnost za snažniji rad u regionu.

– To, međutim, ne znači veći politički pritisak. Moj je utisak da se Vašington slaže sa Briselom da bi trebao biti veći ekonomski angažman u daljem promovisanju trgovine sa EU. I u Vašingtonu i u Njujorku čuo sam pohvale i podršku inicijativi “Otvoreni Balkan”. Međutim, postoji velika zabrinutost zbog slabljenja demokratskih struktura u celom regionu – kako unutar tako i van Evropske unije – ističe Petrič.

Važan deo unutrašnjeg pitanja, a na koje može da utiče SAD, je dijalog Beograda i Prištine, a on očekuje pritisan na uspostavljanju Zajednice srpskih opština.

– Kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine, tu očekujem snažnu podršku EU. No, realno je pretpostaviti da će se zbog aprilskih izbora u Srbiji pregovori nastaviti tek nakon donošenja nove vlade. U međuvremenu će Vašington raditi na implementaciji još uvek otvorenih tačaka, a posebno Zajednice srpskih opština. Jasno je da će pritisak na obe strane biti neophodan da se prevlada trenutni ćorsokak – smatra Petrič.

On ima velike prognoze – smatra da će 2022. biti godina rešavanja nerešenih sukoba.

– Uveren sam da će zahvaljujući novoj dinamici koja dolazi iz Vašingtona, čelnici iz regiona postići značajan napredak u ekonomskim i političkim pitanjima. Uostalom, članstvo u EU ujedinjuje sve zemlje zapadnog Balkana zaključuje Petrič.

Uklanjanje Dodika i izmena Ustava BiH

Neki od planova SAD procurili su u javnost. Kako je Blic objavio, i ima master plan koji podrazumeva fokus na BiH i Kosovo, i usmeren je na promenu vlasti u Republici Srpskoj, političko penzionisanje Milorada Dodika i izmenu Ustava BiH.

U okvoru toga, jedna od ideja je sankcije za Dodika, i smatraju da Republika Srpska i Dodik, kao eksponent te politike, blokiraju napredak BiH i da takva situacija “mora biti rešena”.

Kada je reč o Kosovu, kako smo objavili, za sada nema ultimatuma da se prizna nezavisnost, ali ima zadatih želja i očekivanja. Kako “Blic” saznaje, pritisak da se prizna nezavisnost zamenilo je očekivanje da Beograd odblokira članstvo Prištine u Unesko i Interpolu.

Programski direktor Novog trećeg puta Dimitrije Milić podseća za Blic da je Bajden prilikom svog stupanja na dužnost najavio da će Zapadni Balkan biti jedan od njegovih pet regiona na koje će se fokusirati.

Bez ultimatuma za Kosovo

– Srbija je centralna država regiona kojoj će biti posvećena pažnja. Već danas vidimo obrise te povećane pažnje. Dolazak novog i veoma iskusnog ambasadora Hila sledeće godine dobar je pokazatelj toga. Cilj SAD-a će biti da za početak povećaju prisustvo, ne bi li u budućnosti mogli da uspešnije sa svoje strane kontriraju Kini i Rusiji u ovom regionu. Dodatno povećano prisustvo Ujedinjenog Kraljevsta komplementaran je proces ovoj ideji – ocenjuje Milić.

I njegov je stav da će nova administacija koristiti preklapanje stavova sa Briselom oko dijaloga Beograda i Prištine i potruditi se da se navedeni proces ubrza.

– U tom smislu ne bi se trebalo iznenaditi većim pritiskom na Prištinu, ali i proširenjem sankcija za nove pojedince iz našeg regiona. Fokus pažnje u našem regionu sve će više biti usmeren na Kinu i praćenje njenog delovanja u Srbiji – napominje Milić.

Tekst: Danijela Luković/Blic Foto: Wikipedia

Advertisement