Chicago
18°
Clear
6:59 am5:09 pm CST
Feels like: 1°F
Wind: 15mph S
Humidity: 58%
Pressure: 30.28"Hg
UV index: 0
SunMonTue
37/27°F
39/37°F
41/27°F

Published 3 weeks ago

By Antonije Kovačević

AMERIČKI, A SRPSKI: Kako je veliki humanista Karnegi u Beogradu izgradio biblioteku – ponos grada!

Zgrada Univerzitetske biblioteke u Beiogradu, jedne od najlepših i najmonumentalnijih građevina srpske prestonice sazidana je 1926. godine zahvaljujući donaciji Endrjua Karnegija, bogatog trgovca čelikom iz Pitsburga, SAD.

Iako bogat čovek, industrijalac, Karnegi je bio prosvetitelj i želeo da se sazida što više biblioteka. On je verovao da će pismeniji i učeniji ljudi, koji čitaju puno knjiga, napraviti bolji svet u budućnosti.

Zato je posle Prvog svetskog rata odlučio da obnovi i tri biblioteke koje su bile uništene u ratu. Prva u Beogradu u Srbiji, druga u Remsu u Francuskoj i treća u Luvenu u Belgiji. Sve tri su nazvane – Biblioteke sa prve linije fronta.

Jedan od razloga zbog čega je prva biblioteka sazidana baš u Beogradu jeste i taj što su u Karnegijevim čeličanama radilo mnogo Srba, doseljenika iz svih krajeva bivše Jugoslavije. Karnegi je poznavao mnoge od tih vrednih i ponosnih ljudi, njihove porodice, a izuzetno je cenio herojsku borbu srpske vojske tokom Prvog svetskog rata, kada se odlukom predsednika SAD Vudroa Vilsona srpska zastava zavijorila iznad Bele kuće 28.jula 1918.godine.

Srbija u ruševinama posle Velikog rata

Prvi svetski rat ostavio je veliku materijalnu štetu u Srbiji. Stradali su mnogi objekti vojne i civilne namene, kao i kulturno blago – između ostalog, i biblioteke. Ubrzo po završetku rata, iz inostranstva počinju da pristižu donacije za obnovu Srbije: novac, građevinski materijal i ostale potrepštine.

Među doniranim predmetima nalaze se i knjige, namenjene obnovi bibliotečkog fonda Univerziteta u Beogradu. Univerzitet u osvit rata nije imao centralnu biblioteku, pošto je 1905. godine sa prerastanjem Velike škole u univerzitetsku ustanovu, fond knjiga izdeljen na naučne oblasti i poslat pojedinačnim fakultetima. Pre rata se razgovaralo o organizovanju centralne biblioteke Univerziteta, ali je izbijanje sukoba odložilo sve ideje i planove. Po završetku rata, profesori Filozofskog fakulteta na čelu sa Pavlom Popovićem podnose inicijativu za osnivanje Univerzitetske biblioteke. Nova institucija bila je privremeno smeštena na Filozofskom fakultetu.

AMERIKANKA KOJA JE VOLELA DRAŽU: Novinarka Rut Mičel bila četnički špijun, zbog čega su je Nemci osudili na smrt! (FOTO)

Već u januaru 1919. godine došlo je do inicijalnog kontakta između Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir (eng. Carnegie Endowment for International Peace) i srpskog, odnosno jugoslovenskog poslanika u Vašingtonu, dr Slavka Grujića. Osnivač zadužbine, Enrdu Karnegi, bio je američki industrijalac i filantrop škotskog porekla, magnat u industriji čelika i osnivač Carnegie Steel Company, koja će kasnije postati U. S. Steel. Svoje ogromno bogatstvo (smatra se jednim od najimućnijih ljudi u istoriji SAD) upotrebljavao je u dobrotvorne svrhe: pomagao je nauku, obrazovanje i izgradnju mira u svetu. Njegovim novcem osnivani su univerziteti (npr. Carnegie Mellon u Pitsburgu), škole, fondacije posvećene promociji i istraživanju mira.

Biblioteke kao Karnegijeva opsesija

Karnegi je izgradio Palatu mira u Hagu, u kojoj se danas nalaze Međunarodni sud pravde i Stalni arbitražni sud. Ipak, naročito značajan, ali i Karnegiju najdraži, bio je projekat gradnje biblioteka: novcem zadužbine je između 1883. i 1929. godine sagrađeno preko 2500 biblioteka širom sveta, od toga gotovo 1700 u Sjedinjenim Državama.

VELIKI DOBROTVOR OSTAVIO BEOGRADU BIBLIOTEKU U AMANET: Endrju Karnegi

U toku proleća 1919. godine intenziviran je dijalog poslanika Grujića i predstavnika Karnegijeve zadužbine. Kontakt se odvijao preko Kordenija Severansa, vernog advokata Karnegijeve čeličane, koji je Karnegijev biznis nekoliko puta uspešno zastupao u vezi sa tužbama pred Vrhovnim sudom SAD.

AMERIČKO-SRPSKI HEROJI: Mejbel Grujić, medicinska sestra zvana Hrabro srce, osnivač prve Dečje bolnice u Srbiji!

Severans je bio odličan izbor, budući da je dobro poznavao Srbiju – tokom 1917. i 1918. služio je kao predsednik Komisije Crvenog krsta u Srbiji, a u toj funkciji je boravio i sa srpskom vojskom na Krfu. Njegova supruga je takođe bila aktivna u prikupljanju humanitarne pomoći za Srbiju tokom rata. Grujić je direktno predložio da se izdvoji donacija Karnegijeve zadužbine za biblioteku, budući da je knjižni fond univerziteta značajno stradao za vreme bombardovanja, te da Univerzitet u Beogradu svakako nema naučne laboratorije niti centralnu biblioteku. Grujić je pri lobiranju vešto koristio činjenicu da je jedna ranija Karnegijeva biografija prevedena na srpski jezik, te da je ona „postala inspiracija mnogim mladim ljudima“ u Srbiji.

Pupin imao drugačiju viziju

Mihajlo Pupin, kao izuzetno uticajna ličnost u obe zemlje, imao je drugačiju ideju za donaciju: predložio je da se Karnegijevim novcem finansira gradnja zgrade Srpske kraljevske akademije, koja je započeta 1914. godine. Monumentalni objekat u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, u kojoj se Srpska akademija nauka i umetnosti i danas nalazi, projektovan je 1912. godine, ali je rat prekinuo izgradnju. Severans je međutim u oktobru 1919. godine obavestio i Poslanstvo i Pupina da je njemu bliža ideja da se novac usmeri na biblioteku, osim u slučaju da se predložena sredstva (a tada se već govorilo o donaciji od 100 000 dolara, u to vreme značajnoj sumi) mogu uspešno upotrebiti za oba projekta.

NAJUTICAJNI SRBIN U AMERICI SVIH VREMENA: Mihajlo Pupin

Odbor Karnegijeve zadužbine uskoro poziva Grujića i Pupina da izađu pred njih sa zajedničkim predlogom, koji bi bio podržan i od strane vlade u Beogradu, inače „će biti izgledi slabi za povoljno rešenje“.

Problem je ustvari nastao jer je Pupin na svoju ruku podneo predlog o podršci za gradnju zgrade akademije, ne znajući da Grujić već pregovara o osnivanju biblioteke. Pupin piše Poslanstvu: „Ne bih dopustio da sa novim predlogom smetam jednom predlogu koji je već učinjen“, te se pravda da nije znao da se radi o zvaničnoj inicijativi, već je mislio da je u pitanju „jedan običan razgovor“. Pupinov predlog zadužbini bio je dosta konkretniji, a uključio je i opciju da se buduća univerzitetska biblioteka smesti u prostorije Kraljevske akademije. On dalje naglašava da mu niko od srpskih profesora i akademika sa kojima je u kontaktu nije predočio problem biblioteke kao hitan. Najzad, Pupin iznosi i praktične razloge za podršku svom predlogu:

„Akademija je živ i aktivan organ koji je u stanju da odmah radi na nastavnoj rekonstrukciji u Srbiji. Univerzitetska biblioteka to neće biti u stanju čak i kada se zgrada svrši“.

Ambasador Kraljevine Jugoslavije u Vašingtonu: Slavko Grujić

Pupin je, na kraju, odustao od svog predloga Karnegi fondaciji, delom iz pristojnosti, a delom jer su okolnosti ipak išle u korist biblioteke. Naime, Karnegijeva zadužbina je već prihvatila ideju da podrži izgradnju ili obnovu biblioteka u tri grada koja su u Velikom ratu bila na liniji fronta, te su kao takvi pretrpeli velika razaranja. Donacije su već bile predviđene za grad Rems u Francuskoj i za Katolički univerzitet u Luvenu u Belgiji.

Veliki uticaj na to da se sredstva odrede za biblioteku imao je i tadašnji rektor Univerziteta u Beogradu, profesor Slobodan Jovanović. On je ličnim kontaktima uspeo da obezbedi povoljne državne kredite kao dodatna sredstva za gradnju, kako bi objekat bio veći od prvobitno predviđenog. Zemljište za gradnju je univerzitetu poklonio grad Beograd; a projekat su izradila dvojica univerzitetskih profesora, proslavljeni arhitekti Dragutin Đorđević (projektovao i zgradu Akademije) i Nikola Nestorović, čija dela u Beogradu su zgrade Narodnog muzeja, Beogradske zadruge, hotela Bristol i brojne privatne vile.

Karnegijev čovek od poverenja, Kordenio Severans, dolazio je u Beograd kako bi utvrdio detalje donacije i pratio gradnju. Čitav projekat je koordinirao Odbor za podizanje biblioteke na čelu sa Slobodanom Jovanovićem. Za Jovanovića i Severansa vezana je jedna zanimljiva epizoda iz tog perioda. Potonji je, kao tadašnji predsednik Američke advokatske komore, pozivao Jovanovića da dođe u SAD kako bi održao predavanje o novom jugoslovenskom ustavu. Komora se ponudila da plati sve troškove putovanja „kao izraz iskrene želje“ da se Jovanović odazove.

Iz Poslanstva su takođe molili profesora da krene na put, smatrajući to korisnim za interese Kraljevine. Jovanović međutim navodi zdravstvene razloge kao izgovor da odbije poziv, a kao zamenu je nudio profesora Lazara Markovića, koji je bio zadužen za pripremu ustavotvorne skupštine 1920/1921. godine, a potom i član ustavotvornog odbora. Severans u odgovoru, pomalo ironično, primećuje da su zdravstveni problemi „savršeno dobar razlog“ da se poseta otkaže.

Kamen temeljac za gradnju biblioteke je položio kralj Aleksandar, a radovi su trajali četiri godine: svečano otvaranje je održano 24. maja 1926. godine. Na svečanosti je govor održao i profesor Pavle Popović, rektor Univerziteta i jedan od inicijatora ideje za osnivanje biblioteke. „Za naučni rad Univerzitetska biblioteka je potrebna kao nasušni hleb. Bez nje nema toga rada, u krajnjoj analizi nema ni univerziteta“, rekao je tada Popović.

Jedan od prvih velikih donatora fonda biblioteke bio je Džejms Mark Boldvin, američki filozof i psiholog, inače inostrani član Srpske kraljevske akademije, koji je donirao najveći deo svoje zbirke knjiga, brošura i časopisa. Poslanstvo Kraljevine u Vašingtonu se postaralo da knjige budu poslate diplomatskom poštom.

Tako je sagrađena Univerzitetska biblioteka u Beogradu, do danas jedina Karnegijeva biblioteka na prostoru Centralne i Istočne Evrope – ostale Karnegijeve zadužbine na evropskom kontinentu nalaze se u Belgiji, Francuskoj, Irskoj i Velikoj Britaniji. Nakon Drugog svetskog rata, 1946. godine nova komunistička vlast u Jugoslaviji, menja ime biblioteke u „Svetozar Marković“, povodom stote godišnjice rođenja ovog srpskog socijaliste.

Ipak, velikom dobrotvoru Endruu Karnegiju je odata počast: po njemu se zove najveća čitaonica, njegova bista se nalazi u predvorju, i najzad, ulica pored velelepne zgrade biblioteke se i danas zove – Karnegijeva.

Tekst: Aleksandra Kolaković, Dejan Bursać Foto: Wikipedia

YOU MAY LIKE

BRITANSKI NOVINAR OPISAO NOLETOV PUT DO VRHA: "Diskvalifikovan, zabranjen, deportovan" i na kraju najbolji!
SRBIN KOJI RADI ZA FBI OTKRIVA KAKO IZGLEDA NJEGOV ŽIVOT: Ne spava po 9 dana, govori 10 jezika i pravi je genije!
MILVOKI PROSLAVIO SVETOG SAVU: Patrijarh Porfirije poručio roditeljima: "Ne učite decu samo da budu Srbi..." (FOTO+VIDEO)
KOLUMNA, KOVAČEVIĆ: Đokovićev put kojim se ređe ide, popločan očevim glupostima, našim kompleksima i svetskom zaverom
"BOŽJA PRAVDA PRED OČIMA BILA GEJTSA": Čuveni španski pisac tekstom podigao spomenik Đokoviću!
PATRIJARH STIGAO U ČIKAGO, DOČEKALA GA DECA I PESMA: "Najveće moje zadovoljstvo je susret sa braćom i sestrama, susret sa ljudima"
IVANIŠEVIĆ OTVORIO DUŠU: Nole može da urla i da me psuje, ali mora da pobeđuje, i ja sam bio lud!
PREDRAG SVE ODUŠEVIO DUHOVITIM PESMAMA: Mladi Trebinjac piše poeziju, svira gusle, jaše konje i poručuje: U selu je spas! (VIDEO)