Ovo otkriće je izuzetno važno za građane Srbije, koji su već neko vreme izloženi veoma zagađenom vazduhu, posebno oni u Beogradu – koji malo, malo – završi na listi najzagađenijih gradova na svetu
Amerikanci u zajednicama s većim nivoom zagađenja smogom su u većem riziku od smrti koju prouzrokuje COVID-19, prema novoj studiji koja ukazuje da se oštećenja tkiva zbog koronavirusa pogoršavaju dugotrajnim izlaganjem zagađenom vazduhu.
Ovo otkriće je izuzetno važno za građane Srbije, koji su već neko vreme izloženi veoma zagađenom vazduhu, posebno oni u Beogradu – koji malo, malo – završi na listi najzagađenijih gradova na svetu.
Za podsetnik, poslednji put je to bio slučaj 27. marta, za vreme vanrednog stanja kada je upotreba vozila znatno smanjena a javni saobraćaj skoro obustavljen.
Tako je prema podacima sajta Airvisual indeks zagađenosti u Beogradu iznosioe 378, dok je sledeći najzagađeniji grad bio Čiang Mai na Tajlandu sa indeksom 169.
Da se vratimo na istraživanje sporovedeno u Americi.
Naučnici sa harvardske škole javnog zdravlja “T.H. Chan” analizirali su podatke iz više od 3000 američkih okruga kako bi utvrdili da li postoji veza između malih povećanja dugotrajnog izlaganja sitnim česticama zagađenja i znatno veće stope smrtnosti od koronavirusa.
Naučnici su izračunali dugoročne prosečne koncentracije sitnih čestica zagađenja koje oštećuju pluća, PM2.5 čestice, od 2000. do 2016. i uporedili ih sa više od 7000 smrtnih slučajeva od COVID-19 do 4.aprila.
Utvrdili su da je porast od samo jednog mikrograma po metru PM2.5 čestica povezan sa 15 odsto rasta stope smrtnosti od koronavirusa.
Frančeska Dominići, profesorka biostatistike na Harvardu i jedna od autora studije rekla je da je istraživanje sprovedeno brzo zbog naglog skoka broja umrlih i “moralne obaveze” da se osiguraju informacije u ovoj zdravstvenoj krizi.
Naučnici su objavili svoje zaključke i pre objave rada i bez naučnih recenzija istraživanja u nadi da će podaci moći da se koristie u sprečavanju smrti od koronavirusa.
Dominići je rekla da njihovo otkriće ukazuje na to da bi zdravstveni radnici trebali da ulože dodatne napore u najzagađenijim zajednicama gde zdravlje ljudi godinama pati zbog izloženosti smogu.
“To su zajednice u kojima je trebalo intenzivno sprovoditi preventivne mere poput socijalnog, odnosno fizičkog distanciranja”, rekla je profesorka.
“Ako obolite od COVID-19 možete da imate lošije izglede od nekog drugog zbog toga što su vaša pluća već upalno promenjena zbog dugotrajne izloženosti zagađenju”.
Harvardski naučnici ističu da njihova nova saznanja ukazuju na važnost mera protiv zagađenja vazduha u zaštiti ljudskog zdravlja tokom i nakon epidemije COVID-19.
Zdravstveni stručnjaci takođe ističu da ti podaci pružaju novi dokaz o kratkovidosti odluka o odlaganju ili ublažavanju mera protiv zagađenja vazduha.
“Ti podaci pokazuju da je previše Amerikanaca istovremeno suočeno s višestrukim pretnjama njihovim plućima koje zajedno mogu da pojačaju međusobno delovanje”, kaže predsednik američkog udruženja za zdravlje pluća Harold Vimer.
IZVOR: Agencije FOTO:
