Connect with us

aktuelno

AFRIKANAC RATUJE U UKRAJINI ZA RUSE: Muškarac sam i moram da se borim, rat je došao u našu zemlju!

Published

on

Žan Klod Sangva, 27-godišnji student iz Demokratske Republike Kongo, preselio se pre nekoliko godina u region Donbas, kako bi studirao ekonomiju. Međutim, Sangva je sada deo ruske vojske koja ratuje protiv Ukrajine, zbog čega se, kako ističe – ne kaje.

Neposredno pre početka rata u Ukrajini, čelnici samoproglašene Luganske Narodne Republike (LNR) proglasili su stanje pune mobilizacije. Sangva je tada sa svoim kolegama odlučio da se pridruži vojsci i krene u rat.

„Učlanio sam se jer je rat došao u našu zemlju. Šta je trebalo da uradim? Ja sam muškarac i moram da se borim“, rekao je ovaj student.

Sangva se preselio u Rusiju pre dve godine da bi studirao u Rostovu, gradu blizu ukrajinske granice, a zatim se preselio u Lugansk, koji su 2014. godine zauzeli separatisti uz podršku ruske vojske.

Postoji duga tradicija studiranja Afrikanaca u Rusiji, počevši od vremena kada je Sovjetski Savez počeo da nudi stipendije afričkim studentima u novim nezavisnim socijalističkim i komunističkim državama u postkolonijalnom periodu.

Između kasnih pedesetih i devedesetih godina, oko 400.000 Afrikanaca studiralo je u Sovjetskom Savezu. Iako se taj broj značajno smanjio nakon pada komunizma, Vladimir Putin je nedavno rekao da je više od 17.000 Afrikanaca trenutno upisano na ruske univerzitete.

Ubrzo nakon što se pridružio luganskoj vojsci, Sangva je poslat u borbu i proveo je dva meseca u ratu. Za to vreme, mnogi njegovi prijatelji iz Afrike pretpostavili su da je mrtav i objavili oproštajne poruke na njegovim nalozima na društvenim mrežama.

Tri dana nakon početka rata, Sangvinu fotografiju je postavio Find Iour Ovn, Telegram kanal koji je kreiralo ukrajinsko ministarstvo unutrašnjih poslova da identifikuje zarobljene i ubijene vojnike. U objavi se navodi da su Sangvu ubile ukrajinske snage zajedno sa još jednim afričkim vojnikom.

„Ukrajinski neprijatelj je pronašao moju vojnu kartu i rekao da sam mrtav. Živ sam, kao što vidite“, rekao je Sangva. On trenutno ponovo patrolira ulicama u Lugansku kao pripadnik milicije.

I dok je u većem delu sveta zastupljeno mišljenje da je Rusija agresor koji je sada izolovan, stručnjaci objašnjavaju da je situacija drugačija u Africi.

„Svakako, Zapad voli da misli da su sankcije izolovale Rusiju na globalnom nivou. I jesu kada je reč o transatlantskoj zajednici i bogatim azijskim nacijama. Ali u očima ostatka sveta, a posebno afričkog kontinenta, Rusija nije toliko izolovana“, rekao je Pol Stronski, viši saradnik i specijalista za Rusiju u Karnegi zadužbini za međunarodni mir.

Već dugi niz godina, rekao je Stronski, Moskva neguje veze sa afričkim liderima, a Putin je 2019. bio domaćin prvog rusko-afričkog samita, kome su prisustvovali lideri 43 afričke nacije.

„Mnogi na afričkom kontinentu sada veruju da je sukob vođen širenjem NATO-a, nepromišljenom zapadnom politikom“, rekao je Stronski.

Prema njegovom mišljenju, deo podrške Afrike Rusiji može se objasniti antizapadnim osećanjima koja potiču iz nasleđa evropskog kolonijalizma. Rusija je optužena da je pojačala te pritužbe putem dezinformacionih kampanja na kontinentu.

„U Africi, Zapad je takođe optužen za dvostruke standarde, brinući više o Ukrajini i njenim izbeglicama nego o drugim tragedijama koje se dešavaju u Africi i širom sveta“, dodao je Stronski.

Neki od Putinovih najentuzijastičnih pristalica od početka rata bili su zagovornici doktrine afričkog jedinstva i antiimperijalizma.

Putin samo „želi da vrati svoju zemlju“, rekao je početkom marta Kemi Seba, istaknuti francusko-beninski pan-afrički pisac.

„Nema na rukama krv ropstva i kolonizacije. On nije moj mesija, ali mi je draži od svih zapadnih predsednika”.

Slično tome, vođa nigerijske zajednice u Moskvi rekao je za Gardijan da većina tamošnjih Nigerijaca ima simpatije prema Rusiji.

„Pitanje je komplikovano, ali Zapad je naterao Rusiju da to uradi“, rekao je on.

Osim pitanja morala, Rusija je stekla uporište u Africi razvijanjem odbrambenih saveza, snabdevajući oružjem autoritarne lidere bez ikakvih obaveza i predstavljajući se kao saveznik protiv naoružanih pobunjenika.

Nekoliko afričkih lidera, pre svega južnoafrički predsednik Siril Ramafosa, otvoreno je reklo da veruju da su napori Zapada da proširi NATO doprineli ratu.

Iako će afričke nacije verovatno biti neproporcionalno pogođene predstojećom globalnom krizom hrane zbog njihove jake zavisnosti od ruske i ukrajinske pšenice, neki afrički lideri su krivicu za nestašicu hrane i rast cena prebacili na zapad, ponavljajući ruske narative.

Tokom sastanka sa Putinom u Sočiju, predsednik Senegala Meki Sal, sadašnji predsedavajući Afričke unije, okrivio je sankcije EU ruskim bankama i proizvodima za pogoršanje problema i odbio se od kritikovanja ruskih postupaka, uključujući blokadu ukrajinske luke.

Uprkos svom političkom uticaju u delovima Afrike, Moskva još uvek nije nagovestila nameru da regrutuje vojnike sa kontinenta ili drugih mesta kako bi ojačala svoje snage, iako su se pojavili izveštaji da se Rusija suočava sa nedostatkom pešadije.

Zvaničnici Kremlja brzo su umanjili izveštaje da se nekoliko stotina lokalnih muškaraca u glavnom gradu Etiopije, Adis Abebi, okupilo ispred ruske ambasade u aprilu u nadi da će se boriti u Ukrajini.

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Izvor: Nova.rs
Foto: Printscreen Twitter

Advertisement