Budimirka Buda Mladenović zaštitni je znak, ali i tragična heroina motela “Sopoćani” kraj istoimenog srednjovekovnog manastira kod Novog Pazara. Dok se bliži 90. godini života, ova starica i dalje s istim žarom sprema kulinarske specijalitete tog kraja. Ona koja radi u motelu od svoje 20. godine, u dve smene, od jutra do ponoći i tako punih 66 godina.

Svi se slažu da Budimirka Mladenović ima 120 godina staža, jer nikada nije koristila vikend niti je odmarala bilo koju smenu, a samo četiri puta je otišla na odmor. Njen život je bio kuhinja, zapravo kuhinja motela “Spoćani” postala je njen dom.

– Odrasla sam u siromašnoj porodici, čuvala ovce, a majka mi je rekla da se zaposlim ovde kao kuvarica i tako dođem do svog dinara. Govorila mi je da je to jedini način da kupim haljinu u kojoj bih se mogla udati – govori Budimirka.

Ona nije ni slutila da će vreme od 1954. do danas provesti u kuhinji gde je postala majstor za domaću kuhinju iz novopazarskog kraja, tembal, roštilj, proju, pite, pogače, jagnjetinu ispod sača…

Kako kaže, kulinarskom zanatu naučila je Eržebet, kuvarica Moše Pijade, a ubrzo je počela da sama eksperimentiše i priprema specijalitete domaće kuhinje ovog kraja, poput proje, raznih pita, pogača, jagnjetine, teletine…

Tokom godina motel su posećivali ambasadori, razni državnici, čelnici Komunističke partije poput Rankovića, Kardelja, ali i sam Josip Broz Tito, sa kojim susret pamti čitavog života.

Osim Tita, njenom kuhinjom oduševljeni su bili i svi gosti, ambasadori su po isteku mandata želeli da je vode u svoju domovinu kako bi im bila lični kuvar, ali se njoj nije išlo iz Sopoćana. I pored toga, nisu je zaboravili, pisma, razglednice i pokloni godinama su joj stizali iz Australije, Japana, Nemačke, Kanade, Meksika, Amerike…

Da je angažuju, želeli su i vlasnici najboljih hotela Jugoslavije, a jedna delegacija diplomata ponudila joj je i posao u centrali UN u Njujorku, koji je takođe odbila iz straha da da zakorača u nepoznato i nepredvidivo.

I tako godinu po godinu, deceniju po deceniju, motel joj je postao jedina kuća. Tako se prema njemu i odnosila, radila je dve smene, spavala po par sati, na bolovanje nikad nije išla, a godišnji odmor koristila je samo četiri puta.

Buda Mladenović ističe da joj je žao što se nije udala. I dodaje kako često misli o godinama koje su prohujale.

Izvor: Direktno Foto: Printscreen / Youtube