STIGLI REZULTATI IZBORA U BiH: Cvijanovićeva i SNSD ubedljivo vode, Izetbegović iza Bećirevića!

Iako je ostalo da se prebroji još oko osam odsto glasova, već su izvesni pobednici za Predsedništvo BiH.

Prema zvaničnim podacima CIK-a izlaznost birača na Opštim izborima 2026. godine je 42,02 odsto dok je, poređenja radi, na opštim izborima 2022. glasalo oko 50 odsto.

Preliminarni rezultati za članove Predsedništva BiH
Iz redova Bošnjaka a nakon prebrojanih 90 odsto glasačkih listova, Denis Bećirović ima 198.587 glasova i povećao je prednost nad Bakirom Izetbegovićem, koji ima 176.729 glasova.

Semir Efendić ima 134.610 glasova, a Fahrudin Radončić 11.235.
Kada je u pitanju član Predsedništva BIH iz reda hrvatskog naroda, Darijana Filipović osvojila je 105.962 glaa, Slaven Kovačević 69.287, a Zdenko Lučić 52.137.

U trci za člana Predsedništva BiH iz entiteta Republika Srpska, Željka Cvijanović osvojila je 276.225, Nebojša Vukanović 90.145 i Marinko Božović 132.609.

Iako je i izlaznost bila manja, i Bećirović i Izetbegović osvojili manje glasova nego na prethodnim izborima.

Pojedina birališta širom BiH su ostala otvorena i nakon 19 sati otvorena i to ona u kojima je jutros kasnio početak glasanja.

Preliminarni rezultati za Federaciju BiH – SDA najviše glasova, SDP drugi, HDZ treći
SDA je osvojila 222.745 glasova, odnosno 30,58 posto ukupnog broja glasova.

Na drugom mestu je Socijaldemokratska partija Bosne i Hercegovine (SDP BiH) sa 112.069 glasova, što predstavlja 15,39 odsto.

Stranka za BiH trenutno ima oko 52.000 glasova, Narod i Pravda oko 36.000, a Demokratska fronta oko 35.000 glasova.

NES je osvojio oko 24.000 glasova, Naša stranka oko 22.000, dok Hrvatska petorka ima oko 21.000 glasova.

Predstavnički dom BiH – SDA prva, sledi SNSD, pa SDP
Stranka demokratske akcije osvojila je najviše glasova za Predstavnički dom PS BiH. Prema podacima CIK-a SDA je osvojila 219.338 glasova. Sledi SNSD sa 185.698 glasova. Treća stranka je SDP BiH sa 107.604 glasova.

Četvrta stranka je HDZ BiH sa koalicionim partnerima sa 92.958 glasova.

PSS Draška Stanivukovića osvojio je 68.202 glasova, dok je SDS osvojio 61.646 glasova.

Stranka za BiH osvojila je 60.705 glasova, a Narod i pravda 49.454 glasova.

Demokratska fronta osvojila je 45.384 glasova.

Naša stranka osvojila je 28.985 glasova.

Izborni dan obeležili su problemi s upotrebom novih izbornih tehnologija, zbog čega su neka od glasačkih mesta kasnije otvorena, prijavljene nepravilnosti i slabija izlaznost u odnosu na prethodne opšte izbore, održane pre četiri godine.

Do 17.00 na opštim izborima u Bosni i Hercegovini (BiH), glasalo 32,20 odsto upisanih birača, podaci su državne Centralne izborne komisije (CIK), koja zahvaljujući skenerima na biralištima u realnom vremenu ima generisane podatke s biračkih mesta.

Do tog vemena glasalo je 1.097.589 od ukupno 3.408.517 birača, od čega je 535 glasova prikupljeno u diplomatsko-konzularnim predstavništvima van zemlje.

zveštaj obuhvata 5.320 od 5.642 biračka mesta, odnosno 94,29 odsto i u odnosu na 15.00 časova izlaznost je porasla za 5,32 procenta.

U Republici Srpskoj je do 17.00 glasalo 37,28 odsto birača, u Federaciji BiH izlaznost je 30,03 odsto, a u Brčko distriktu 29,77 odsto.

Prema podacima CIK-a, najveći odziv glasača je u manjim opštinama, a među opštinama sa najvećom izlaznošću su opštine u RS – Kalinovik, Istočni Stari Grad, Han Pijesak, Trnovo, Istočna Ilidža, i Rogatica, gde je izlaznost više od 50 odsto.

*EPA/HAZIM ALJOVIC BOSNIA AND HERZEGOVINA OUT*

Najniža izlaznost zabeležena je u opštinama i gradovima u Federaciji BiH – Dobretićima, Sanskom Mostu, Ključu, Velikoj Kladuši, Usori, Bosanskoj Krupi i Bihaću.

Od većih gradova, u Banjaluci je do 17.00 sati glasalo 40,47 odsto birača, u Bijeljini 36,94, u Doboju 36,51 odsto, u Zenica 31,19, Tuzli 28,33 posto, a u Prijedoru 28,26 odsto.

U Kantonu Sarajevo, koji čini devet opština, glasalo je 30,54 odsto birača.

Građani BiH na današnjim izborima odlučuju o sastavu budućeg Predsedništva BiH, predsedniku i potpredsednicima Republike Srpske, kao i novim saazivima Narodne skupštine RS, Predstavničkog doms Federacije i skupština deset kantona u Federaciji BiH.

Birališta će ostati otvorena do 19.00 časova, s tim što će na glasačkim mestima na kojima glasanje nije počelo jutros u 7.00 sati biti produženo za onoliko vremena koliko je proteklo od njihovog otvaranja.

Nevladina koalicija „Pod lupom“ saopštila je da je do podneva zabeleženo 61 teže kršenje izbornih pravila – od zabrane ili ometanja posmatranja izbornog procesa, problema sa novim izbornim tehnologijama i izbornim materijalom, narušavanja tajnosti glasanja, neisticanja liste članova biračkih odbora, do nepravilnosti pri procesu glasanja, kao i ostale različite vrste izbornih nepravilnosti.

Zbog problema sa novim izbornim tehnologijama, odnosno uvođenja skenera na biračka mesta, kasnilo se sa otvaranjem više stotina biračkih mesta.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske (MUP RS) saopštio je da od ukupno 1.957 biračkih mesta u Republici Srpskoj (RS) u 7.00 časova 201 glasačko mesto nije otvoreno na vreme.

Nevladina koalicija „Pod lupom“ saopštila je da je na izborima do 9.30 časova zabeleženo 46 težih oblika kršenja izbornih pravila, uglavnom zabrana posmatranja, problemi s izbornim materijalom ili kršenje procedura.

Predstavnici ove koalicije su na konferenciji za novinare u Sarajevu, predstavljajući prve nalaze građanskog i nestranačkog posmatranja izbornog dana na biračkim mestima u BiH, naveli da njihovi posmatrači na većini biračkih mesta nisu imali problema u pristupu i da je izborni dan počeo dobro s primenom novih izbornih tehnologa.

Naveli su da su kašnjena otvaranja biračkih mesta češća u odnosu lokalne izbore pre dve godine, što su povezali s uvođenjem novih izbornih tehnologija.
Srpska demokratska stranka (SDS) jutros je saopštenju zatražila da se, kako su istakli, hitno zaustave pritisci na birače i posmatrače u Zvorniku.

U BiH se danas održavaju opšti izbori, na kojima građani biraju predstavnike na državnom, entitetskom i kantonalnom nivou.

“Prijave naših posmatrača sa više biračkih mesta u Zvorniku ukazuju na ozbiljno ugrožavanje slobode glasanja. Nadležni moraju reagovati odmah”, navodi se u saopštenju.

Prema informacijama sa terena, dodali su, na više biračkih mesta glasači se organizovano uvode i usmeravaju kako da glasaju, bez popunjavanja propisanih obrazaca za pomoć pri glasanju.

“Našim posmatračima se zabranjuje unošenje primedbi u zapisnik, a prijavljeni su i zahtevi da ih policija udalji”, stoji u saopštenju.

Naveli su i da se proces glasanja na biračkim mestima koja su otvorna odvija mirno i bez incidenata.

Birače će odlučivati o sastavu tročlanog Predsedništva BiH, bira se novi sastava Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, Predstavnički dom Parlamenta FBiH, Narodnu skupštinu RS, predsednika i potpredsednike RS te skupštine kantona u FBiH.

Posebna pažnja biće usmerena na trku za Predsedništvo BiH i na to kakav će odnos snaga biti formiran nakon glasanja.

Glasači iz Republike Srpske, jednog od dva entiteta u BiH, biraće člana Predsedništva države, predsednika RS i njegove zamenike, poslanike u državnom parlamentu i entitetskoj skupštini.

Birači iz Federacije BiH, drugog entiteta, biraju dva člana Predsedništva: iz reda Hrvata i Bošnjaka.

Predsednika Federacije bira entitetski parlament, a pred biračima će biti još tri glasačka listića – za poslanike državnog parlamenta, entitetskog, kao i za kantonalne sastave skupština, kojih u ovom entitetu ima deset.

Entitet RS

Za člana Predsedništva BiH iz redova srpskog naroda najviše šansi do sada su imali kandidati vladajućeg SNSD-a, i najveće opozicione koalicije, koju čine Srpska demokratska stranka i Partija demokratskog progresa.

Opozicija izlazi sa dva kandidata – SDS je kandidovala Marinka Božovića, načelnika Opštine Istočna Ilidža, nadomak Sarajeva dok je drugi kandidat je Nebojša Vukanović, predsednik stranke Za pravdu i red.

Vukanović je jedini stranački lider u RS-u koji ne podržava aktuelnu vlast u Srbiji.

U trci za člana Predsedništva je i Željka Cvijanović, potpredsednica SNSD-a, koja želi da obnovi mandat iz 2022. godine.

Iz Moskve je stigla podrška za listu Saveza nezavisnih socijaldemokrata, čiji je predsednik Milorad Dodik posetio ruskog lidera Vladimira Putina neposredno uoči izbora.

Borba za poziciju predsednika RS-a je najneizvesnija i vodi se između Save Minića iz SNSD-a, i Branka Blanuše, predsednika SDS-a.

Blanuša je 2025, na prevremenim izborima posle smene Dodika, izgubio od Siniše Karana s razlikom manjom od 11.000 glasova.

U završnici kampanje SDS i njen lider Branko Blanuša podneli su krivičnu prijavu protiv nepoznatog lica, za neovlašćeno snimanje i emitovanje video sadržaja.
Federacija BiH
Denis Bećirović bori za drugi mandat člana Predsedništva iz redova Bošnjaka.

Njegov najveći protivkandidat je Bakir Izetbegović (Stranka demokratske akcije) a u istoj trci su i Semir Efendić, nekadašnji kadar SDA, i Fahrudin Radončić, lider trenutno vanparlamentarnog Saveza za bolju budućnost (SBB).

Iako se predizborna trka vodi između tri kandidata, izbor za člana Predsedništva iz reda Hrvata je polarizovaniji.

Aktuelni član Predsedništva Željko Komšić ne može više da se kandiduje jer trenutno obavlja drugi uzastopni mandat, pa je Demokratska fronta, kojom rukovodi, kandidovala Slavena Kovačevića.

On primarno računa na glasove Bošnjaka, a kandidati hrvatskih stranaka se međusobno optužuju u borbi za glasove.

Zdenko Lučić (HDZ 1990 i još četiri stranke) kampanju bazira na kritici Dragana Čovića, predsednika Hrvatske demokratske zajednice BiH, stranke koja je na vlasti na svim nivoima.

U trci za hrvatskog člana Predsededništva BiH je i Čovićeva kandidatkinja Darijana Filipović a podrškui njenoj kandidaturi dao je i predsednik HDZ-a Hrvatske i premijer te države Andrej Plenković.

Dugogodišnji cilj HDZ-a je formiranje treće izborne jedinice za člana Predsedništva BiH, pod izgovorom da Bošnjaci ne biraju predstavnike Hrvatima.

Dok su političke stranke poslednjih nedelja pokušavaju da mobilišu birače, u fokusu kampanje bile su teme odnosa između dva entiteta, ekonomija i buduće uređenje zemlje. Rezultat izbora mogao bi da utiče ne samo na unutrašnje odnose u BiH, već i na njen odnos prema Evropskoj uniji i ključnim međunarodnim partnerima.

Prvi put glasanje uz izborne tehnologije
Na ovim Opštim izborima prvi put se glasa po novim pravilima, odnosno uz izborne tehnologije.

Po dolasku na biračko mesto birač će se najprije identifikovati važećom ličnom kartom, pasošem ili vozačkom dozvolom. Nakon toga sledi biometrijska autentifikacija. Birač će desni kažiprst prisloniti na senzor, a nakon uspešne provjere uređaj će odštampati potvrdu koju birač potpisuje i odlaže u za to predviđenu kutiju. Tek nakon toga član biračkog odbora biraču predaje izborni materijal, pišu Vijesti.ba.

Broj glasačkih listića razlikovaće se zavisno od toga gde birač glasa. U Federaciji BiH birači će dobiti sedam listića, dok će u RS-u dobiti šest.

Pored listića na kojima će direktno glasati za pojedine kandidate, birači će dobiti i dodatne listiće koji služe za označavanje izbora za parlamentarne liste. Uz listiće dobiće se i brošure s kandidatskim listama gde se mogu videti koji broj korespondira s kojim kandidatem.

Mogu se označiti do tri kandidata – kružić za stranku mora se obavezno označiti. Ako se označe četiri i više kandidata, glas ide političkoj stranci.