Više državljana Srbije koji žive u Španiji tvrdi da već danima ne dobijaju nikakav odgovor Ambasade Srbije u Madridu nakon što su poslali uredne prijave za glasanje na predstojećim parlamentarnim izborima.
Kako je na društvenim mrežama objavila organizacija „Eko straža“, više pratilaca prijavilo je da je elektronskom poštom kontaktiralo Ambasadu Srbije u Španiji, ali da im odgovor i potvrda nisu stigli ni nakon više od šest dana.
Ko je Irena Šarac: Od afere sa gorivom do ambasade
Na mestu ambasadorke Srbije u Španiji nalazi se Irena Šarac, bivša službenica Ambasade Srbije u Grčkoj, javnosti dobro poznata po velikoj aferi sa gorivom teškoj oko dva miliona evra.
Uprkos takvoj biografiji, odlukom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Šarac je krajem 2023. godine nagrađena i postavljena na poziciju ambasadorke u Madridu.
Sat otkucava: Rok za prijavu ističe 3. oktobra!
Predstojeći parlamentarni izbori u Srbiji zakazani su za 25. oktobar 2026. godine, a državljani Srbije u inostranstvu koji žele da iskoriste svoje biračko pravo moraju prethodno da podnesu zahtev preko diplomatsko-konzularnog predstavništva.
Rok za podnošenje zahteva je 3. oktobar 2026. godine u ponoć. Nakon tog roka prijave više neće moći da budu procesuirane kroz sistem Jedinstvenog biračkog spiska, zbog čega je svaki sat dragocen.
To znači da građanima u Španiji, koji na odgovor čekaju duže od šest dana, ostaje sve manje vremena da dobiju potvrdu ili da eventualno isprave bilo kakav problem sa dokumentacijom.
Procedura nalaže da diplomatsko-konzularno predstavništvo zahtev prosleđuje nadležnoj opštinskoj upravi u Srbiji, pa tek nakon donošenja rešenja podatak ulazi u birački spisak. Zbog ovog administrativnog lanca, ignorisanje mejlova od strane ambasade direktno izbacuje građane iz izbornog procesa.
Šta kaže zakon?
Upravo zbog toga što je rok striktno ograničen, otvara se pitanje ozbiljne odgovornosti za svesno ometanje građana u ostvarivanju biračkog prava.
Krivični zakonik Srbije u članu 155 („Povreda prava glasanja“) jasno propisuje da onaj ko drugog, sa namerom da mu onemogući ostvarivanje prava glasa, protivzakonito ne upiše u birački spisak ili ga na drugi način spreči da glasa, rizikuje zatvorsku kaznu do jedne godine. Ako se upotrebi sila ili pretnja, zaprećena je kazna od tri meseca do tri godine zatvora.
Pored toga, član 159 („Sprečavanje održavanja glasanja“) predviđa zatvor do tri godine za svako protivpravno sprečavanje izbornog procesa.
Namerno sabotiranje ili potpuni raspad sistema?
Iako samo neodgovaranje na mejlove automatski ne znači da je krivično delo dokazano, činjenica da ambasadorka Irena Šarac i njeno osoblje ćute dok građanima ističe vreme za prijavu ostavlja prostor za samo jedno pitanje: da li je u pitanju čista nesposobnost ili svesna opstrukcija glasača u dijaspori?
OSTALE TEME:
SKORO 8.000 NOVIH BIRAČA ZA NEDELJU DANA: Član Komisije za reviziju upozorava na veliko odstupanje!
Izvor: Serbian Times, Foto: Ministarstvo spoljnih poslova
Dodaj Serbian Times kao svoj Google izvor