SRPKINJA MEĐU UHAPŠENIM STUDENTIMA U DANSKOJ: Zajedno sa Gretom Tunberg pokušali blokadu Univerziteta, tražili bojkot Izraela!

Jutro 4. septembra 2024. godine bilo je izuzetno mirno. Studenti Univerziteta u Kopenhagenu pripremili su se da blokiraju zgradu administracije i traže akademski bojkot Izraela.

„Vrata na zgradi su bila otvorena i mi smo samo ušli“, priča Aleksandra Milanović studentkinja srpskog porekla, rođena u Danskoj. Jednako brzo kako je započela, blokada se i završila sa ulaskom policijskih snaga.

Ubrzo, Aleksandra se našla u maloj kancelariji sa još četvoro svojih kolega i švedskom aktivistkinjom Gretom Tunberg. Sa policajcima su ušli i psi, kojih su se nekih od studenata i plašili.

„Jedan po jedan smo onda, sa podignutim rukama, izlazili iz zgrade“, a dok su izlazili Aleksandra je uočila da ih policija i fotografiše. Spustili su ih na zemlju, gde su ih između ostalog pitali i kako se zovu.

ŠTA DA RADITE AKO VAS UCENJUJU DA GLASATE ZA SNS: Evo kako da zaokružite onoga koga želite, a da ne dobijete otkaz u firmi!

Nakon dužeg čekanja, došla su vozila kojima su prevezeni u stanicu.

Aleksandra je u vozilu bila sama sa dvojicom policajaca, dok su ostali prevezeni kombijem. Ubačena je u ćeliju, u kojoj se nalazila prostirka, ćebe i papir na kojem su se nalazila prava zatvorenika.

Nije imala informacije o tome koliko će je dugo zadržati. Pomislila je: „pozvaće me kada bude trebalo da izađem“, nakon čega je i zaspala. Nekoliko sati kasnije, završetkom formalnih procedura i bez ispitivanja, napustila je stanicu.

Ranije akcije studenata

Ovo nije bio prvi propalestinski protest u kojem je Aleksandra učestvovala. Organizacija „Studenti protiv okupacije“, je kolektiv oko kojeg se okuplja širok front studenata koji se na Univerzitetu u Kopenhagenu zalažu za akademski bojkot Izraela i prestanak saradnje sa Hebrejskim univerzitetom u Jerusalimu. Ova organizacija postoji od 2021. godine, pre eskalacije situacije u Gazi u oktobru 2023. godine.

Oni su od maja do jula 2024. godine organizovali kamp, a čiji su zahtevi uključivali akademski bojkot Izraela. „Rafa kamp“ nastao je u vreme eskalacije izraelskih napada na izbeglički kamp u Rafi koji se nalazio na granici koju su delile Gaza i Egipat.

Aleksandra se tada priključila velikom broju studenata koji je postavio šatore u dvorištu kampusa. U ta dva meseca organizovan je niz akcija i humanitarnih događaja koji su za cilj imali prikupljanje pomoći za Gazu.

U to vreme, širom sveta su se dešavali slični protesti. Proleće 2024. godine obeleženo je protestima podrške Palestini širom svetskih univerziteta. Organizovani su kampovi sa sličnim zahtevima – akademski bojkot i prekid svake saradnje sa Izraelom i izraelskim univerzitetima.

Veliki broj univerziteta, od Brazila do Belgije, priključio se bojkotu. Isto tako veliki broj univerziteta, posebno u Sjedinjenim američkim državama, pozvao je policijske snage da se obračunaju sa demonstrantima na kampusima.

Prema pisanju Human Rights Watch-a, preko 3000 studenata je uhapšeno na protestima na američkim kampusima. Osim toga, delu stranih studenata je prećeno deportacijom iz zemlje.

Disciplinski postupak protiv petoro studenata

Petoro uhapšenih studenata nekoliko dana kasnije je informisano da administracija univerziteta protiv njih vodi disciplinske postupke. Aleksandra je tada optužena za preteće ponašanje prema članovima nastavnog kadra.

„Nisu imali nikakve snimke iz unutrašnjosti zgrade. Samo je pisalo da je jedan očevidac svedočio da sam gurnula nekoga niz stepenice – što se nikad nije desilo“, ispričala je Aleksandra.

Kako Aleksandra svedoči, tokom saslušanja najviše ih je zanimalo: „Ko su organizatori blokade?“.

Međutim, prema Aleksandrinom viđenju, takvih osoba nije bilo. Organizacija „Studenti protiv okupacije“, je kolektiv oko kojeg se okuplja širok front studenata. Na svim protestima zajednički su odlučivali o tome kako će postupati.

Ceo postupak završen je u januaru 2025. godine. Svih petoro studenata je dobilo opomene da će ukoliko protiv njih ponovo bude pokrenut disciplinski postupak, biti izbačeni sa Univerziteta.

Aleksandra i njene kolege su se nadali da će ovo biti kraj celog procesa. Međutim, razuvereni su kada im je stigao poziv za suđenje.

Suđenje

Optužnicom su obuhvaćeni studenti, zajedno sa Gretom Tunberg sa kojom su uhapšeni 4. septembra. Optuženi su za „neovlašćeni boravak i bespravni upad“ u zgradu administracije Univerziteta u Kopenhagenu.

Uz ove optužbe, tužilaštvo je pokušalo da sa ovim procesom spoji optužbe protiv Grete Tunberg i još dvoje studenata za proteste protiv kompanije „Mask“, koji nisu vezani za slučaj protesta na Univerzitetu. Tim advokata je uspeo da spreči to pripajanje slučajeva.

Inicijalno su najavljena dva ročišta, tokom kojeg bi Tužilaštvo iznelo dokaze protiv šestoro optuženih. Čak i dva ročišta, bila bi veliki trošak za studente. Aleksandra procenjuje da bi jedno ročište, uključujući sudske procese i advokate, koštalo oko 10 000 danskih kruna (oko 1400 evra).

Tek na drugom danu suđenja, saznali su da je čitav proces pokrenuo jedan zaposleni univerziteta. „Bilo je kao da je bomba pukla u sudnici“, kaže Aleksandra o trenutku kad je taj isti čovek pozvan da svedoči.

Naknadno je suđenje produženo na 5 ročišta. „Spisak svedoka koji će biti pozvani, policajci i tako dalje, samo se produžava“, na taj način produžavajući proces koji postaje samo skuplji za studente, ne uključujući potencijalnu finansijsku kaznu koju mogu da dobiju.

OGLASILA SE URSULA FON DER LAJEN:“Slike sa sahrane Ratka Mladića juče u Beogradu bile su šokantne“!

Njihovi advokati traže potpuni otpust. Tajge Trajer, advokat koji zastupa Gretu i još jednog studenta, nakon ročišta održanog u junu rekao je da tužilaštvo traži izricanje strogih novčanih kazni. S druge strane, odbrana odbacuje svaku mogućnost sporazuma o priznanju krivice ili nagodbe, tražeći potpuno oslobađanje od optužbi.

Odbrana će ukoliko na suđenju budu proglašeni krivim, priložiti žalbu i slučaj će automatski biti prebačen na viši nivo. Do tada, kaže, jedino što je izvesno jeste trošak. „Mislim da se to može tumačiti kao taktika da nas iscrpe, mentalno i finansijski, ali i da se postavi primer drugim studentima aktivistima za Palestinu”, objašnjava Aleksandra.

Sledeće ročište zakazano je za 16. septembar.

Obrazac represije

U Srbiji su ovakve taktike u više navrata upotrebljene protiv demonstranata. Slučaj devetoro studenata uhapšenih posle vidovdanskog protesta 2025. godine, posebno se ističe kao takav. Oni se terete za krivično delo priprema dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, u vezi sa pozivanjem na nasilnu promenu ustavnog uređenja na osnovu snimaka koje je pribavila BIA.

Ipak, Aleksandra je mišljenja da se demonstranti u Srbiji zbog borbe koju vode na lokalnom nivou nedovoljno osvrću na ulogu Izraela. Produbljivanje vojne saradnje sa Izraelom na koje su ukazali novinari BIRN-a i Haaretza ne odnosi se samo na to da Srbija prodaje oružje, već i na to šta ona pribavlja od Izraela.

Reakcija dela građana kada su studenti organizovali protest podrške Palestini bio je: „što se to nas tiče”. Aleksandra ipak, aludirajući na tvrdnje studenata o prisluškivanju špijunskim softverom Pegaz, navodi da to nije nešto daleko: „Nije samo pitanje da li ti je Palestina u dvorištu. To ti je u telefonu.“