NAJVEĆI TEST VUČIĆEVE VLASTI ZA 14 GODINA: Britanski Telegraf piše o izborima koji bi mogli da odluče njegovu budućnost!

Britanski Telegraf piše da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić godinama pokazivao kao „majstor geopolitičkog balansiranja“, uspevajući da istovremeno održava bliske odnose sa Vladimirom Putinom, Si Đinpingom, Donaldom Trampom i Evropskom unijom. Međutim, list ocenjuje da se Vučić sada suočava sa možda najvećim političkim testom svoje 14-godišnje dominacije Srbijom – vanrednim izborima na kojima planira da se vrati na mesto premijera i tako zadrži vlast i nakon isteka predsedničkog mandata.

Vučiću drugi i poslednji predsednički mandat ističe u maju, a prema Telegrafu, namera mu je da se na oktobarskim izborima vrati na funkciju predsednika Vlade, koju je već obavljao.

„Izraz ‘balansiranje’ biće konačno nasleđe Vučićeve vladavine“, ocenila je za britanski list Helena Ivanov iz društva Henri Džekson.

Kako kaže, Vučić balansira u unutrašnjoj politici na isti način na koji to čini u odnosima sa inostranstvom.

„Usavršio je tu igru. Ali svako ko ga kritikuje u Srbiji pita: ‘Da li smo mi od toga imali koristi?’“, rekla je Ivanov.

Izbori posle gotovo dve godine protesta
Telegraf ocenjuje da bi pobeda na parlamentarnim izborima omogućila Vučiću da sačuva političku dominaciju i nakon što više ne bude mogao da se kandiduje za predsednika Srbije.

Izbori mu istovremeno pružaju priliku da ponovo preuzme kontrolu nad političkim narativom posle gotovo dve godine studentskih protesta koji su ozbiljno uzdrmali njegovu vlast.

Protesti su počeli nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024, kada je poginulo 16 ljudi, a potom su prerasli u širi pokret protiv korupcije i stanja medijskih sloboda.

Britanski list podseća i na nedavna otkrića da je špijunski softver Pegasus korišćen za napade na telefone pojedinih lidera protestnog pokreta.

Sam Vučić je, najavljujući izbore, priznao da je Srbija prošla kroz „ogromne turbulencije“.

SAZNAJTE VIŠE:

KO STOJI IZA TRI STUDENTSKA UDRUŽENJA? Sva su osnovana istog dana, na istoj adresi i imaju istog zastupnika!

Mladićeva sahrana i nova igra sa Briselom
Telegraf posebnu pažnju posvećuje i sahrani Ratka Mladića u Beogradu, održanoj samo nekoliko dana pre raspisivanja izbora.

List podseća da je Vučić tokom devedesetih bio deo krajnje nacionalističkog političkog pokreta koji je podržavao snage bosanskih Srba predvođene Mladićem, dok se kasnije politički transformisao i predstavio kao proevropski konzervativac.

Ipak, navodi Telegraf, nacionalističko biračko telo ostalo je važan deo njegove političke baze.

Brisel je upozorio da državna sahrana osuđenog ratnog zločinca nije spojiva sa evropskim putem Srbije. Vučić, međutim, nije prisustvovao sahrani, dok su pojedini njegovi ministri bili tamo.

Telegraf ocenjuje da je tako organizovan događaj koji je praktično bio državna sahrana, iako formalno nije nosio taj naziv.

Konkretnih posledica iz Brisela bilo je malo, osim otkazivanja planirane posete evropskog komesara zaduženog za proširenje.

Za britanski list, to je još jedan primer Vučićeve sposobnosti da balansira između suprotstavljenih strana.

Putin u Moskvi, Fon der Lajen u Briselu
Srbija se nakon ruske invazije na Ukrajinu nije pridružila sankcijama Evropske unije Rusiji uprkos snažnom pritisku Zapada, a četiri godine kasnije Beograd i dalje održava bliske veze sa Moskvom.

Vučić je u maju prisustvovao Putinovoj Paradi pobede u Moskvi, ali je samo dva meseca kasnije Evropska komisija preporučila otvaranje sledećeg dela pristupnih pregovora Srbije sa EU.

Evropska unija ostaje glavni trgovinski partner Srbije, a Telegraf podseća da je Brisel zainteresovan i za srpski litijum, koji bi mogao da pomogne Evropi da smanji zavisnost od Kine kada je reč o sirovinama za električne automobile i zelene tehnologije.

Ipak, list ocenjuje da EU svoju ekonomsku moć nije uspela da pretvori u dovoljan politički uticaj na Vučićevu vlast, koju opisuje kao autoritarnu.

Vučić između Trampa i Sija
Istovremeno, Vučić je poslednjih godina intenzivno radio na izgradnji odnosa sa Donaldom Trampom.

Telegraf podseća na propali projekat Trampove kule u Beogradu, od kojeg je Džared Kušner odustao posle protesta, ali i na Vučićevo obećanje da će Tramp biti dočekan uz crveni tepih ukoliko poseti Srbiju.

Vučić je američkom predsedniku svojevremeno poručio:

„Dok se drugi možda podsmevaju vašoj viziji, Srbija je razume. Dok se drugi možda plaše vaše snage, Srbija je poštuje.“

Paralelno sa približavanjem Trampu, Vučić je izgradio izuzetno bliske odnose sa Kinom, koja je direktni geopolitički i ekonomski konkurent i SAD i Evropskoj uniji.

Kineske investicije u Srbiji poslednjih godina snažno su porasle, a Vučić je tokom posete Pekingu u maju od Si Đinpinga dobio „Medalju prijateljstva“, najviše kinesko odlikovanje koje se dodeljuje strancima.

Kina je postala drugi najveći trgovinski partner Srbije, odmah iza EU, a ponudila je i pomoć u izgradnji prve srpske nuklearne elektrane pod povoljnim uslovima.

Može li ista igra da uspe i na izborima?
Telegraf zaključuje da je Vučić do sada uspevao da sačuva odnose sa svim velikim silama, a da ne bude primoran da definitivno izabere stranu.

Na vanrednim izborima, međutim, neće moći da balansira na isti način.

Koaliciju predvođenu SNS-om očekuje ozbiljan izazov Studentske liste, koja planira da kandiduje ljude bez prethodnog političkog tereta.

Dejan Pavlović sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu ocenio je za Telegraf da bi u Srbiji mogao da se ponovi scenario sličan onome u Mađarskoj, gde je opozicioni izazivač, uprkos nedostatku medijske podrške i resursa, uspeo da ostvari ubedljivu pobedu nad Viktorom Orbanom.

Helena Ivanov navodi da je Vučić čekao više od 492 dana pre nego što je prihvatio zahtev studenata za vanredne izbore.

Prema njenoj oceni, predsednik Srbije sada veruje da je dovoljno snažan da se suoči sa studentskim pokretom i da bi pobedom na parlamentarnim izborima mogao da oslabi proteste, vrati se na mesto premijera, a potom na predsedničku funkciju dovede sebi odanog naslednika.

Telegraf zaključuje da je pred Vučićem političko „hodanje po žici“, ali dodaje da je malo političara koji su za takvu igru bolje pripremljeni od njega.