ZLOČIN NA DRINI SKRIVAN 84 GODINE! Ispovest preživelog svedoka maskra 6.000 Srba! (FOTO)

Decenijama potiskivana istina o jednom od najstrašnijih zločina nad srpskim civilima tokom Drugog svetskog rata, masakru u Starom Brodu i Miloševićima iz aprila 1942. godine, polako izlazi na svetlost dana. Milorad Ćebić (83), jedan od malobrojnih koji su preživeli ustaški pir, svedoči o užasima koje je kao desetogodišnjak gledao sopstvenim očima.

U razgovoru za „Večernje novosti“, Ćebić otkriva potresnu priču koja se dogodila na proleće koje je zauvek obeležilo istoriju Podrinja, a o kojem se decenijama moralo ćutati.

Srbi u istočnoj Bosni su do početka 1942. odolevali ustaškim napadima. Odbranu su organizovali i predvodili predratni oficiri.

–Narednika Radomira Neškovića narod je izabrao da bude komandant srpske odbrane, jer su muslimani već bili u ustaškim uniformama. Srpska teritorijalna odbrana, koja nas je sačuvala u početku rata, postala je deo Jugoslovenske vojske u otadžbini. Partizana nije bilo. Samo mi, Srbi. Otac mi je poginuo u jesen 1941, braneći selo od ustaša.

Vlasti NDH su u proleće 1942. pokrenule ofanzivu za istrebljenje Srba, od Sarajeva do Drine. Desetine hiljada izbeglica iz Foče, Zvornika, Rogatice, Višegrada, Han Pijeska, Kladnja, Sokoca, Olova i Pala slivale su se u kolonu koja je pokušavala da dođe do Srbije.

–Putevi su bili zakrčeni stokom i zapregama koje su nosile sav imetak i nejač. Italijani, koji su čuvali višgradski most, tražili su da se ljudi odvoje od kola, da se navodno ne bi zagušio prolaz. Oni koji su ih poslušali odvedeni su u nemački logor na Starom sajmištu koji se nalazio u NDH, a ne, kako pojedinci danas pričaju, u Nedićevoj Srbiji.

Srpski zbeg je očajnički počeo da traži drugi izlaz. Pročulo se da iz Starog Broda, uskog prostora između Drine i planina, čamci prevoze ljude na drugu obalu reke.

PROČITAJTE VIŠE:

NJUJORK POST PIŠE: “Zločinac iz Bosne koji je palio svoje žrtve prodavao jaja u Alabami!”

–Do Broda je vodila uska staza po planinskoj litici, klizavoj od kiše, kojom ni ovce nisu htele da idu – seća se Ćebić. – Mi smo nekako prošli sa onim što smo imali na sebi i stigli na plato prekriven hiljadama bednih i promrzlih ljudi koji su se od jake kiše skrivali ispod šatora od granja i ćebadi. Masa se tiskala u blatu kraj Drine pokušavajući da uđe u čamce. Srbe koji su imali zlato da plate prevozili su i nemački vojnici u svojim gumenim splavovima.

Oni koji ga nisu imali skakali su u Drinu i pokušavali da je pređu držeći se za konopac koji je opasivao splav. Nemački vojnici su ih udarali veslima po glavama dok se ne bi udavili. Kada su se ustaše približile, Nemci su zabranili prelazak Drine.

–Deo zbega uputio se ka selu Miloševići, odakle niko nije živu glavu izneo. Stric koji je nekako prešao na drugu stranu Drine uspeo je da nas spase u zadnji čas. Davao je nemačkim vojnicima po dukat iz nevestinske niske svoje žene za svaku glavu koju prebace čamcem.

Na desnoj obali Drine, Ćebićeva porodica se pridružila nevoljnicima oko lomača koji su pokušavali da se zagreju i osuše. Nemci su držali zbeg na obali da gleda kako ustaše i muslimanska milicija izvode krvavi pir.

–Zaklano je tada i 25 Ćebića. Klanje je potrajalo do mraka, a onda se sve utišalo. U zoru se pojavio ustaški komandant Jure Francetić na belom konju i pokolj je počeo iznova. Kasnije su se pojavili nemački vojni motorni čamci iz Višegrada. Pucali su u vazduh i vikali: „Ustaše curik“. Posle smo saznali da je Nedić umolio Nemce da zaustave pokolj.

Masakr u Starom Brodu je prekinut, a Francetić je rekao preživelima da se slobodno vrate u svoja sela. To je bila laž, svi su pobijeni na putu. Tada je zaklano i 72 mojih rođaka. Najmlađi je imao samo sedam dana.

Srpskim izbeglicama na desnoj obali, koje su uzbegle ustašku kamu, zapretila je glad.

–Sproveli su nas do napuštenih kuća u okolnim selima. Majka je dala veliki zlatni lanac za džačić kukuruza koji je samlela, a nas decu poslala da beremo jagorčevinu. Danima smo jeli proju od kukuruznog brašna pomešanu s tom biljkom. Ubrzo je i toga nestalo, mislili smo da ćemo pomreti od gladi. A onda je stigla hrana iz Srbije. Bili smo spaseni. Nedić je uspeo da od Nemaca dobije odobrenje da nas primi u Srbiju.

Roditelji, suočeni s krajnjom bedom, davali su decu Komesarijatu za izbeglice, koji ih je odveo u Matarušku Banju, prvi sabirni centar za srpske mališane iz NDH.

–U Banji smo dobili čistu odeću, jeli i spavali u toplom i bili sigurni. A onda je počelo da stiže još srpskih siročića, na stotine svakog dana. Banja je uskoro bila prepuna dece, trebalo je nahraniti hiljade usta, i hrana je postajala sve skromnija. Srpski domaćini uzimali su decu u svoje kuće, ali i oni su živeli u bedi. Onda su izbile epidemije. Moj mlađi brat i njegova vaspitačica umrli su istog dana od zaušaka.

Ćebićeva majka je došla da sahrani sina i povela sa sobom ostalu decu. Milorad je, kao najstariji, sa 12 godina, određen da sa stričevima ide u pečalbu, na berbu kukuruza u Banatu.

–Domaćin iz Lajkovca koga smo upoznali u vozu ubedio je stričeve da me ostave kod njega. Dobri čovek je želeo da me usvoji. Kod njega sam dočekao oslobođenje 1944, a majka nije dolazila, iako je obećala – priča suznih očiju Ćebić. – Moj domaćin krio je od mene da su mi majku komunisti usmrtili kundacima jer joj je brat bio u Dražinoj vojsci. Srbi u Podrinju, koji su branili svoj narod, proganjani su i ubijani bez suda. Niko od muslimana koji su listom bili u ustašama nije odgovarao za zločine.

Ćebića su iz hraniteljske porodice odveli u dom iz koga je otišao na zanat. Posle vojske ostao je u Srbiji, zaposlio se u Trsteniku. U rodno selo Brankoviće odlazio je samo po nekoliko dana godišnje, dok mu je deda bio živ.

PROČITAJTE VIŠE:

NA DANAŠNJI DAN ROĐEN JE JUNAK SA KOŠARA: Vladimir odbio američki san da bi branio Srbiju, a majku slagao da je na obuci da ne bi brinula!

–Selo je opustelo, gotovo svi su bili pobijeni ili raseljeni. O zločinu u Starom Brodu se ćutalo. Tek 2007. nas nekolicina preživelih iz Srbije i Australije podigli smo spomen-kapelu žrtvama iz Branetića.

Zavet ćutanja zbog „bratstva i jedinstva“

Nakon završetka rata, o ovom zločinu se u socijalističkoj Jugoslaviji nije smelo govoriti. Žrtve su decenijama bile bez obeležja, a preživeli proganjani. Ćebić svedoči da su komunisti nakon oslobođenja usmrtili njegovu majku kundacima samo zato što joj je brat bio u sastavu Jugoslovenske vojske u otadžbini.

„Sram nas bilo Srbi, stidite se što ste zaboravili 6.000 poklanih na Starom Brodu koji decenijama ni krst nisu imali“, poručio je Ćebić 2007. godine kada je tek započeta gradnja spomen-kapele.

Danas Stari Brod konačno ima spomen-muzej i kapelu, koji služe kao trajna opomena na stravičnu cenu koju je srpski narod u istočnoj Bosni platio za svoj opstanak.