U hotelu „Bajerišer hof“ danas je počela 62. Minhenska bezbednosna konferencija.
Na trodnevnom skupu od najviše svetske važnosti u ovoj oblasti učestvuje desetine državnika i drugih lidera, a fokus konferencije biće na odnosima EU-SAD, kao i drugim gorućim globalnim pitanjima poput Ukrajine, Pojasa Gaze i Irana.
Ova konferencija bi mogla da odredi i put kojim dalje ide NATO.
Ukrajinci: Nerealno je okončati rat sa Rusijom bez Trampa
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha izjavio je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da je okončanje rata između Rusije i Ukrajine „nerealno“ bez predsednika SAD Donalda Trampa, javlja Anadolija.
Sibiha je naglasio da Kijev ima ostvarive predloge za mir, ali da neće praviti ustupke po pitanju teritorijalnog integriteta zemlje.
Govoreći na panelu pod nazivom „U fokusu – Bezbednosne garancije za Ukrajinu“, Sibiha je rekao da su u Abu Dabiju održane tri runde razgovora u trilateralnom formatu, uz učešće Ukrajine, Sjedinjenih Država i Rusije.
„Napredujemo. I zahvalni smo našim američkim prijateljima, jer je bez Trampa nerealno okončati ovaj rat. Pod američkim vođstvom možemo napredovati, ali istovremeno moramo nastaviti da vršimo pritisak na Rusiju. Još uvek imamo alate; moramo to prepoznati – tu polugu“, rekao je Sibiha.
Dodao je da Moskva ne pokazuje nikakvu spremnost za ozbiljne pregovore.
„Umesto toga, ukrajinska strana ima izvodljive predloge. Ono što sada imamo jeste da su Amerikanci uključeni u proces, što je odlično. Pod Trampovim ličnim vođstvom imamo šansu da ubrzamo mirovne napore. Ukrajina je spremna sa svojim izvodljivim predlozima. Naravno, nema mirovnih sporazuma na račun našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta“, rekao je on.
Italijanski ministar: Oduvek smo bili privilegovani sagovornici SAD
Italija, zajedno sa baltičkim državama, svrstava se među najpouzdanije američke saveznike u Evropi, stav koji je nedavno potvrdio italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani. U razgovoru tokom konferencije, na pitanje da li se SAD i dalje može verovati nakon događaja vezanih za Grenland, Tajani je odgovorio bez oklevanja, prenosi POLITIKO.
„Apsolutno da“, rekao je italijanski ministar, napominjući da se ovakav nedvosmislen stav danas retko čuje, čak i u tradicionalno proameričkoj Poljskoj.
„Oduvek smo bili privilegovani sagovornici Sjedinjenih Država. Bili smo sa Bajdenom, Bušom, Reganom, Klintonom, tokom Trampovog prvog mandata i sa Obamom“, istakao je Tajani.
Priznao je da „ponekad mogu postojati različiti tonovi“ u odnosima sa Amerikancima, ali je naglasio posvećenost Italije jačanju međusobnih veza.
„Mi Italijani uvek težimo da osiguramo da se ovaj most ojača, a ne oslabi“, zaključio je.
Rubio se sastao sa premijerima Danske i Grenlanda
Američki državni sekretar Marko Rubio sastao se danas u Minhenu, na marginama bezbednosne konferencije, sa premijerima Danske i Grenlanda, Mete Frederiksen i Jensom-Frederikom Nilsenom, kako bi razgovarali o Grenlandu, ostrvu koje je predsednik Donald Tramp pretio da će anektirati.
Tramp je nedavno zapretio carinama evropskim zemljama koje se protive tome da SAD preuzmu kontrolu nad Grenlandom, autonomnom teritorijom Danske, radi zaštite njene nacionalne bezbednosti. Kasnije je povukao svoje pretnje i isključio vojno osvajanje najvećeg ostrva na svetu.
„Konstruktivni razgovori sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom“, napisala je Mete Frederiksen na Sjuu.
Sastanak, koji je trajao oko petnaest minuta, prema američkom izvoru, održan je van domašaja novinara, a detalji razgovora još uvek nisu objavljeni.
Zelenski: Želim izbore što pre, ali prvo mora da se zaustavi rat
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da bi Ukrajina mogla da održi izbore ako bivši predsednik SAD Donald Tramp uspe da pregovara o prekidu vatre sa Rusijom u trajanju od dva do tri meseca. Zelenski je to rekao kao odgovor na pitanja o američkom pritisku na Kijev da održi izbore uprkos ratnom stanju.
Zelenski je objasnio da bi u principu želeo da se izbori održe „što je pre moguće“, ali je naglasio da rat prvo mora biti zaustavljen. Rekao je da ako SAD žele izbore u Ukrajini uskoro, najbolji način da se to postigne jeste da se rat što pre okonča. Kao ključni preduslov naveo je potrebu za bezbednosnim garancijama.
Kada su ga novinari pritisnuli da pojasni svoj stav, bio je direktan. „Ako predsednik Tramp, a mislim da može, natera Putina da pristane na prekid vatre dva, tri meseca, održaćemo izbore“, rekao je Zelenski.
Ukrajinski predsednik se ukratko osvrnuo na pitanje očekivanja vezanih za sutrašnji govor američkog državnog sekretara Marka Rubija.
„Ne znam. Videćemo, to zavisi od njega“, zaključio je Zelenski.
Velika Britanija, Nemačka i Francuska jačaju zajedničku odbranu
Lideri Velike Britanije, Nemačke i Francuske, zemalja poznatih kao grupa E3, razgovarali su o jačanju kolektivne odbrane i bezbednosti u saradnji sa drugim partnerima, navodi se u saopštenju britanske vlade.
Portparol Dauning strita preneo je poruku premijera Kira Starmera, koji je naglasio potrebu za jačanjem zajedničke bezbednosti.
„Moramo da iskoristimo naše ogromne odbrambene kapacitete kako bismo ojačali našu zajedničku bezbednost i koristili našim građanima“, istakao je on.
Portparol je dodao da su lideri ponovo potvrdili „kontinuiranu podršku Ukrajini, posebno u svetlu nedavnih strašnih ruskih napada, kao i posvećenost radu na obezbeđivanju pravednog i trajnog mira“.
Iako premijer Starmer u poslednje vreme otvorenije zagovara bližu saradnju sa Evropskom unijom, London i Brisel još uvek nisu postigli značajan napredak u jačanju svog odbrambenog partnerstva.
Predsednik EP: Iran je pitanje oko kojeg se Evropa i SAD i dalje slažu
Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola izjavila je da su masovni protesti u Iranu doveli do retkog jedinstvenog odgovora Evropske unije na pitanje spoljne politike. Mecola je govorila na panel diskusiji pod nazivom „Sledeće poglavlje Irana“, u kojoj je učestvovao i američki senator Lindzi Grejam.
„U naporima da EU proglasi Korpus islamske revolucionarne garde terorističkom organizacijom, bila nam je potrebna saglasnost vlada svih 27 zemalja članica. Pre nekoliko nedelja nisam mislio da će se to dogoditi, ali jeste“, rekao je Metsola.
Metsola je dodala da je, uprkos nedavnim razlikama, Iran pitanje oko kojeg se Evropa i SAD i dalje slažu. Obraćajući se senatoru Grejamu, rekla je: „Ovde ćete naći potpunu saglasnost.“
Prognani princ: Iranci shvataju da strana intervencija može da eliminiše režim
Reza Pahlavi, jedna od najistaknutijih iranskih opozicionih figura koja živi u egzilu u Sjedinjenim Državama, pozvao je na stranu intervenciju kao pomoć u promeni režima u Iranu. U razgovoru s novinarkom Kristijan Amanpur utvrdio je kako je to želja samog iranskog naroda.
Pahlavi je rekao da je opozicionim snagama, kako bi svrgnule klerikalno vođstvo, potreban „faktor izjednačavanja“ koji bi pomogao „da se neutrališe režim“.
Naglasio je da bi to trebala da bude strana intervencija jer mora da se dogodi „pomak od četiri decenije politike popuštanja prema stvarnoj akciji“.
Prema njegovim rečima, „okolnosti za to postoje upravo sada jer Iranci shvataju da intervencija može da eliminiše režim“.
Upitan zašto misli da Trampova administracija još nije osigurala takvu intervenciju, Pahlavi je rekao kako smatra da Tramp prvo pokušava da iscrpi sve diplomatske kanale.
Makron: Uskorodetalji razgovora s Nemačkom o nuklearnom oružju
Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je da će uskoro izneti više detalja o francusko-nemačkom dijalogu o nuklearnom odvraćanju, reagujući na komentare nemačkog kancelara Fridriha Merca.
Makron: Rusija je ušla u recesiju, postala potpuno zavisna od Kine, ima demografski problem…
Francuski predsednik Emanuel Makron odbacio je defetističke stavove o ratu u Ukrajini, utvrdivši da je Rusija tim sukobom zapravo znatno oslabljena.
Prema njegovim rečima, Rusija je ušla u recesiju, postala „potpuno zavisna od Kine“, ima demografski problem i suočava se s „vojnim neuspehom“.
Makron je naglasio kako su Evropljani sada postali „jedini izvor vojnog finansiranja“ za Kijev, čime je aludirao na Sjedinjene Države, koje su od Evrope zatražile da pojača svoje napore.
Smatra kako se nikakav mirovni sporazum između Ukrajine i Rusije ne može postići bez učestvovanja Evropljana.
– Bićemo deo rešenja i treba da budemo deo rešenja – poručio je Makron. Dodao je kako je upravo to razlog zbog kojeg je njegov kabinet nedavno ponovo uspostavio kontakt s Moskvom.
Makron: Evropa mora da postane geopolitička sila
On je poručio da Evropa mora postati geopolitička sila kako bi smanjila svoju zavisnost od drugih svetskih sila.
– Moramo da ubzamo i osiguramo sve delove geopolitičke moći: odbranu, tehnologije i smanjenje rizika u odnosu na sve velike sile, kako bismo postali manje zavisni – rekao je Makron.
Pritom je naglasio kako ne misli na jačanje pojedinih država članica.
– Ne govorim o tome da Francuska ili Nemačka postanu geopolitička sila, nego o Evropi kao celini – zaključio je.
Uputio je i kritike na račun američke trgovinske i spoljne politike prema evropskom kontinentu.
– Želimo li da nas ozbiljno shvate, kako u Evropi tako i u svetu, moramo da pokažemo nepokolebljivu predanost odbrani sopstvenih interesa. To, naravno, počinje s nastavkom podrške Ukrajini, ali se mora nastaviti i odbacivanjem neopravdanih carina i odlučnim, ali pristojnim odbijanjem neutemeljenih zahteva na evropskom tlu – izjavio je Makron.
– To smo radili i nastavićemo – dodao je.
Makron: Moramo da budemo poštovani
On je oštro kritikovao američke tehnološke divove, utvrdivši da društvene mreže i internet platforme, kojima dominiraju kompanije iz Silicijumske doline, podstiču strano uplitanje i širenje dezinformacija, čime potkopavaju zapadne demokratije.
– Sloboda govora podrazumeva poštovanje i pravila – poručio je Makron uz aplauz, dodavši kako je Evropska unija „preslaba i prenaivna“ u svom pristupu regulaciji tih platformi.
U svom završnom obraćanju, francuski predsednik je pozvao na „odvažnost“.
Naglasio je kako Evropljani moraju da budu „jasni“ oko svoje podrške Ukrajini, uslova za postizanje održivog mira i smanjenja rizika.
– Takva Evropa biće dobar saveznik i partner Sjedinjenim Državama. Biće partner koji se poštuje, a mi moramo da budemo poštovani. Mnogo toga smo učinili i učinićemo još više – zaključio je Makron uz srdačan aplauz u dvorani.
Makron o zajedničkim evropskim projektima odbrane i bezbednosti
Predsednik Francuske Emanuel Makron naglasio je važnost zajedničkih evropskih odbrambenih i bezbednosnih projekata. On je upozorio da bi oslanjanje na nacionalna rešenja ili favorizovanje domaćih dobavljača predstavljalo „gubitak našeg novca i vremena i ogromnu grešku“.
Makron je istakao značaj SAFE mehanizma u podršci evropskim naporima za razvoj odbrambene industrije.
– Ovo je evropski novac i biće korišćen za evropska rešenja i evropske programe.
Naglasio je da zajednički pristup garantuje efikasnije korišćenje resursa i jačanje evropske strateške autonomije u oblasti bezbednosti i odbrane.
Makron: Evropa mora da ima mesto u pregovorima o bezbednosti i odnosima sa Rusijom
Predsednik Francuske Emanuel Makron istakao je u Minhenu da Evropa mora biti aktivni učesnik u pregovorima o bezbednosnim aranžmanima sa Rusijom, posebno u vezi sa ratom u Ukrajini.
On je naglasio da je Evropa pokazala svoju snagu u prethodne četiri godine – podržala je Ukrajinu i okupila „koaliciju voljnih“ za pružanje bezbednosnih garancija.
– Ako uzmemo protekle četiri godine, Rusija je nakon invazije na Ukrajinu oslabljena zemlja.
Makron je osudio poražavajuće stavove prema Ukrajini.
– Kada čujem poražavajući govor o Ukrajini, ili lidere koji joj savetuju da prihvati poraz, precenjujući Rusiju u ovom ratu, to je ogromna strateška greška, jer to nije realnost. Jednog dana, Rusi će morati da se suoče sa enormnošću zločina počinjenih u njihovo ime, besmislom izgovora i dugoročnim razornim posledicama po njihovu zemlju, ali dok taj dan ne dođe, nećemo spuštati gard. Nema mira bez Evropljana. Možete pregovarati bez Evropljana, ako želite, ali to neće doneti mir za stolom.
Evropa mora da obnovi diplomatske kanale sa Rusijom i da se ne oslanja se samo na SAD. On takođe naglašava potrebu da se definišu „pravila koegzistencije“ sa Rusijom i posle rata u Ukrajini.
– Mi moramo biti ti koji pregovaraju novu arhitekturu bezbednosti za Evropu dan posle, jer se naša geografija neće promeniti.
Makron je predložio „seriju konsultacija“ i naglašava da je deo pripremnog rada već urađen sa Nemačkom i Velikom Britanijom, uz poziv ostalim evropskim saveznicima da se uključe.
Izvor: Kurir Foto: Agencije
PROČITAJTE JOŠ:
TRAGEDIJA U AMERICI: Srpski kamiondžija poginuo u teškoj saobraćajci na autoputu! (VIDEO)