POSLE PET VEKOVA ROBOVANJA: 11. januara 1878.godine Niš je oslobođen od Turaka i postao druga prestonica Srbije!

U Nišu se 11.januara obeležava dan kada je 1878.godine grad oslobođen od Turaka. Posle skoro pet vekova robovanja, grad Niš oslobođen je od Turaka 11.januara 1878.godine. Srpska zastava se tog dana zavijorila na Tvrđavi, a knez Milan ušao je u grad nekoliko dana kasnije. U borbama je poginulo 120 srpskih vojnika, a blizu 800 je ranjeno.

Borbe za oslobođenje Niša otpočele su sredinom decembra 1877. godine, kada su Ibarska, Moravska i Dunavska divizija prešle srpsko-tursku granicu i zauzele položaje severo-zapadno od grada, približivši mu se na pet do osam kilometara. Ibarska divizija je prodrla i južnije i presekla vezu između Niša i Leskovca. Potom je srpska vojska osvojoila Pirot i Belu Palanku, onemogućivši vezu turskog garnizona u Nišu sa trupama u Sofiji i izbila na planinu Seličevicu zatvorivši obruč oko Niša i sa južne strane. Ukupne srpske snage imale su 15.000 vojnika i 102 topa, a turske 5.000 vojnika i 267 topova.

BISER SRPSKE KNJIŽEVNOSTI I MEDICINE: Laza Lazarević je napisao samo 9 pripovedaka, a ostao je upamćen kao jedan od najvećih pisaca!

Glavni napad na Niš, pod komandom pukovnika Jovana Belimarkovića, izvršio je Šumadijski korpus sa obronaka planine Seličevice, koja je smatrana “kapijom za ulazak u Niš”, jer je južni deo grada od strane Turaka najslabije utvrđen.

Već u prvim napadima, osvojeni su Markovo kale, Ćurlinski visovi, i Velika kamara, a uz snažno dejstvo artiljerije i sadejstvo drugih jedinica, ugrožena su i poslednja utvrđenja na Gorici.

Istovremeno srpske snage, pod komandom pukovnika Milojka Lešjanina, napadale su i sa severo-zapada. Kada su na grad počele da padaju prve granate, turske starešine grada, posle izvesnog taktiziranja i oklevanja u iščekivanju pomoći, konačno su potpisale Konvenciju o predaji Niša.

U oslobođenom Nišu, primopredaje grada, srpsku zastavu na Stambol kapiji niške Trvđave postavio je Nišlija Todor P. Stanković, član tajnog komiteta za oslobođenje. U borbi za Niš poginulo je 120 srpskih vojnika, a 791 je ranjeno.

Knez Milan Obrenović, vrhovni komandant srpske vojske, svečano je ušao u Niš, samo nekoliko dana po oslobođenju. Borbe za oslobođenje i drugih krajeva jugoistočne Srbije ubrzo su uspešno okončane, a Knez Milan i srpska vlada nastavili su diplomatsku aktivnost da se novooslobođeni krajevi pripoje Srbiji, što je i učinjeno na Berlinskom kongresu.

Knez Milan će potom kupiti kuću u Nišu, a na njegov zahtev, Niš će biti mesto čestih zasedanja Narodne skupštine (naročito u periodu 1883-1886) i srpske vlade, i tako postati druga prestonica Srbije.