NEMAČKA NA OPASNOM PUTU: Mladi član AFD-a koji je održao govor nalik Hitlerovom pozdravljen gromoglasnim aplauzima!

Situacija u Nemačkoj podseća na 1933. godinu, kada je ekonomska kriza i nezadovoljstvo naroda omogućilo Hitleru da dođe na vlast, a danas partija „Alternativa za Nemačku“ (AFD) koristi slične društvene i ekonomske teškoće kako bi povećala podršku u istočnom delu zemlje. Iako šanse da AFD preuzme vlast trenutno ostaju male, rastuća podrška i ekstremistički tonovi partije izazivaju zabrinutost da bi istorija mogla da se ponovi.

Dopisnik iz Štutgarta portala Sedma sila, P. Rakočević, analizira aktuelnu političku situaciju u Nemačkoj i sve veću podršku partiji AFD, posebno posle skupa mladih članova gde je jedan od njih imitirao Adolfa Hitlera. Njegov tekst prenosimo vam u celosti:

„O Nemcima od prekjuče, od juče i od danas -znamo bar nešto. Nemce od sutra upoznaćemo, kada za to dođe vreme. Ali možda prekasno?

Iz poklonika Hitlerovog nacional-socijalizma , iznikli su naslednici nacizma pa je više puta, za sada bez uspeha, bilo pokretanje pitanja zabrane te, ne tako davno osnovane partije nazvane „ Alternativa za Nemačku“ („Alternative für Deutschland“-AFD)-skraćeno AFD! Da li je odgovr na pitanje „da li se istorija ponavlja“ u činjenici da su Hitler i njegovi iskoristili svojevremenu neverovatnu privrednu krizu i gladovanje dobrog dela stanovništva pa su obećanjima da će sa nacistima nastati bolji život, 1933.g. dobili brojne glasove, baš na područjima gde se teško živelo.

Informacije iz Nemačke upozoravaju da je fašistoidna situacija u istočnom delu Nemačke danas slična onoj iz 1933. godine

Šanse da pronacistička partija AFD preuzme vlast u Nemačkoj su male. A kakve će biti sutra- zanaće se možda prekasno.

Da odmah u najkraćim crtama, pojasnim mlađim čitaocima SEDME SILE koji možda ne poznaju baš najbolje ta danas veoma daleka događanja u Nemačkoj -koja su sledila odmah posle potpisivanja primirja, tačnije kapitulacije Nemačke u Velikom ratu.

U izmučenom narodu koji je morao da istrpi potpisivanjem primirja i obaveza za plaćanje ratnih šteta u Versaju ogromne finansijske žrtve -došlo je do velikih previranja, protesta nezadovoljnih pa i pokušaja puča. Neki plemići nezadovoljni ishodom pregovora u Versaju o kapitulaciji Nemačke su se 8. novembra 1919. g. oglasili saopštenjem da je car Viljhelm Drugi, glavni potstrekač početka Prvog ili Velikog svetskog rata abdicirao-što, navodno nije odgovaralo istini. U nastalom metežu car je 10.11.1919.g. pobegao u Holandiju u egzil. Sledilo je ukidanje monarhije i u „gradu kulture“ Vajmaru, stvaranje novog državnog uređenja u zemlji Germana -parlamentarne demokratije. Već postojeće ili tek osnovane partije su učestvovale na izboru za tzv. Parlament Rajha, pa su izabrani poslanici skupštine za prvog Predsednika Rajha (države) 1919.g. većinom glasova izabrali socijalistu Fridriha Eberta. Kasniji predsednici države su trebali da budu birani direktno od glasača sa pravom glasa. A predsednice vlada- tzv. kancelare -na predlog predsednika Rajha, birao je parlament. Na sledećem glasanju aprila 1925. narod nikome od kandidata nije poverio apsolutnu većinu glasova. Kandidati za predsednika države su bili Vilhelm Marks, komunista Ernst Talman i Paul fon Hindenburg koji je pobedio u drugom izbornom krugu. Na drugom glasanju naroda- a trećem posle Velikog rata uopšte za funkciju predsednika države, 1932. g. kandidati su bili Adolf Hitler, Ernst Tilman, Teodor Disterberg i Paul fon Hindenberg. Distenberg je odustao od kandidature u drugom krugu, pa je general-feldmaršal Paul fon Hindenburg, bivši šef Generalštaba u Velikom ratu, i sam konzervativcac ili kako su ga neki političari smatrali, veliki nacionalista, dosta knap je pobedio Hitlera. Kasnije, po različitim pričama, Hindenburg je postao, navodno, čak veoma blizak Hitleru- nekadašnjem austrijskom dobrovoljcu u nemačkoj armiji za vreme Velikog rata. Kažu- pomogao je Hitleru 1933.g. da na Hindenburgov predlog parlamentu, postane kancelar nemačkog Rajha. I posle izbora Hindenburga za predsdnika države, protesti nezadovoljnog naorda, privredne i finansijske krize i druge nedaće se nisu smirivale. Pobednici rata su zahtevali plaćanje velikih ratnih ošteta što je Nemačku, u to vreme, dovodilo skoro na ivicu egzistencije. Sledila su, slično Srbiji poslednjih godina, stalno ponavnjana glasanja. – Do konačnog dolaska Hitlera na vlast 1933.g – bilo ih je ukupno osam! Što za predsednike države, što za predsednike vlade.

Nemac, raniji Austrijanac -čovek sa samo završenom osnovnom školom, Adolf Hitler, austrijski dobrovoljac na nemačkoj strani u Velikom ratu, je zajedno sa svojom partijom Nacionalno-socijalistička nemačka radnička partija (Nationalsozialistische deutsche Arbeiterpartei- NSDAP) učestvovao na više izbora koji na početku Adolfove političke karijere nisu donosili skoro ništa njegovoj partiji. Na glasanju 1924.g. Hitlerova partija i on lično, dobili samo 6,5% glasova birača. Nezadovoljnici oko Hitlera su počeli da se organizuju, pod njegovim i budnim očima njegovih najbližih saradnika u batinaške grupe, nazvane SA odredi (na nemačkom Sturm-Abteilung, zato SA ili tačnije na srpskom „Jurišni odredi) . Njihov zadatak je bio da razbijaju batinanjem okupljanja i mitnige protiv Hitlera i njegove partije, da teraju prisilno ljude za koga da glasaju a ujedno i da na propangandnim mitinzima „svoje“ partije štite i podržavaju, kako su Hitlera u međuvremenu nazivali svog „vođy“ -ili na nemačkom „Führer-a (Firera) da bi pobedio na glasanju u Nemačkoj . -I to samo 13 godina. posle osnivanja te partije u Minhenu, prvobitnog naziva „Nemačka radnička partija“ (Deutsche Arbeiterpartei- DAP) . Partiju su osnovali Adolf Hitler, Ditrih Ekart, Herman Eser, Ernst Rem (kasnije ubijen po naredbi Hitlera) i Gotlib Feder. Čitavu tarapanu u „poluvremenima“ između glasanja, direktno i indirektno je podržavao i šef države, Hindenburg. Hitlerovi jurišnici i batinaši su odigrali posebnu ulogu u prebijanju i zlostavljanju Jevreja, uništavanja njihove imovine, palenja sinagoga itd. Kasnije je te batinaše nasledila nova jedinica esesovaca. Činjenice su pokazale da ni država ni predsednik Hindenburg nisu reagovali protiv Hitlerovih btinaša, obučenih u uniforme braon boje, koji se, kao što se vidi na slici u prilogu, često kao zaštitnici stvaranja nekog novog poretka u posleratnoj Nemačkoj nastupali zajedno sa regularnom policijom.

Zahvaljujući vatrenim govorima -što je Hitleru zaista išlo od ruke, i pričama o boljitcima koji će on omogućiti narodu, broj novih pripadnika njegove partije, ali i broj glasča, je stalno rastao. Na kasnijm izborima Adolf Hitler je u julu 1932.g. već imao 37,3% glasača, na ponovljenom glasanju novembra 1932.g. je broj nešto opao na samo 33,1%, da bi već marta 1933. g. na -kako tvrde mnogi istoričari „do zla boga nameštenih, opstuiranih i uz pomoć Hindenburga lažnih glasanja, zahvaljujući i svojim batinašima iz reda SA- jurišnih odreda, dobio čak 43,9% glasova- znači više od 17 miliona Nemaca je glasalo za Hitlera!

Sva kasnija događanja, postavljenja Adolfa Hitlera na mesto kancelara (predsednika vlade) iako nije bio dobio apsolutnu većinu biračkog tela, uz sudejstvo Hindenburga, su nam dosta poznata. Veoma brzo je došlo do preotimanja kompletne vlasti- sve se skoro preko noći našlo u rukama jednog čoveka.

Sledila je zabrana delovanja svih drugih partija osim nacističke, Hitlerove partije, zatim usvajanje tzv. Zakona o čistoći nemačke rase, u „petoj brzini“ je krenula sedmogodišnja priprema za rat masovnom proizvodnjom mnogih u to doba najsavremenih borbenih sistema za rat protiv pola planete. I pored saznanja pobednika u Velikom ratu da Nemci krše u Versaju potpisano primirje o zabrani proizvodnje ratne avijacije, artiljerijskh sistema, raketa, -tenkova itd. po kome je Nemačka prema potpisanom dokumentu o kapitulaciji ili primirju opstala da postoji kao zajednica nemačkih država , niko od pobednika, tako izgleda, nije osim blagih protesta, želo da shvati šta Hitler priprema. Tako su ćutali i na stavljanje pod izričitu kontrolu i komandu vojske i policije i zakonodavstva i svega ostalog u zajedničkoj državi nemačkih plemena, pod vlast samo jednog čoveka – Adolfa Hitlera. Čutalo se i kod osnivanja prvog koncentracionig logora u Dahau, gradu nedaleko od Minhena još u martu 1933.g. u koji su odmah bili utamničeni protivnici Hitlera- komunisti, socijalisti, sindikalci pa i nemački Jeverji. Do početka rata napadom na Poljsku 1939.g. u Nemačkoj je izgrađeno još 9 velikih koncentracionih logora upravo za nemačke državljane, „neposlušne“ sveštenike, ali i za homoseksualce, bolesne i za sve druge muškarce, žene i decu koji novoj vlasti nisu više bili podobni.

Žrtve hitlera su danas, osim kod nekih od države iniciranih sećanja, već skoro zaboravljene

Poznate su i kasnije strahote Hitlerove terorističke vladavine, provođene uz oduševljenje velikog dela stanovnika Nemačke nad brojnim narodima Evrope. Za pravdom, posle pobede nemačkog fašizma, vapile su silne žrtve Jevreja, Cigana, Slovena pa i Nemaca koji su se protivili Hitlerovoj terorističkoj vladavini i ratu. Računa se da je u koncentracionim logorima smrti stradalo oko 6 miliona Jevreja, tadašnjih Cigana (Roma i Sintija) oko 500.000, po logorima je umrlo od gladi i bolesti i najmanje 3,3 milona zarobljenih boraca Crvene armije, Srba je u ratu protiv nemačkog okupatora- i u nemačkim logorima, ne računajući hrvatske logore smrti, stradalo takođe oko 500.000 ljudi. Nemci su u pokušaju osvajanja sovjetske Rusije pobili skoro 24 miliona civila, a u borbama ubili oko 10 miliona ruskih boraca. – U ratu od 1939. do 1945. stradali su i brojni pripadnci naroda drugih, posebno slovenskih zemalja. Znamo da Hitler nije ništa bio naočio iz istorije -npr. poraza Napoleona koji je uspeo da uđe u od stanovnika zapaljenu Moskvu, ali je ipek bio teško poražen -pa je i on krenuo u čuveni „Drang nach Osten“ -Prodor na istok –za koji znamo kako se završio.

Pomenimo da je 1944.g. broj zloglasnih ubica, uglavnom dobrovoljno prišlih esesovcima vremenom dostigao brojku od oko 780.000 pripadnika. Već tokom 1942. i 1943 g. ali i 1944.g. formirane su i vojno-tenkovske ES-ES brigade a veći broj tih zločinaca je bio zadužen i za čuvanje koncentracionih logora smrti po celoj porobljenoj Evropi, za ubijanja ljudi, žena, dece i staraca ili za tzv. „čišćenja“ – znači za masovna ubistva uglavnom civila na osvojenim teritorijama. Inače naziv ES- ES potiče od skraćenice „Zaštitna postava“ (Schutz-Staffel- skraćeno SS) jedinice koja je prvobitno bila zadužena za direktnu zaštitu Adolfa Hitlera. Mnogi od pomenutih su u toku rata postali surovi i strašni ratni zločinci. Samo kroz zloglasni logor Aušvic na teritoriji porobljene Poljske, u kome je ubijeno najmanje milion ljudi, je prošlo službujući u logoru smrti, oko 10.000 esesovaca- ubica i mučitelja! Pojedini izvori tvrde, znajući da je po Evropi bilo na stotine koncentracionih logora, pa je verovatno oko 100.000 fanatčnih esesovaca, kao stražari i rukovodioci logora, učestvovalo u mučenjima i masakrima zatočenih. Među njima je bilo i žena- pripadnica ES-ES formacija.

Suđenja dokazanim ratnim zločincima počela ubrozo posle rata ali ne svima

Nedugo posle kapitulacije fašističke Nemačke 8. na 9. maj 1945.g. započela su pronalaženja, isleđivanja pa nešto kasnije i suđenja nacističkoj vrhušci pred savezničkim sudom u Nirnbergu. Posle stvaranja Zapadne Nemačke kao države, 23.5.1949. pod patronatom zapadnih sila, a odmah je sledilo pod kontrolom Sovjetskog Saveza i stvaranje Istočne Nemačke 7.10.1949. mogla su da krenu istrage i suđenja bar nekim ratnim zločincima u više nemačkih gradova. Prvo pred sudijama iz reda pobednika, nešto kasnije i pred nemačkim sudijama. Pred islednicima, a kasnije i delom pred sudijama, se našlo u obe novonastale države oko 50.000 što esesovaca. Zajedno i sa nekim pripadnicima vojne oružane sile -Vermahta. Samo oko 7.000 do 8.000 pomenutih masovnih ubica iz reda esesovaca je bilo izvedeno pred sudije. U Zapadnoj Nemačkoj je od oko 5000 esesovaca njih 806 bilo osuđeno na smrt, ali je pogubljeno samo 486 zločinaca. Mnogima je smrtna kazna zamenjena robijom, koja je, uglavnom, posle samo dve,t ri godine ukidana puštanjem osuđenika na slobodu -izuzimajući one najteže zločince, rukovodioce i generale Hitlerovog Trećeg rajha, osuđene u Nirnbergu koji su pogubljeni vešanjem. Mali deo osuđenih u Nirnbergu je dobilo vremenske kazne koje su postepeno skraćivane.

Samo je je Rudolf Hes, nekadašnji najbliži Hitlerov saradnik, doživotnu robiju odležao sve do poslednjeg dana- dok u zatvoru u Berlinu nije umro. U Istočnoj Nemačkoj je doneto 739 presuda za slične zločine kao i kod suđenja na zapadu Nemačke -od toga je 20% presuda tangiralo zločine počinjene u koncentracionim logorima. Od 1945.g. do 1981. je bilo 218 smrtnih presuda koje su izvršene.

Ako se pođe od činjenice da je u ratu Nemačke protiv Evrope i Rusije učestvovalo oko 17 miliona nemačkih vojnika, zajedno sa oko 800.000 esesovaca -uz njih je bilo i dobrovoljaca iz drugih evropskih država (iz Francuske, Mađarske, među njima je bilo i Podunavskih Švaba iz Vojvodine, dobrovoljaca-Hrvata- sa kojima je bio i stric jugoslovenskog komunističkog a kasnije hrvatskog proustaškog političara Stjepana Mesića, Marko Mesić.Njega su Rusi zarobili kao pripadnika 369-tog ustaškog puka kod Staljingrada i silom ga uterali u novoformiranu „Jugoslovensku brigadu“ poslavši je, kao „pomoć“ Titu. Maršal je po završetku rata odlikovao Marka Mesića tada valjda već kao pukovnika JNA. Marko Mesić, kao retko ko na planeti, imao je Titovo, Hitlerovo, Musolinijevo i Pavelićevo odlikovanje -za navodnu vojničku hrabrost .

Među esesovcima-dobrovoljcima bilo je ljudi čak iz Norveške, Švedske itd.) To znači, da je pripadnika ES- ES formacija bilo, sa pomenutim „tuđincima“ ukupno oko 1,2 miliona.

Pretpostalja se da je bar 5 do 10 % pomenutih pripadnika nemačkih oružanih snaga i ES-ES formacija učestvovalo u zločinima, pa je posle kapitulacije trebalo da se presudi oko 860.000 do 1.720.000 zločinaca – što naravno nije bio slučaj!

Čak i da je samo 1% pomenute soldateske učestvovalo u ratnim zločinima, moralo je da se osudi najmanje 170.000 počinilaca. Ni to se, naravno, nije dogodilo. Zna se da su i Amerikanci u Zapadnoj Nemačkoj, ali i Rusi koji su gospodarili Istročnom Nemačkom, prekinuli sa istragama i suđenjima nemačkim zločincima iz jednog prostog razloga- već se nazirao početak međusobnog tzv. „Hladnog rata“ koji je lako mogao da pređe u „vreo rat“ pa je i jednima i drugima bilo potrebno iskusno u ratu već oprobano ljudstvo. Za neko eventualno novo vođenje rata, kako u tom mogućem ratu ne bi ginuli ni Amerikanci ni Rusi. -Ginuli bi Nemci čak i u međusobnim borbama -jer su se u obe Nemačke, posle kapitulacije 1945.g. etablirala dva različita političo-društvena sistema.

U zapadnom delu Nemačke pod čizmom zapadnih sila nastala je navodna demokratska država, u kojoj je našlo više milona bivših zločinaca iz pomenutih redova esesovaca i vermahta uhlebljenje pa i posao u novoformiranim „državnim službama“ -u policiji, posle osnivanja nove nemačke armije u vojsci, u upravama gradova itd. a u istočnom delu Nemačke gde su vladali Sovjeti, nastao je surogat nekakve komunističke države gde je bar deo nekadašnjih zločinaca koji su o(p)stali pod kontrolom SSSR-a verovatno našli slično uhlebljenje.

Amerikanci zakonom zabranili useljavanje nacista a krišom ih ipak dovodili

U Sjedinjenim državama Amerike -SAD je već važio zakon po kome je bilo izričito zabranjeno doseljavanje bivših pripadnika ES- ES formacija. Ipak to nije smetalo armiji SAD da pored visokog funkcionera ES-ES snaga, raketnog stručnjaka Vernera fon Brauna, uz njega u Ameriku krišom i mimo zakona dovede i desetine njegovih saradnika na raketnim programima konstrukcije i proizvodnje ubojitih raketa tipa Fau 1 i Fau 2. Poznato je da su već postojali planovi i za prvu dalekometnu višestepenu raketu Fau 3 kojom bi se gađali Njujork i drugi američki gradovi. Ekipa fon Brauna je kao prva uspela da za SAD konstruiše moćne rakete, čak i one koje su kao prve transportovale specijalni deo vasionskog broda kojim su se prvi ljudi spustili na mesec. Slično je bilo i sa Rusima. I oni su se „poslužili“ onim stručnjacima iz nemačkog raketnog centra Peneminde koji su im, posle zarobljavanja, itekako pomogli kod konstrukcija prvih sovjetskih dalekometnih raketa.Pouzdano se zna, da je od enormne brojke nemačkih ratnih zločinaca, samo njih oko 2000 odležalo robiju u Zapadnoj Nemačkoj punim trajanjem. Svi ostali su puštani samo posle godinu-dve na slobodu. – Dobar deo onih najtežih zločinaca, kao npr. dr Mengele, Ajhman i drugih, verovatno snabdevenih pokrađenim zlatom i jevrejskim nakitom, a broj tih „drugih“ se ceni hiljadama, uspelo je da se uz pomoć Vatikana i od Vatikana dobijenih lažnih isprava, organizacija je išla preko hrvatskog ustaškog sveštenika i potpukovnika Draganića, dokopaju Južne Amerike -Argentine, Paragvaja, Čilea itd.

Naravno da su već šezdesetih godina prošlog veka oni oduvek „jučerašnji“, znači zadojeni nacizmom -sada Zapadni Nemci, zakleto naklonjeni Hitleru, pokušavali da u svom delu Nemačke, pored drugih partija, osnuju nove, pronacističke političke partije. To im je uspevalo, ali su te partije bile minorne -kao npr. pronacistička partija NPD, ili su bile zabranjivane. Osnovane su izrazito desničarske, često sa podosta članova -bivših nacista kao CDU (Hrišćanska demokratska unija sa predsednikom stranke i kasnijim kancelarom -dokazanim nacistom Kisingerom i šefom izdanka te partije u jednoj pokrajini takođe nacistom Filbingerom. U Bavarskoj je osnovana partija CSU (Hrišćanska socijalna unija sa čovekom na čelu izrazito nacistiške orijentacije, Franc-Jozefom Štrausom ) koje su u koalicijama sa drugim partijama bile nosioci vlasti u Zapadnoj Nemačkoj. Prvi posleratni predsednik zapadnonemačke Vlade, već ostareli Konrad Adenauer, nije bio nacista, ali je u svojoj vladi imao i ministre od kojih su neki kao nacisti izbegli suđenja i zatvor kao npr. Globke, bivši tvorac Hitlerovih zakona. Na pitanje- zašto Adenauer u vladi ima i ranije visokorangirane naciste koji su bili bliski sa Hitlerom i radili za njega, on je odgovorio: -citat- „kažite mi koga da uzmem kada su svi koji nisu bili nacisti pobijeni a svi drugi koji su imali određena iskustva su često bili krvavih ruku. A Nemačkoj je bila potrebna vlada“.

Iz tih partija, kao i iz redova ranijih poklonika Hitlerovog nacional-socijalizma , iznikla su nova pokolenja političara koji se smatraju desničarima, ali ih i današnja Služba za očuvanjeustavnog poretka i Obaveštajna služba smatraju naslednicima nacizma pa je više puta, za sada bez uspeha, bilo pokretanje pitanja zabrane te ne tako davno osnovane partije nazvane „ Alternativa za Nemačku“ („Alternative für Deutschland“-AFD) -skraćeno AFD!

Osnivanje i širenje te partije je krenulo iz istočnog dela današnje zajedničke države -Nemačke. Nikakvo čudo -ako se zna da je na glasanju 1933.g. -Hitler pobedio baš u istočnom delu Nemačke sa 55% osvojenih glasova, a najmanje glasova je dobio u zapadnom delu -npr. u Vestfaliji sa samo 17%. Pomenimo da je fašistoidna situacija u istočnom delu danas zajedničke države , slična onoj iz 1933.g. Partija AFD ima na istoku najveću podršku stanovništva. Verovatno zato jer stanovništvo u Istočnoj Nemačkoj -DDR-u, decenijama živelo u jednopartisjkom sistemu, pa im AFD i danas dođe kao neka zamena za komunizam- baš tamo gde je i Hitler 1933.g. imao najveću podršku!

Da li se istorija zaista uvek ponavlja?

Za divno čudo, izgleda, istorija se često ponavlja. Zna se da su Hitler i njegovi iskoristili svojevremenu neverovatnu privrednu krizu i gladovanje dobrog dela stanovništva pa su obećanjima da će sa nacistima nastati bolji život, 1933.g. dobili brojne glasove, baš na područjima gde se teško živelo. Slična situacija je i danas.

Ratovi Nemaca ili njihovo finansijsko pomaganje istih (Avganistan, Sirija, Irak, BiH, trupe na Kosmetu)- pomoć Makedoniji, zatim rata Ukrajine protiv Ruske Federacije, stacioniranje tenkovske brigade sa 5000 vojnika u u jednoj državici na Baltiku da bi od Rusa Nemci tobože branili te baltičke državicame itd.) koštaju milijarde evra i potstiču inflaciju i povećanje cene življenja.

Neverovatno loše odluke pređašnje Šolcove vlade (da onog Šolca koji je dotrčao da od Vučića dobije saglasnost da će Rio Tinto u korist nemačke autoindustrije eksploatisati srpski litijum bez obzira na trovanje okoline, podzemnih voda i rastinja) npr. o skoroj zabrani automobila na benzin, gas i dizel gorivo donetoj na presiju stranke „Zeleni“ što je teško pogodilo nemačku auto i prateće industrije. Pala je proizvodnja i prodaja klasičnih automobila a ni prodaja automobila na elektr. energiju ne ide najbolje. „Skidanje“ atomskih i elektro centrala na ugalj sa mreže i zbog nedostatka „nemačke“ struje prouzrokovalo je preskupo kupovanje „atomske struje“ iz Francuske, jer oni ne haju o zabranama nuklearnih elektrana, naprotiv, grade još dve nove, zatim posebno od Nemice Urzule fon der Lajen protežirane i progurane zabrane uvoza u celu EU jeftine ruske nafte i još jeftinijeg gasa idr. sirovina itd. učinilo je nemačke proizvode preskupima na svetskim tržištima. Zato je sve više bankrota firmi, posebno onih koje su radile za nemačku auto-industriju, pa sve više ljudi bez posla i bez zarada!

Veliku korist od nedostatka novca u nemačkom budžetu i sve više ljudi bez posla , pa i od bzbroj novopristizućih azilanata ima samo partija AFD.

Partija AFD, slično svojevremeno Hitleru i nacistima, koristi tu situaciju kako bi mobilisala sve više pristalica tvrdnjom da samo oni mogu da doprinesu ponovnom procvatu nemačke privrede, već je prema jučarašnjim izveštajima anketara, prestigla do sada vodeću partiju- koaliciju CDU/CSU aktuelnog predsednika vlade Merca i stoji sa 28% mogućih dobijenih glasova u odnosu na sada samo 25% glasova za partiju CDU/CSU – ako bi sutra bili izbori! Trend: akutni porast broja glasača partije AFD se nastavlja! Polazeći i od činjenice da je partija AFD itekako protiv brojnih migranata koji su na poziv Angele Merkel skoro preplavili Nemačku, koji, zajedno sa beguncima od rata u Ukrajini koštaju desetine milijardi evra godišnje za smeštaj, ishranu i stalni mesečni „džeparac“ -najveći u EU, za zdravstvenu zaštitu, školovanje njihove dece itd. znači novca koga je u državnom budžetu zbog planiranog dodatnog naouržavanja Nemačke ali i zbog stalne pomoći Ukrajini da vodi rat protiv Ruske Federacije sve manje. Uz to, sve više Nemaca je , koji su po genetici -kako nedavno reče jedan nemački levičar „slepi na levo oko i gledaju samo desnim okom“ prihvata navodno samo desničarske ili kako levičari tvrde pronacističke stavove partije AFD, pa će i sa te strane, od protivnika prihvatanja azilanata, priliv novih glasača biti sve veći. Uz ujedno sve manjeg broja glasača za partije desnice CDU i CSU, ali i za i njihovog trenutnog koalicionog partnera -za Socijaliste koji su sa nekada i do 40% biračkog tela, spali danas na samo 14%. Pomenimo i porest broja glasača levice na oko 10% dok se Stranka zelenih ceni na 12%!

Uz sve pomenute faktore partiji AFD ide u korist i sve veća prezaduženost Nemačke pa tako nedostaju sredstva za interne potrebe same države, njenih službi ali i novca za pokrajine i gradove, obnovu saobraćajnica, za socijalne usluge itd. Naprotiv, sadašnja koaliciona vlada CDU/CSU sa Socijlistima pokušava da smanji -kako kažu levičari ionako mala socijalna davanja, preuredi u odnosu na duge članice EU relativno manje penzije, smanji pomoć zdravstvu, prosveti itd. Svi ti planirani pokušaji do kojih će neki verovatno već od januara 2026. g. početi da se bar delimično primenjuju, takođe idu na ruku partiji AFD. Današnji dug Republike Nemačke u odnosu 49% duga Nemačkoj saveznoj banci a 51% se duguje stranim i Evropskoj centralnpoj banci iznosi već 2,7 biliona (2700 milijardi) evra i raste, kako je izračunao Savez poreskih platiša Nemačke , svake sekunde u radnim danima, za neverovatnih 5.000 evra! -Kao pre Hitlerovog vremena jedna od ikada doživljenih (i preživljenih) najvećih inflacija na svetu, plašila je narod i prosto 1933.g. uterala glasače u Hitlerovu zamku -tačnije iz lošeg uletgeli su u nešto još gore- u rat koji je itekako koštao i razaranja gradova i milione ljudskih života. Novi strah koji se javlja zbog moguće sve veće inflacije kod današnjih generacija stanovnika Nemčke će znati da iskoristi baš ADF.

Šanse da pronacistička partija AFD preuzme vlas u nemačkoj su male. A kakve će biti sutra- zanaće se možda prekasno.

Još uvek je nejasno i malo je verovatno, da li Nemcima može da se ponovi 1933.g. i da neki novi Hitler, ovoga puta bi to mogao da bude neko iz reda AFD, što se posle nedavno održane „Osnivačke skupštine mladih političara u AFD partiji“ već pretpostavlja kao mogućnost kojoj teži i omladina partije AFD . Do tog zaključka se došlo -posle održanih govorancija, replika na govore, glasanja za rukovodstvo nove organizacije mladih u okviru AFD isl., da je i to možda moguće! Jer je jedan mladi član partije ADF, izvesni Aleksandar Ajhvald (Alexander Eichwald) sa velikim uspehom, ne samo po pitanju izrečenoga nego i snažnom intepretacijom govora, pozdravljen gromoglasnim aplauzima, odlično imitirao nikoga drugog nego baš Adolfa Hitlera! Možda ukazujući u govoru ipak na do sada skrivanog po mišljenju nezavisnih posmatrača, i kako su tvrdili posebno levičari, novog idola partije AFD- Adolfa Hitlera!

Kako izgleda, bar za neko još dogledno vreme, mogućnost preuzimanja vođenja države od strane ekstemnih neonacista, kako ih mnogi Nemci već nazivaju, još ne postoji jer AFD nije u stanju da pređe na dolazećem glasanju granicu od 50% dobijenih glasova. U koaliciju sa njima, tako glase momentalne tvrdnje predstavnika sadašnjih partija zastupljenih u parlamentu -Bundestagu u Berlinu, ne žele sa njima. Ali kako ono beše: i daleke 1933.g. -što je nepoželjno (bilo) tada pa i sada, ako se na izborima „tope“ i smanjuju biračka tela drugih koliko-toliko demokratskih partija u korist ekstremne AFD desnice, zašto ne bi to preuzimanje vlasti bilo, kao pomenute 1933.g. moguće već sutra? E, na to odgovora još nema ni od političkih analitičara ni od partija na vlasti. Više se (opet!) govori o sudskoj zabrani postojanja i rada partije AFD nego šta etablirane partije na vlasti moraju učiniti u korist naroda, da bi se glasači, prebegli u navodno pronacističku AFD-u, koju zbog eskapade mladog člana partije imitacijom Hitlerovog govora na pomenutom skupu već mnogi itekako osuđuju, vratili postojećim, koliko-toliko demokratskim partijama! Ako i ova vlada, do kraja svog mandata nastavi sa rasipanjem novca na sve, na svašta i na svakoga, posebno na Ukrajinu, u zemlji Nemaca, u kojoj se u novijoj istoriji mnogo čega događalo, zaista je sve moguće. Pa i obnova neke nove vrste neonacizma ili fašizma. A to mu isto dođe.“