SVETSKI EKONOMISTI SE OBRUŠILI NA TRAMPA: Evo kako je Amerika izračunala nove carine koje su potresle svet!

Obraćajući se iz Bele kuće, Donald Tramp je rekao kako je stopa njegovih carina za svaku naciju smišljena uzimajući u obzir „kombinovanu stopu svih njihovih tarifa, nemonetarnih barijera i drugih oblika varanja“.

Zvaničnik Bele kuće je kasnije insistirao da su stope „najpravednija stvar na svetu“, dodajući da su cifre za svaku zemlju dogovorili Savet ekonomskih savetnika na osnovu „zbira svih trgovinskih praksi“ – drugim rečima, neverovatno zamršene i detaljne mreže različitih mera i kontrola.

Međutim, čini se da su Trampovi savetnici do svojih tarifnih stopa došli na mnogo jednostavniji način.

Jednačina, koju je prvi razotkrio finansijski novinar Džejms Surovjecki, a kasnije potvrdilo nekoliko drugih analitičara, činilo se da uzima ukupan trgovinski deficit Amerike sa datom zemljom i deli ga sa vrednošću robe koju ta zemlja izvozi u SAD.

Dobijeni broj je zatim prepolovljen iz „ljubaznosti“, tvrdi Trampu.

Uzmimo, na primer, Kinu, sa kojom je Amerika prošle godine imala trgovinski deficit od 291,9 milijardi dolara. Peking je izvezao robu u SAD u vrednosti od 433,8 milijardi dolara. Podelite prvi broj sa drugim i dobićete cifru od 0,6728 – inače predstavljenu kao 67%.

To je procentualna stopa carine koju SAD tvrde da Kina nameće na svu trgovinu iz Vašingtona. Prepolovite tu cifru i dobićete 33,5%.

Zaokružite to i dobićete 34% – tačno onoliko koliko je Trampova administracija udarila na Kinu.

Pol Krugman, profesor ekonomije na Gradskom univerzitetu u Njujorku, rekao je da je Tramp „potpuno poludeo“, dok je Skot Linsikom, potpredsednik opšte ekonomije u Institutu Kato, odgovorio na potvrdu na X-u napisavši: „Ovo je ludo.“

Potpredsednica Federalne poreske politike u tink-tenk fondaciji Porez, Erika Jork, dodala je: „Ovo je jednostavno sramotno.“

A Stiven Ines, generalni direktor SPI Asset Managementa, rekao je: „Predsednik Tramp je ušao u Ružičnjak i detonirao najagresivniji trgovinski šok koji je tržište videlo decenijama. Ovo nije udarac – ovo je pun nokaut.“

Nakon Trampovog saopštenja, Kancelarija trgovinskog predstavnika SAD izdala je saopštenje u kojem objašnjava pristup izračunavanju tarifa.

U njemu se navodi da su proračuni „aproksimirali“ kombinovane efekte trgovinskih praksi zemlje u odnosu na SAD, tvrdeći da je „pojedinačno izračunavanje efekata trgovinskog deficita desetina hiljada tarifa, regulatornih, poreskih i drugih politika u svakoj zemlji složeno, ako ne i nemoguće“.

Ali Emili Kilkris, direktorka Programa za energiju, ekonomiju i bezbednost u Centru za novu američku bezbednost i bivša zamenica pomoćnika trgovinskog predstavnika SAD, odbacila je ovaj argument kao izgovor.

„Uvek je bio zaista težak zadatak da se dođe do vrlo precizne recipročne stope carine“, rekla je za Njujork Tajms.

„S obzirom na ono što se čini da je njihova želja da se nešto brzo iznese, čini se da su uradili aproksimaciju koja je u skladu sa njihovim političkim ciljevima.“

Drugi analitičari su istakli da se čini da proračuni uzimaju u obzir samo ukupnu vrednost robe kada je u pitanju trgovinski deficit Amerike i da su izostavili vrednost usluga.

Ovaj propust bi mogao da ostavi SAD ranjivim na odmazdu – posebno američke tehnološke kompanije koje su u usponu.

FIND OUT MORE IN ENGLISH:

One spadaju u kategoriju usluga, gde SAD izvoze znatno više nego što uvoze od mnogih partnera, uključujući EU.

Vredi napomenuti da nisu sve zemlje bile podvrgnute Trampovim sveobuhvatnim tarifnim proračunima.

Mnoge, uključujući Veliku Britaniju, moraće da se nose samo sa osnovnom stopom carine od 10% koju je Tramp primenio na stranu robu uvezenu u SAD.

Ali jednačina koju je predložio Surovjecki vratila je tačne rezultate za najmanje dve desetine zemalja navedenih na tarifnim listovima Dana oslobođenja, i unutar jednog ili dva procentna poena za još dve desetine, prema FT.

Trampova politika recipročnih tarifa potiče iz njegovog dugogodišnjeg uverenja da se SAD pljačkaju – i da je trgovinski deficit sa stranim nacijama najjasniji pokazatelj toga i da se mora eliminisati.

Ali mnogi analitičari tvrde da trgovinski deficit SAD ne znači jednostavno da su zemlje širom sveta iskorišćavale Vašington nepravednim trgovinskim sporazumima, jeftinim uvozom i potpunim varanjem.

Umesto toga, na trgovinski deficit SAD utiče ogroman broj faktora, ne najmanje ogroman dug Amerike – koji trenutno iznosi oko 5,5% BDP-a – i decenije globalizacije u kojoj su SAD same preselile proizvodnju i nastojale da smanje troškove rada.

Tramp insistira da će uvozne takse na strane nacije i ekonomske blokove, u rasponu od 10% do 49%, vratiti fabrike i radna mesta u SAD i učiniti drugim zemljama ono što, kako kaže, one dugo rade Americi.

„Decenijama je naša zemlja pljačkana, pustošena, silovana i pljačkana od nacija blizu i daleko, i prijatelja i neprijatelja“, rekao je Tramp u svojim primedbama u Beloj kući, koje su trajale 49 minuta.

Administracija je navela trgovinski deficit SAD kao pravno opravdanje za „nacionalnu vanrednu situaciju“ koja je Trampu omogućila da uvede tarife.

„Poreski obveznici su pljačkani više od 50 godina“, rekao je. „Ali to se više neće dešavati.“

Dr Džejms Skot, stručnjak za trgovinsko upravljanje i čitalac međunarodne politike na Odeljenju za političku ekonomiju King’s College London-a, rekao je da je Tramp pridobio podršku za svoje politike koristeći „ogorčenost i bes“ stvorene ekonomskim odlukama njegovih prethodnika.

„Preseljenje proizvodnih radnih mesta, davanje prednosti potrošačkim cenama u odnosu na radna mesta i izlaganje radnika sa niskim prihodima sve većoj konkurenciji sa radnicima drugde – sve su to politički izbori, a ne neminovnosti“, napisao je u biltenu za KCL.

„Postoje prepoznatljivi ciljevi koje želi da postigne, ali je vrlo malo verovatno da će njegove politike za to uspeti“, zaključio je Skot.