U Beogradu je na današnji dan, 16. januara, 1927. godine umro Jovan Cvijić, srpski geograf, predsednik Srpske kraljevske akademije (sada Srpska akademija nauka i umetnosti) profesor i rektor Beogradskog univerziteta, počasni doktor Univerziteta Sorbona i Karlovog univerziteta u Pragu.
Jovan Cvijić je rođen 12. oktobra 1865. u Loznici. Osnovnu školu je završio i početak gimnaziju u rodnoj Loznici, a zatim je školovanje kratko nastavio u Šapcu, a kasnije u Beogradu. Po završetku gimnazije u Beogradu (1884) bio je veoma odlučan da studira medicinu, međutim kako nije mogao da dobije stipendiju za studije u inostranstvu, upisao je studije geografije, na tadašnjoj Velikoj školi.
Tokom studija je bio veoma aktivan i u izvođenju ekskurzija, govorio je nekoliko jezika, i u potpunosti se posvetio istraživanju još tokom studija. Prvi naučni rad Prilog geografskoj terminologiji našoj objavio je na trećoj godini studija u časopisu Prosvetni glasnik (1887).
Nakon diplomiranja, 1888. godine započinje svoju karijeru u Drugoj beogradskoj gimnaziji, da bi potom upisao studije fizičke geografije i geologije u Beču, gde je doktorirao 1893. godine sa tezom Das Karstphänomen.
Nakon odbrane doktorata vraća se u Srbiju i postaje profesor geografije i etnografije na Velikoj školi u Beogradu. Sledeće, 1894. godine, osniva Geografski zavod u Velikoj školi koji je bio posvećen studentima posebno nadarenim za geografiju. Tokom iste godine Jovan Cvijić pokreće časopis Pregled geografije. Već naredne, 1895. godine postao je član Srpske kraljevske akademije nauka.
Tokom narednih godina Cvijić nastavlja da radi i izdaje veliki broj značajnih naučnih publikacija i knjiga. Postao je redovni profesor fizičke geografije Češkog univerziteta u Pragu. Organizovao je brojne seminare i bezbrojne ekskurzije.
Godine 1905. Velika škola prerasla je u Univerzitet, a Jovan Cvijić postao je redovni profesor Univerziteta u Beogradu. Za rektora Univerziteta biran je dva puta; 1906 i 1919.
Bio je osnivač Srpskog geografskog društva (1910), prvog takve vrste na Balkanu.
Jovan Cvijić je bio jedan od najistaknutijih i najsvestranijih srpskih naučnika i jedan od najpoznatijih geografa u svetu. Gostovao je kao predavač u Beču, Londonu, Parizu, Malti, Marselju, Pragu, Americi, Švajcarskoj… Bio je nosilac mnogobrojnih počasnih doktorata najpoznatijih svetskih unuverziteta. Njegova istraživanja su se bazirala na neposrdnom kontaktu sa prirodom, kako je voleo sam da kaže „učio je geografiju nogama“.
Za više od 30 godina intenzivnog naučnog rada objavio je mnoga značajna dela. Jedno od najvažnijih dela je Balkansko poluostrvo. Njegova najvažnija dela, iz oblasti geologije, su:
Geografska ispitivanja u oblasti Kučaja u ist. Srbiji, 1893;
Das Karstphänomen, 1893, Wien;
Karst, 1895;
Struktura i podela planina Balkanskog poluostrva, 1902;
Die Tektonik der Balkanhalbinsel mit besonderer Berückichtigung der neueren Fortschritte in der Kenntnis der Geologie von Bulgarien, Serbien und Mazedonien, 1904, Wien;
Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije I-III, 1906-1911;
Grundlinien der Geographie und Geologie von Mazedonien und Alt-Serbien. Nebst Beobachtungen in Thrazien, Thessalien, Epirus und Nordalbanien, 1908, Gotha;
Jezerska plastika Šumadije, 1909;
Geomorfologija I-II, 1924, 1926.
Narodna banka Srbije je 17. septembra 2004. godine u opticaj pustila novčanicu od 500 dinara sa likom Jovana Cvijića.
Izvor: Svet nauke
Foto: Wikipedia
