Fanstastična košarka, mnogo emocija i na kraju velika pobeda ekipe Duška Ivanovića koja ništa nije mogla da uradi u prvom poluvremenu, ali je zato u preostale dve četvrtine krenula pametno, ali i agresivno što je donelo pobedu nad „braćom“ iz Grčke. Koliko je košarka bila sjajna, toliko je i suđenje bilo užasno, ali na kraju se samo pamte – pobednici.
Počelo je prilično ludo. Ne zato što su Grci i Srbi napravili atmosferu za pamćenje u hali u Pireju, već zato što su pljuštale trojke na sve strane. Sve su otvorili Lazić sa jedne i Papanikolau sa druge strane. Nastavili su u istom ritmu Nedović i Kenan, a navijači su bili sve vreme na nogama i tražili su još.
Crveno-beli tim iz Beograda je preuzeo inicijativu, u jednom trenutku je mnogo toga bilo na strani tima Duška Ivanovića, ali su Bolomboj i Vezenkom trojkama vratili Olimpijakos, a na kraju je sve završeno 22:21 za grčku ekipu posle prvih 10 minuta. Dakle, nije tako loše, ali je naravno loše s obzirom na to da su imali i sedam poena prednosti.
Odbrana je bila problem Crvene zvezde, što je dosta netipično za timove koje trenira Duško Ivanović. Falilo je koncentracije, naročito kod čuvanja Vezenkova koji je osetio slobodu i „cepao“ mrežicu trojkama. Videlo se da fali jedan „šamar“ srpskom predstavniku, naročito kada je Mekisik „probio“ Vildosu i tako doneo veliku prednost. Imali smo i čarke kada su „zaratilI“ Nedović i Blek, pa su sudije morale da reaguju.
Kad god se činilo da Zvezda stiže do daha, Olimpijakos je bio sve jači. Međutim, ni to nije trajalo dugo, s obzirom na to da je Luka Vildosa vratio srpski klub u život. Pre svega poenima, a onda i sjajnom asistencijom za Petruševa. Na poluvreme i pauzu od 10 minuta se otišlo rezultatom 45:41 za Olimpijakos, a Duško Ivanović je morao da „skuva“ recept za rane svoje odbrane, kao i da oštrica u napadu bude „ona prava“ kad je najpotrebnije.
A onda je treća četvrtina donela ono pravo. Onu dramu koju želimo da gledamo, atomsku košarku gde nemamo pojma kako će se meč završiti. Iako su nešto bolje Grci otvorili drugo poluvreme, Zvezda je uspela da preko Vildose, Nedovića i Petruševa održi egal i u ovom delu meča. Kad je bilo potrebno Branko Lazić je trojkom „pogurao“ svoj tim kao pravi kapiten.
Dokaz da nikad Zvezdu ne treba otpisivati je upravo poslednja četvrtina u kojoj smo imali sve. I dramu, i radost, i emociju i ono najvažnije – sprint ka pobedi. Fantastično je „cepao“ mrežicu trojkama, pratio ga je Petrušev, dok su crveno-beli samo pet minuta pre kraja bili nikad bliži pobedi.
U poslednjim sekundama je drama bila na vrhuncu, nije moglo bez napete situacije, a na minut do kraja je Dobrić ostvario lake poene što je dalo veliku nadu. Triler završetak u Pireju, Olimpijakos nije mogao do poena u poslednjim sekundama, a Vildosa je imao dva slobodna bacanja. Takvu hladnokrvnost majstora košarke dugo nije viđena, na pet sekundi do kraja je doneo 88:84. Brzu dvojku su pogodili Grci, ali je Zvezda uzvratila sa još dva pogođena bacanja i tu je bio kraj.
Pobeda!
Izvor: Sportal Foto: Euroleague
